Готово незапажено, у Србији је промакла вест, да је папа Франциско одредио msg. Henrika Hoseru као личног изасланика, који ће испитати верски туризам у место Међугорје, на граници Хрватске и MХ федерације, где се предузетнички (читај пљачкашки) дух сукоби са верским.

Надлежни RKC духовни отац територије, kardinal Vinko Puljić, брже боље дао је интервју за Пољску католичку агенцију KAI (што није случајност!) изражавајући спремност да свесрдно помогне заједно са осталим бискупима и херцеговачким фрањевцима, како би се отклониле извесне сумње, које бацају сенку на „исповедаоницу Европе“, како је узорити претенциозно назвао Међугорје.

Затвореност и шкртост у јавним изјавама, карактеристика су Ватикана од његовог самог настанка, као трона св.Петра на земљи, те ову вест ипак ваља разјаснити, тим пре што феномен Међугорје као верска „прича“, није случајно настао.

Далеке `41.године, када се створи NDH, западна Херцеговина прочу се по зверствима над Србима, која су чинили Хрвати, комшије, кумови а неретко и тазбина! Нарочито су се у томе истицали RKC свештеници, што је тадашњи бискуп мостарски јавно осудио, али је хрватски војни викар Степинац, упорно пречуо!

Прочу се јама Шурманци, где су хрватски фашисти убијали српске жене и децу, неретко их живе бацајући у бездан, али и пригодна песма веселих католика — „Павелићу, што ћемо од Срба, веж у ланце, гони у Шурманце“ — која је данас скоро обавезна, на пригодним дернецима.

После победе над фашизмом, проповедали су кроатокомунисти „братство-јединство“, како би спречили истину о почињеном геноциду.

После осуде Степинца за сарадњу са хрватским фашистима, раскид дипломатских односа са Ватиканом оптерећивао је бравара Broza, а додатно је ситуацију погоршала двадесета годишњица почетка геноцида над Србима, када мајке, ћерке и супруге, невиних српских жртава из Грубишног Поља (Западна Славонија) самоиницијативно организоваше посету велебитској висоравни Јадовно, водећи собом и православног свештеника да очита Опело!

Власт је енергично забранила православно Опело, али није смела да спречи овај поход на место злочина које није никако било обележено, а још су били живи бројни кољачи, службено амнестирани од кроатокомуниста.

Затим је уследио самоорганизовани поход неколико хиљада жена из Поткозарја, „хрватском радном сабиралишту Јасеновац“ у августу `61., такође ничим обележеном, али са разрушеним објектима, да се затре и сећање.

Бравар и кроатокомунисти, стављени су тако пред свршен чин, није ни могло ни смело да се српски народ силом спречава да обележи стратишта, а никако нису смели да срде Ватикан, јер су „демократи“ то захтевали, као противуслугу за свесрдну „помоћ“ коју су пружали, као кредите које је ваљало вратити и камате платити.

Од тада почиње прича, о злочинима над Србима, Јеврејима и Циганима (Роми), како би се некако умањила српска судбина у NDH!

Где се тачно родила идеја са показивањем „госпе“, како у Далмацији зову мајку Божију, није утврђено, а није се тадашња власт ни претрзала да то утврди, тек у народу крену „прича“ шездесетих година прошлог века, како су деца, чобанчићи, током летњег распуста, видела „указање госпе“, а дечја уста не лажу, каже народна изрека!

Потихо је „прича“ кренула у круговима херцеговачких верника, али како је већи број гастарбајтера био у земљама западне Европе, они причу пренеше и у ту средину, те усташки емигрантски листови почеше да пишу о тој појави, разуме се са својом истином, да су то најаве васкрса независне хрватске државе!

Тек тада је власт у БиХ и Хрватској морала да реагује, и истражи „причу“, јер није тачно разграничено чија је територијална надлежност.

Истрага је утврдила да се „феномен“ догодио у средини која је током трајања NDH била изразито проусташка, где су над Србима почињени стравични злочини, а деца „видиоци“ су потицала из усташких породица.

Приче деце су биле различите, али је основна фабула била подударна, а сам мисник (локални назив за католичког свештеника) потицао је из усташке породице, те се власт нађе на грдној муци, нит могу дозволити, нит смеју силом сузбити!

Тако се поче маратонско надмудривање, социолози су покушавали да серијом предавања у „Народним универзитетима“ сузбију причу, али само су распирили машту верника, те ускоро поче да се „самоорганизује“ верски туризам.

Са јадранске обале, на католичку Велу Госпу (15.август) бројни страни туристи, католици, ишли су у процесију до места „указања госпе“, притом се исповедајући и дајући девизне прилоге, те и комунистичка власт одлучи да дозволи разне шатре и продају јела и пића, а „заборави“ на покољ у Шурманцима, и српске жртве!

Ускоро се покрену и католичка иницијатива за изградњу импресивне цркве у Међугорју, и поче међусукоб око надлежности, између фрањевачког провинцијала и бискупа.

Током грађанског рата, коришћено је Међугорје, како би се приказивало католицима света, да ти прљави православни Срби желе да униште „светилиште на повијестној католичкој земљи“, а после Дејтона, организовали су из HVO, HV и MUP, да службене делегације одлазе у Лурд, те узвратне посете делегације католика из NАТО!

Скоро незапажено је прошла појава, да је fra Zovko, мисник који је почео причу, скинуо свештеничку мантију и постао срећни власник највећег хотела у Међугорју, где организује туре посетилаца из ЕU, а бројни чланови породица католичких свештеника чине гро пратеће подршке том верском туризму, преотимајући знатан део прихода од мајке цркве!

Латентни сукоб унутар црквених структура које организују тај вид верског туризма, уз видљиву пратећу пропагандну делатност, само се надоградио на вишевековни сукоб између херцеговачких фрањеваца, који су имали своју аутономију коју су им даровали још српски краљеви из династије Немањића у XIII веку, и круте ватиканске структуре која је то грубо ограничавала, после аустро-угарске окупације БиХ!

Почетак верског дијалога о улози хрватског метрополите, али и ватиканског војног викара NDH, Алојзија Степинца, одједном је вратио скоро заборављену „причу“ (нажалост истиниту!) о јами Шурманци и „видилишту“ недалеко одатле, где се указује „госпа“!

Само још недостаје да неко помисли, да се госпа указује да потсети на страшни злочин над православним Србима, убијаним и силом прекрштаваним, а упутство о томе донео лично папски изасланик opat Mарконе, директно из Ватикана!

Једноставније је зато, да добри отац Francisko, одједном покрене иницијативу да се утврди ко то поткрада свету мајку цркву а не плаћа порез, или барем да плати очекивану индулгенцију!

А и ти Срби, запели баш за тај геноцид, па никако да прихвате пружену руку помирења и већ једном престану да окрећу главу на Исток, кад је и ЕU за екуменизам и заборав, како би најзад и њима стигла „светла будућност“!

Само, све више Срба каже да се пре разговора мора утврдити пуна истина, те се и тајне Шурманаца имају обелоданити, а RKC мора осудити своје свештенике и вернике, који су злочин над хришћанима починили!

Можда ће тада и „госпа“ најзад нестати са тих простора, уосталом, часна сестра (тако је утврђено у истрази, али то су били комунистички кадрови!) која је некада била млада и хитра као коза, могла се попети на сваку стену заогрнута белим чаршавом, али је сада прилично трома и ломна, па не дај боже да се „госпа“ смандрља низ херцеговачке стјенчуге, то ни свети отац папа не би могао објаснити, а камо ли kardinal Vinko Puljić, за пољску KAI! Кardinal Vinko Puljić, потпуно је у праву, Међугорје треба да буде „исповедаоница Европе“, место где ће потомци злочинаца да окају грехе својих предака, почињене мад српским народом!

Извор: „Фонд стратешке културе“