У Европи је порастао ниво туге, губитка смисла живота, лекари не могу да се изборе са захтевима за еутаназијом Лекари у Холандији више нису у стању да се изборе са великом количином захтева за еутаназијом, при чему се међу онима који су изразили жељу за умирањем сада не налазе само неизлечиви болесници, него и једноставно они грађани који „осећају меланхолију и који су изгубили смисао живота“ – изјавио је Белгијанац Лео Ван Дусбург, представник Европског хришћанског политичког покрета (ЕХПП), преноси Благовест-инфо.
Дусбург учествује на XXIII међународној конференцији „Вредности и интереси у свету који се мења: хришћански приступ“, Фонда јединства православних народа (ФЈПН), која се од 27-30 марта одржава у Немачкој. Према оценама Дусбурга, у овом тренутку у многим земљама ЕУ „предате су забораву такве социјалне структуре као што су породица и црква“, а истовремено, како је он истакао, „на Западу је порастао ниво туге, узнемирености, губитка смисла за животом“, догађа се много више суицида. „У Холандији је порастао број захтева за еутаназијом на основу психолошког несхватања, неприхватања страдања… Број захтева за ом у земљи превазилази физичке могућности лекара за остваривање тог посла“ – рекао је Дусбург, подсетивши да је у Холандији еутаназија подржана на државном нивоу. Стручњак није навео конкретне бројке, саопштавају РИА Новости. У октобру прошле године, западни медији су саопштавали да влада Холандије припрема законски пројекат који дозвољава вршење еутаназије и у односу на оне који желе да умру не по медицинским показатељима – него су се просто уморили од живота и желе да умру. Претпоставља се да ће документ бити разрађен до краја 2017. године, после консултација са стручном заједницом. Холандија је постала прва земља која је легализовала еутаназију 2002. године за неизлечиве болеснике који трпе тешке физичке болове. Раније је саопштавано да је 2015. године у Холандији било регистровано више од 5,5 хиљада случајева еутаназије, која се данас практикује и у низу других европских земаља. „Сада се питање поставља на следећи начин: чак и онај ко не страда од неизлечиве болести, него просто старији људи који осећају тугу и губитак смисла живота, морају имати право на еутаназију. Па и у случају здравог човека, који се једноставно не осећа психолошки доста удобно, као старији човек… И та идеја се протура“ – рекао је Дусбург. Белгијски друштвени делатник је навео пример: за време недавне изборне кампање у Холандији, током друштвених расправа на телевизији, мушкарац од 56 година се директно обратио друштву са питањем: „Мени није 75 година, када се омогућава еутаназија, ја сам генерално здрав човек, но ја не желим да живим и не видим смисао живота – на који начин ми се може помоћи да умрем?“. Према речима Лео Ван Дусбурга, филозофска основа која се подводи под дозволу еутаназије, огледа се у томе што „свако има право да располаже сопственим животом и да га оконча онако како он сматра да је потребно“. Међутим, овај приступ је неправилан, сматра представник ЕХПП. Уместо да се разочараним људима помогне да умру, потребно је помоћи им да поново пронађу смисао постојања, „нађу им место међу живима“. „Аутономија индивидуума постаје идеологијом, циљем и својеврсном религијом. То нам показује банкрот друштва. Људи на Западу никада нису били толико материјално „забринути“ и толико зли, незадовољни животом…Ми хришћани имамо друго схватање слободе од људи секуларног света: они схватају слободу као слободу „од“. Од свега што може да ограничи њихову аутономију индивидуума. Ми сматрамо да је слобода – у ствари слобода „за“. За љубав према ближњем, за служење Господу“ – изјавио је стручњак. Дусбург је при том скренуо пажњу на појачани притисак на лекаре у Западној Европи, који се не слажу са спровођењем абортуса и еутаназије. „Данас се у Европи разматра питање о томе да се забрани докторима да се противе абортусу из религиозних убеђења и из тог разлога што они газе Хипократову заклетву – да штите човеков живот и да га никада не одузимају“ – констатовао је он. Превод ФСК са руског: www.pravoslavie.ru/102300.html |