Поштовани, Пратећи наведену преписку двојице господина, као неко кога интересују духовно-теолошке размене мишљења, приметио сам поделу на модернисте и оне који то нису или прате тренд времена са дозом конзервативизма.
Не знам тачно шта значи бити модеран у Цркви, међутим, оно што приметих је да код г-дина Радојчића не постоји конкретно питање, односно констатација. У целој овој преписци, г-дин Радојчић се обраћа са, рекао бих позиције приличне самоуверености у оно што прича, даје савете или критике, а опет без јасног става о теми. Код г-дина Димитријевића, примећујем прилично блажи став према неистимишљенику, са аргументима у, рекао бих, одбрану своје позиције (ипак се њему обратио г-дин Радојчић), а опет са искреном жељом за заједничким спасењем. Оно што мене занима јесте да схватим шта је мотив и разлог неслагања са г-дином Димитријевићем, тачније која је конкретна порука или питање од стране г-дина Радојчића? Г-дин Димитријевић је више пута наводио цитате Светих Отаца, укључујући и своје мишљење и аналитику, за разлику од његовог саговорника који је износио само своју анализу (или су мени промакли цитати Светих Отаца, Светог Писма од стране г-дина Радојчића). Преписка је прилично обимна и садржајна, а опет ми није јасан разлог нити порука г-дина Радојчића. У исчекивању одговора и Васкршњег празника, Драган Николић |