header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимир Димитријевић: Образовни пакети или пандорине кутије Штампај Е-пошта
петак, 21 април 2017

 УМЕСТО УВОДА

Реакција родитеља и мислеће јавности на покушај наметања србској деци наказног „сексуалног образовања“ била је оштра и муњевита. Министар образовања Младен Шарчевић повукао је те уџбенике на „дораду“. Ипак, Центар за заштиту породице тражи да се ништа не дорађује, него да се све повуче, и да се прекине сарадња са ЛГБТ пропагандистима. Овај текст објављен је у „Печату“ 21. априла 2017, и он нас опет подсећа куда сва та пропаганда води.  

 ОБРАЗОВНИ ПАКЕТИ ИЛИ ПАНДОРИНЕ КУТИЈЕ/ ЛГБТ ИДЕОЛОГИЈА У СРБСКИМ ВРТИЋИМА И ШКОЛАМА 

ИЗУМИРЕМО, ПА ШТА? 

 У држави у којој старијих од 65 година има двоструко више него младих, сви би морали да се старају да економским, али и медицинским, социјалним, културно-просветним мерама помажу обнову живота. Требало би градити култ родитељства и срећне вишедетне породице, онако како је то радила Русија, која је, новчано и доделом земље, подржала младе очеве и мајке, увела државни празник љубави и брачне верности, али и законом забранила наметање идеологије хомосексуализма малолетницима (недавно је, у оквиру таквих законских оквира, забрањена ругачка слика Путина као хомосексуалног кловна.)

Но, Србија се очито определила за другачији пут.

 ОД ДЕДА МРАЗА ИЗ МИНИСТАРСТВА СТИГЛИ ПАКЕТИЋИ   

 Ових дана васпитачи и просветни радници Србије били су затечени када су на адресе својих установа од Министарства просвете добили „Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно – васпитним установама“. Упутство почиње паничним исказом о томе како је утврђено да је међу децом од 10 до 18 година много оних који су преживели неки вид „сексуалног насиља“ (по четворо у одељењу, а двоје је чуло за такве случајеве), због чега „образовни пакети о теми сексуалног насиља над децом постају део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма.“ Дата је и адреса с које ови пакети могу да се скину. У оквиру пакета, просветарима су понуђени садржаји за предмете: српски (матерњи) језик, свет око нас, природа и друштво, физичко васпитање и школски спорт, музичко васпитање, грађанско васпитање, биологија, социологија, устав и права грађана, психологија. Ови садржаји се у школама предају из разреда у разред (минимум 75 часова), и саставни су део редовне наставе. У предшколском узрасту, треба их остварити кроз петнаест сусрета са децом. Од треће до осамнаесте године наша деца треба да сазнају „све о томе“.  

 БИОЛОГИЈА  НА „ИНЦЕСТ-ТРАУМА/ЛГБТ“ НАЧИН  

 Пред нама је, у оквиру овог „пројекта“ Министарства просвете  уџбенички приручник под насловом „Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља  над децом за основне и средње школе у Србији“, под паролом „Од вртића до факултета уз уџбенике из разних предмета, учимо да се одупремо насиљу над децом и женама“. Кључни издавачи су Инцест Траума Центар из Београда и Министарство просвете, а подршку даје Канадски фонд за локалне инцијативе. Па да мало гвирнемо у пакет за биологију.                       

 Дакле, учимо биологију на један нови, ЕУ начин.

На страни 346 даје се подробан одговор на питање: "Како извести француски пољубац?"  На страни 347 имамо причу о женском кондому за лезбејке: "И девојке које воле девојке користе заштиту кад воде љубав. Некада је важно имати у виду да се жене лезбејске оријентације можда нису увек идентификовале као лезбејке, те имају и своју сексуалну предисторију као „стрејт“ особе. У оквиру лезбејског љубавног односа, средство заштите су фолије од латекса или полиуретанске (врло танке, од меке пластике), квадратног облика, које се користе да се покрију женске гениталије или анус током оралног секса. Помажу као баријера да се спрече полно преносиве болести." Наравно, како је приметио један интернет аналитичар, ОВО нема везе са са сексуалним насиљем. У ствари, има: приморавање деце на размишљање о лезбејским сексуалним односима је својеврсни вид сексуалног насиља. На странама 346 и 347 се описују орални и анални секс. На страни 347, дат је опис оргазма као из „оних“ прича и романа: ту је хормон среће, ту су контракције, са све потребом да се јеца и виче. На истој страни пише и да мастурбација није штетна, него да могу - и треба, што да не?- да је упражњавају и младићи и девојке.  (Наравно, савремена наука учи сасвим супротно. Мастурбација изазива разне штетне последице, попут сексуалне дисфункције, умањеног квалитета семена и депресије. Постоји читав низ озбиљних научних радова који ово доказују - нарочито је штетна мастурбација повезана с порнографијом, један од кључних узрока импотенције код младих мушкараца.) На страни 348 су цртежи на којима се љубе дечак и девојчица и две девојчице. Ту видимо и дечака који поклања другом дечаку букет цвећа. Једном потенцијалном младом „геју“ аутори поручују:Прати своја осећања и потребе, немој да их се плашиш или стидиш, заљубљеност и љубав су драгоцена осећања. Шта би ти на ово исто питање одговорио твом „стрејт“ другу који ти се повери да му се свиђа другарица из одељења? То су иста осећања.“                                 

На странама 348-350 наше друштво је описано као хомофобично и насилно према „ЛГБТ заједници“, а на странама 352-354 се рекламира Инцест Траума Центар из Београда. (Чија је скривена агенда, по свему судећи: „Бежите од инцеста у ЛГБТ покрет!“)       

 На страни 355 имамо једну „врућу сцену“:"Божа је завукао руку испод Тинине блузе, почео да откопчава и скида брусхалтер. Њој су били пријатни додири, мажење и љубљење. Уживала је у тој страсти и топлини. Тек кад је почео да завлачи руку у њене гаћице, осетила је непријатност, хтела је да га прекине. Отворила је очи и видела изнад себе Божу, свог узбуђеног и ван себе од страсти." Шта би нам на овај уџбенички материјал рекао Кривични закон Републике Србије, члан 185, став 1:“Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци“?            Једна од ауторки овог слатког пакетића за биологију је Душица Попадић, за коју у уџбенику пише ( страна 356 ):“Душица Попадић, Инцест Траума Центар – Београд. Чланци су производ дугогодишњег рада ауторке кроз: 1. пружање психолошке асистенције девојкама и женама лезбејске оријентације (саветовалиште: web, разговори “1 на 1“ и групе подршке), 2. едукативне програме из области различитости за бројне женске и мешовите невладине организације, запослене у здравственим и васпитно-образовним установама и медијским кућама. У периоду 2003-2008. је установила и водила психолошко саветовалиште организације за лезбејска људска права „Лабрис“ из Београда.“                

А РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ? 

 У борби против „родно заснованог насиља“ добили смо и  Care и Young Men Initiative приручник „Програм Y/ Млади – иновативни приступи у превенцији родно заснованог насиља и промоцији здравих животних стилова младића и девојака“, где, између осталог, пише: „Хаљине и сукње за мушкарце – мушкарац који хода улицом у нашем региону у хаљини или сукњи било које врсте ће добити негативне коментаре, можда ће га чак и напасти, што није „мушкарац“ или због његове претпостављене сексуалности. Ти исти људи обично немају проблем што свештеници носе одоре, или „хаљине“ које носе мушкарци у неким деловима света (нпр. Индија), или сукње (килтови у Шкотској)“. Овај исти приручник нуди и једну радионицу где се локалним примитивцима прича оваква прича:“Са 17 година, Аца је мислио да је бисексуалац. Свиђао му се секс са девојкама и младићима. Једне ноћи његов отац видео га је како грли другог дечака и када је Аца дошао кући његов отац је почео да виче на њега“. Поучно, нема шта!   

 Не смемо превидети ни „Приручник за превенцију родно заснованог насиља“, који је издало Министарство просвете у складу са пројектом „Школа без насиља“. Читава ова књига је утемељена на идејама родног феминизма, које је усвојио Савет Европе у својој  Конвенцији о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Тамо јасно и гласно пише да је „род друштвено конструисана дефиниција жене и мушкарца“.  

 Укратко, жена је предуго била робиња, и сад ће је „џендер идеологија“ усрећити, сасвим у складу са бојним кликом Симон де Бовоар:“Ни једној жени не треба одобрити да остане код куће и подиже децу. Друштво треба да буде потпуно другачије. Жене не треба да имају такав избор, нарочито стога што ако таква могућност постоји, исувише много жена ће се одлучити управо за њу“.                           

  THE NAME OF THIS GAME 

 Родни феминизам види мушкарце и жене као две одвојене и непријатељски супротстављене класе, између који се води „класни рат“, чак до истребљења. Мушкост и женскост су друштвене конструкције које треба укинути, макар и генетским инжењерингом. По Шуламит Фајерстон, која је 1972. објавила манифест радикалног феминизма, књигу „Дијалектика пола: разлог за феминистичку револуцију“, трудноћа, дојење и емоционална везаност за децу, као и месечни одлив, чини жене заиста биолошки слабијом од мушкараца. Зато она предлаже да се у људској врсти развије партеногенеза, као код „лисних ваши“, а жене треба да схвате да је „трудноћа варварска“. Завршни циљ феминистичке револуције је анрогина цивлизација. Како ће се у њој живети? То ће, по Фајерстоновој, бити друштво „природне полиморфне сексуалности“, где ће деца уживати у „гениталном сексу“ са другом децом и одраслима, а и „табу инцеста“ био би укинут: “Ако би оно изабрало да сексуално општи са одраслима, чак и ако би оно одабрало своју сопствену генетску мајку, не би постојали a priori разлози за њу да одбије његову сексуалну понуду, пошто би табу инцеста изгубио своју функцију“. Радикална феминисткиња Дона Харавеј, са своје стране, сматра да је време да настане друштво киборга, који неће зазирати „од свог сродства са животињама и машинама“…А 2013. године, бивша новинарка руског издања америчког „Радио Слобода“, велика „борка“ против Владимира Путина и ЛГБТ револуционарка, Маша Хесен, рекла је на једном скупу у Сиднеју да је главни циљ њиховог покрета укидање породице као такве:“Породица не треба даље да постоји у класичном облику. Борба хомосексуалaцa „за брак“ обично крије оно, штa планирамо да урадимо супружанском пару, када постигнемо циљ. Приче о томе, да институција породице неће претрпети никакве измене и промене, нису истините. Да би илустровала потребу елиминисања породице, она је као пример навела своју „породицу“, где троје деце имају петоро одраслих родитеља, који их гаје и подижу. Маша Хесен каже да „жели да живи у таквом правном систему који ће имати способност да легализује ту реалност, тако да се не слажe са институцијом брака и породице“!

  Дакле, почиње са законима о родној равноправности, а треба да заврши друштвом у коме нема инцест – табуа и у коме је педофилија нормална, да би се окончало тријумфом киборга.                      

 ГЛАСОВИ РАЗУМА  

Др Немања Зарић, председник Центра за заштиту породице, каже о ономе што нам се дешава:“Само површним прегледом материјала, водича и образовних пакета за примену ових програма у вртићима, основним и средњим школама јасно се уочава права намера аутора. Под плаштом превенције сексуалног насиља у наш образовни систем се уводе екстремни индивидуализам, промоција идеологије хомосексуализма и феминизам у његовом најгорем облику. Материјали су потпуно лишени вредносног суда, ни на једном месту се не препоручују здрави стилови живота (брак, породица…) нити се не критикују и осуђују нездраве праксе (орални, анални секс...). Јасно је да ови материјали који се на мала врата уводе у систем индоктринације наше деце представљају наставак пропаганде започете са чувеним уџбеником “Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу” објављеним пре неколико година који смо опсежно критиковали. Наравно, поново се грубо нарушава право родитеља да одлучују о образовању и васпитању сопствене деце у складу са својим уверењима, што је људско право загарантовано Универзалном декларацијом о људским правима УН (члан 26, став 3) и другим међународним документима. Личне и социјалне последице оваквог програма ће бити несагледиве, те је од пресудне важности да најпре као родитељи подигнемо свој глас против нарушавања наших права и насилне индоктринације наше деце“.  

 ЧТО ДЈЕЛАТ?

Миша Ђурковић, философ и истраживач „ратова у култури“ поставља неколико логичних питања: “Ја имам сина од осам година и ћерку од четири који ускоро треба да слушају ове скарадности и да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи. Ја сам хришћанин, и имам права и по Уставу и по  Конвенцији о правима детета да своју децу васпитавам и школујем у складу са сопственим уверењима. Овим приручницима се директно крше та моја уставна права и над мојом децом и мојом породицом под окриљем просветног система од септембра ће као обавезно почети да се примењује противуставно насиље.

Срби нису насилан народ. Но постоје границе када се зулум и насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили. Но прво бих волео да чујем од надлежног министра зна ли он уопште за ово и стоји ли иза овакве „образовне политике“?“  

 Тим питањем и ми завршавамо  овај чланак.           

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 24 април 2017 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.