header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Калавритски митрополит Амвросије: Сабор на Криту је пут који води у раскол
Калавритски митрополит Амвросије: Сабор на Криту је пут који води у раскол Штампај Е-пошта
понедељак, 08 мај 2017

 Митрополит Амвросије (Јеладска Православна Црква) упутио је отворену посланицу патријарху Вартоломеју. AgionOros.ru је објавио превод најважнијих навода писма.

На почетку митрополит Амвросије саопштава о „дубокој жалости и чуђењу“, које је осетио кад је сазнао да је Константинопољски патријарх у посланици упућеној Атинском архиепископу Јерониму позвао истог да чува Цркву од „радикалних мишљења Калавритског и Пирејског митрополита“.

Митрополит је истакао да се овакво писмо може сматрати канонским прекршајем и „покушајем да се оствари примат власти према братској Помесној Цркви“, иако Константинопољски патријарх поседује „првенство части“, а не првенство власти и вредности.

По речима митрополита Амвросија резултат „озлоглашеног ‘Светог и Великог Сабора’ у Колимбарију на Криту представља подела Православне Цркве на мноштво делова, а хришћанска паства је доспела у стање збуњености и метежа! Практично, развија се нова шизма“.

Владика Амвросије сматра да је на „не ‘Светом’ и не ‘Великом’ Сабору у Колимбарију Православљу задата изузетно дубока рана“. „Погрешну одлуку“ је, између осталог, представљало признавање неколико хришћанских Цркава:

„Дакле, има много Цркава? Зашто онда у Символу Вере исповедамо „Једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву“? Зар то није еклесиолошка противречност или чак озбиљно догматско извртање? Какав је онда богословски смисао и садржај дијалога (који ви подстичете) „с другим хришћанским Црквама и вероисповестима“? Зар њихова догматска одступања која још увек постоје (без обзира на деценије дијалога који се воде) оправдавају могућност да се инославни називају ‘Црквама’?“

Митрополит Амвросије истиче да се никад неће сложити с оваквим „еклесиолошким одступањем“:

„Нећемо те се одрећи, вољено Православље! Нећемо те изневерити, поштовање, које су нам оци пренели! У теби смо се родили, и у теби живимо, и у теби ћемо умрети! А ако време буде захтевало, и по хиљаду пута ћемо умрети за тебе“ (монах Јосиф Вриениј, 1350-1431).

У завршном делу свог отвореног писма митрополит Амвросије позива патријарха Вартоломеја да „не инсистира на јеретичкој и богохулној одредби по којој како паписти, тако и протестанти, чине ‘ЦРКВУ’. Они су само гране које су једном отпале од црквеног дрвета. Данас је Црква само Православна Црква!“.

По речима Калавритског митрополита документ „О односима Православне Цркве и осталог хришћанског света“ треба поново размотрити, иначе је могућ нови раскол у Православној Цркви.

Владика Амвросије позива Константинопољског патријарха да обустави прогоне оних који се не слажу с одлукама Критског сабора и да одржи нови „заиста Свети и Велики Сабор“, који ће поново размотрити питање „Цркве“ и „Хришћанских вероисповести“.

Извор: "Православие.ру"

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 101 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.