Београд – Свет контролише тридесетак породица. Реч је о далеко сложенијој шеми од уске приче о Рокфелерима и Ротшилдима. То су аристократске и монархистичке породице Европе. Смешно је када „Билдербершку групу“ представљају као светску владу. Не постоји светска влада, а у Билдербершку групу се расправља о већ донетим одлукама. „Билдерберг“ је маска иза које су склоњене далеко значајније, а мало познате структуре које заиста управљају планетом.

Ово, у ексклузивном разговору за „Новости“ каже руски академик, историчар Андреј Иљич Фурсов, који већ годинама проучава светске елите. Један од најпознатијих светских научника за тајну историју недавно је посетио Београд. Дошао је као приређивач књиге “ Разбојничка држава – Косово у светској политици“ Јелене Пономарјове, која је део његовог петотомног пројекта „О заверама“.

„Ова књига ће постајати све значајнија, јер ће свет бити све хаотичнији и у њему ће се појављивати све више разбојничких држава. Косово је направила Европа. То је разбојничка држава транснационалних корпорација, које су превиделе да пси на крају уједу и газде“, објашњава овај стручњак за питања скривене моћи.

Да ли су те корпорације одговорне и за распад Југославије и Совјетског Савеза, или, можда, стварање Европске уније?

Свакако, али не ради се само о корпорацијама. Своје интересе остварују и евробирократе, као и појединачне државе. Класичне државе претвориле су се у кластер транснационалних корпорација. Догодило се то као резултат пузећег државног преврата, који је започео убиством Џона Кенедија и завршио се када је оптужен Ричард Никсон. Америка је као држава изгубила Хладни рат од СССР, док је као кластер транснационалних корпорација победила. Тачније, руководство под вођством Михаила Горбачова је капитулирало.

На који начин је капитулирао?

Шездесетих и седамдесетих година у СССР се појавила мала, али веома утицајна група из редова номенклатуре која је желела политичку моћ да претвори у приватно власништво. Ово није било могуће без рушења СССР. И, наравно, није било могуће без одређених контаката са деловима светске капиталистичке класе. Знамо да се овој класи седамдесетих година није журило са рушењем СССР, али почетком осамдесетих ситуација се променила. Према проценама тадашњих америчких аналитичара, почетак деведесетих требало је да обележи велики потрес економија Запада.

И социјалистички лагер се налазио у кризи…

Јесте, према њиховом мишљењу, СССР би много лакше поднео такав потрес од Запада. Пре свега, због потрошачке културе. Рушење Совјетског Савеза било је од животног значаја за преживљавање Запада. Не треба заборавити да је у време Горбачова ишчезла генерација победника Другог светског рата и да је био изузетно низак интелектуални ниво совјетског руководства.

Шта се променило доласком Владимира Путина на чело Русије?

Путин је добио тешко наслеђе Горбачова и Бориса Јељцина. СССР је у време Горбачова био супердржава, а Путин је у наслеђе од Јељцина добио сасвим другачију земљу. Једном је Јосиф Стаљин казао: „Постоји логика намера, али и логика ствари. А логика могућности јача је од логике намере“. То је управо ситуација у којој Путин обитава.

А каква је логика могућности да попусте прилично нарасле тензије?

Запад се неће мирити са Путином. Већи део америчког естаблишмента сматра да су погрешили што нису потпуно срушили СССР. Сматрали су да се Русија никад више неће уздићи. Присетимо се речи америчког председника Клинтона, који је, наступајући пред америчким официрима 1995. године, рекао: „Дозволићемо Русији да постоји, али нећемо јој дозволити да буде велика држава.“

И чим је Русија са Путином почела поново да успоставља суверенитет, стигла је реакција…

Три године пре почетка украјинске кризе Џорџ Фридман, амерички аналитичар и оснивач обавештајне компаније „Стратфор“, најавио је: „Чим Русија почне да расте, добиће кризу у Украјини“. Тако се и догодило. Криза у Украјини, међутим, није пошла у смеру који су хтели Американци. Због тога у блиској перспективи никаквог примиривања са Западом нећи бити. Али, то нама и није потребно.

Плашите ли се да би ове несугласице могле да прерасту у рат?

Ја сам совјетски официр и ничег се не бојим.

А они који нису били совјетски официри да ли би требало да се боје?

Касно је плашити се. Кад наилази опасност нема места за страх. Противника треба дочекати стиснутом песницом. Трећи светски рат биће другачији од ратова из 20. века. Биће то скуп локалних сукоба, који захватају велики део Земљине кугле. У том смислу, нови светски рат траје. Украјина, Сирија…

Ту је и Исламска држава…

Она је недавно заузела провинцију Кундуз у Авганистану, која се граничи са Таџикистаном. Знам шта се догађа у централној Азији, јер активно сарађујем са нашим структурама које су тамо. Средња Азија биће огромна сива зона која ће притискати и Кину, и Индију, и Русију. Улазимо у епоху хаоса. Доба у које улазимо није ново средњовековље, већ ће то бити нови тамни векови. Подсећаће на доба краја антике, када је Рим већ пао, а средњи век још није почео. Морамо да научимо да живимо у условима несигурности и да тучемо непријатеља на његовој територији. Сматрам да ускоро Америци неће бити важно шта се догађа у другим деловима света…

Зашто?

Унутрашњи проблеми ће тамо расти и то је можда добро. Међутим, америчка криза ће изазвати светску кризу. Ако нагло падне ниво потрошње у САД, пашће и кинеска економија. Кина је велика фабрика производа које купује САД, а према мишљењу озбиљних стручњака, пад економије у овој земљи између три и пет одсто изазвао би унутрашње сукобе.

Како видите будућност балканског простора?

Постоји добра латинска изрека: „Ако желиш мир, спремај се за рат“. Балкан ће бити турбулентна зона Европе, али уколико се Европа и Америка буду занимале својим проблемима, тада ће и Срби да се разрачунају са Албанцима.

А ако се не буду њима бавили?

Бавиће се. Код њих ће бити све горе и горе. Погледајте шта се дешава у Лондону и у Паризу. Један мој колега је написао да је најразвијенија арапска земља Француска, а да је Оксфорд стрит у Лондону арапска улица.

Наслеђе трећег рајха

„Светска врхушка је поприлично компликована“, сматра Андреј Фурсов.
„Али кад се у једним рукама налазе материјална добра, енергија и информације, чак и мала група има могућност да манипулише историјским процесима. Мало је познато да се шведска аристократија бавила финансијским наслеђем Трећег рајха. Високи нацистички функционер Мартин Вордман створио је више од 200 транснационалних компанија, а мање-више толико створено је и у Швајцарској.“

Хладни рат је био идила

Назире ли се крај мигрантске кризе?

Миграциона криза је војна операција новог типа, усмерена на дестабилизацију Европе. Та криза ће се још разбуктати. Не чекају нас лака, већ занимљива времена. Мирног периода као што је био Хладни рат неће скоро бити. Постојао је само један период мира у историји, који је личио на Хладни рат, а то је епоха Антонинске династије у древном Риму. Такве епохе дешавају се једном у две хиљаде година и треба их дочекати.

Драгана Матовић / „Новости“