|
Мада свако има право на своје мишљење, и мада је критика често пожељна и корисна, стоји чињеница да треба бити опрезан и одмерен кад се говори о значајним личностима српске науке. Ту мислим и на уваженог академика Василија Крестића, који је у тексту извесног Новљанина оптужен да је, малтене, некакав духовни вођа комисије СПЦ за разговоре о Степинцу, и да тамо шаље нестручне људе, све у договору са врхом СПЦ.
Мора се, међутим, рећи нешто важно – Василије Крсетић је један од наших највећих историчара данас, и један од најважнијих људи за познавање историје српско – хрватских односа и хрватске идеологије антисрпског геноцида. Он је, између осталог, доследан настављча дела Виктора Новака, човек који је учинио све да „Магнум Кримен“ не буде заборављена књига, а највише је учинио на разобличавању лажи да је Јосип Јурај Штросмајер био некакав југословенски оријентисан римокатолички прелат и протоекумениста, показујући га у правом светлу – као Великохрвата и србомрсца. Главни кривци за неуспех преговора о Степинцу су патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије и епископ Иринеј Буловић, стари екуменци и папољупци, а не господин Василије Крестић. Молио бих да ово писмо објавите на Вашем цењеном сајту. Новак Велимировић |
