ТРОЈАНСКИ КОЊ ЗА ПРАВОСЛАВНЕ ИЛИ ЗАШТО ЛАТИНИ ДОНОСЕ МОШТИ СВЕТОГ НИКОЛЕ ЧУДОТВОРЦА У РУСИЈУ

Сви ми волимо и поштујемо Светог Николу. Црква га прославља два пута у години, и сваки четвртак помиње његово име на богослужењима. Но, поштовање Светитеља огледа се, пре свега, у нашем стремљењу да му подражавамо. Житије Угодника сведочи нам о њему као о ревносном заштитнику Вере.

Сетимо се шамара богохолуном Арију на Првом Васељенском Сабору! Светитеља и треба поштовати тако, да се његов длан не би осетио на сопственом образу...

Бранити веру неопходно је у свако време, јер чистота Православља не да мира непријатељима Христовим. Данас они настоје да нам наметну екуменизам, да разруше зидове Цркве постављене нам Светим Оцима, да у њу пусте већ одсечене јеретике и створе „једну универзалну цркву“ за антихриста. Предводник овог глобалног пројекта је римски понтиф, и последњих година он је постигао велике успехе у обмањивању православних, користећи цео арсенал језуитских метода.

Сада Господ испитује нашу верност Угоднику.

Уочи Пролећног Николе, римокатолици су решили да усреће Русију преносом дела његових моштију из града Барија.

Мишљење Светих Отаца о римокатолицима је потпуно јасно – они су јеретици и не могу се чак ни хришћанима називати.

О ћивоту, израђеном Угоднику у Барију, Христос је рекао: „Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили. Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате“ (Лк. 11, 46-47).

Свети Никола се прославио својим непомирљивим непријатељством према јеретицима, који су рушили темеље Цркве – њене догмате. Римокатолици су за 1000 година измислили мноштво нових догмата и у тежњи за световном влашћу толико се упрљали да су се већ одрекли и од саме Истине – Христа. Дакле, „поштовање“ Отаца Древне Цркве, који су ревносно устајали против јеретика, од стране Ватикана, јесте дрско лицемерје.

Својевремено је и Троја пострадала од безумне гордости њених  житеља: Данајци су испод зидина града оставили дрвеног коња с војницима унутра, као симбол херојске славе и знак богова: „Ви сте тога достојни!“ И они, сматрајући себе победницима, самозадовољно су се сагласили: „Да, ми смо достојни!“ - и примили лукави дар на своју погибао.

Нама је од Бога заповеђењено духовно непријатељство с јеретицима, непријатељима Христовим. На житељском плану, ми можемо да општимо с римокатолицима као и са осталим људима, али у стварима духовним – а поклоњење моштима је чисто духовно питање – наша позиција мора бити чврста – непријатељска! То јест, гнушати се сваке римокатоличке духовности, не допуштати компромисе и не примати никакве поклоне од непријатеља Христових.

А они се веома труде да нам се допадну и са нама се спријатеље.

 - „Мошти Светог Николе?“

-  Па код нас у Русији је мноштво њихових честица по храмовима и манастирима.

-  Хајде да се заједно помолимо Угоднику Божијем за мир у целом свету и за безбедност хришћана у Сирији!“

- Извините, прекоморски гости, црквеним канонима су забрањене молитве с јеретицима, за мир ми се молимо на свакој служби, а духовна безбедност за хришћане свих земаља је – држати се подаље од лукавих језуита.

- „Али,  ви волите Светог Николу и нећете се одрећи таквог дара?“

- Али, ето, баш ћемо се одрећи! Спаситељ је Апостола Натанаила (Вартоломеј) назвао „правим Израиљцем, у коме нема лукавства“ (Јн. 1,47), због тога што је пројавио разумну обазривост и духовно расуђивање у распознавању места одакле долази светиња.

Узревнујмо и ми за чистоту Вере наше Православне и рецимо данас: од поганих Латина, може ли бити што добро?

И уместо одржавања још једне заједничке молитве са јеретицима, боље је да пођемо на Вјатку и кренемо за чудотворном иконом Угодника Божијег у Великорецком крсном ходу од 3. – 8. јуна, где сам Свети Никола свагда иде са 20 хиљада поклоника, чему сам лично сведок.

Извор: Блог свештеника Игора Тарасова

Превод и приређивање: „Борба за веру“