Иако одређене несугласице међу владикама остају, пролећно заседање Сабора СПЦ показује да су се прилике у Цркви стабилизовале. Најважнија тековина Сабора је одлука о наставку преговора са непризнатом Македонском православном црквом.

Редовно пролећно заседање Сабора Српске православне цркве (СПЦ) завршено је избором нове црквене владе — Синода и избором нових владика на упражњена места.

За разлику од претходних година, када је било медијских обрачуна у неким спорним темама, ове године Сабор је протекао мирно, каже аналитичар Александар Раковић.

Протеклих година, каже Раковић, највише неслагања било је око смена појединих епископа, за које се испоставило да су, како каже, биле добре и нужне. Они који су имали нешто против тога сада виде да је ситуација у СПЦ много мирнија него претходних година.

„Овај Сабор можемо да оценимо као другачији од неколико претходних управо зато што није било покушаја да медијски сервиси учествују и покушају да креирају јавне потресе у оквиру СПЦ. Црква је успела да доведе ситуацију до тог нивоа да нема таквих непродуктивних и непотребних покушаја да се утиче на догађаје у СПЦ, чак и на унутрашње несугласице, да се оне подгревају“, каже Раковић.

Да је дошло до стабилизације унутар СПЦ, слаже се и православни публициста Владимир Димитријевић. Међутим, наставља он, то не значи да унутар цркве не постоје противречности.

„Велика противречност била је петиција за увођење учења о стварању света у складу са библијском причом и петиција коју су потписали један епископ и неколико професора Богословског факултета који су се заложили за прихватање еволуционизма. Ти сукоби нису изношени у јавност, али очито да је и тога било на Сабору“, каже Димитријевић.

Најважнија порука Сабора била би, према његовим речима, одлука врха СПЦ да настави преговоре са непризнатом Македонском православном црквом.

„Надам се да ће уз посредовање Руске православне цркве тај процес бити успешно завршен, јер су на Балкану веома потребне свеправославна солидарност и стабилност. Ако бисмо дошли до трајног црквеног мира између СПЦ и православног народа у Македонији, мислим да би то јако допринело и стабилизацији политичке ситуације“, објашњава Димитријевић.

Оба наша саговорника слажу се да избор новог Синода неће радикално мењати досадашњу црквену политику. Раковић наглашава равномерност представљања оба дела српског народа у Синоду — двојица владика су из западних, а двојица из источних крајева у којима живи српски народ.

За чланове Синода изабрани су владика ваљевски Милутин, владика загребачко-љубљански Порфирије, донедавни владика далматински, а од скора зворничко-тузлански Фотије и епископ жички Јустин. Такође, избором нових епископа усклађен је епархијски рад СПЦ, каже Димитријевић.

„Имали смо неколико епископских смена у последњих неколико година, које су изазивале буре и потресе у јавности. Тога на овом Сабору није било и мислим да ствари улазе у редовне токове. С тим што проблеми унутрашњих подела, које су, између осталог, биле изазване неким од тих смена, остају. Треба се надати да ће будућност донети извесна разрешења“, закључује Димитријевић.

Извор: „Спутњик“