header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Митрополит месогејски и левреотикијски Николај: "Покушавају да свргну идеале један за другим"
Митрополит месогејски и левреотикијски Николај: "Покушавају да свргну идеале један за другим" Штампај Е-пошта
недеља, 28 мај 2017

 Пре него што се посветио Богу владика је био научни консултант при Националној ваздухопловној и свемирској администрацији САД (NASA) и био је познат по својим иновационим истраживањима у области астрофизике, механике, медицине и бионжењерије. На челу је првог Центра за биотику и деонтологију у Грчкој и председник је Синодалног комитета за биоетику Јеладске Цркве.  

- Како бисте прокоментарисали одлуку Министарства образовања Грчке да организује „тематску недељу посвећену превладавању полних стереотипа“ у току које ће, између осталог, дечацима бити понуђено да испробају на себи женску одећу и понашање (а девојчицама да се осете као мушкарци)?

- Зар је могуће да мислите да се слажем с њима?

Сад се свргавају „полни стереотипи“, а пре тога су већ одбачени божански прототипи.

Чини ми се да један за другим покушавају да свргну идеале под изговором да су то стереотипи. Уводе се у оптицај и нове речи, као што је „полни“, које се испуњавају одговарајућим смислом како би се уништило драгоцено благо.

Пре него што се организује „тематска недеља“ посвећена телу, волео бих да организују одговарајућу манифестацију посвећену души...

Међутим, акценат се ставља искључиво на телесни аспекат и човек се самим тим претвара у једнодимензионално биће.

Сад, што се тиче тога да се дечацима нуди да се понашају као девојчице, а девојчицама као дечаци. То је покушај да се негира постојање само два пола – мушког и женског.

Човеку се предлаже да постане оно што заправо није. А Црква, напротив, жели да помогне човеку да постане оно што заиста јесте.

Парадокс ситуације је у томе што је школски предмет „познавање религије“ реформисан под изговором да он треба да информише, а не да врши катехизацију. А у току „тематске недеље“ се сама држава бави катехизацијом и пропагандом.

Ова тема полног васпитања и хомосексуализма је попримила међународне размере у смислу идеологизације.

Ту нема деликатности. Постоји безобразлук, дрскост, незрелост, и агресивно, револуционарно и изненадно наметање новог система васпитања у осетљивом школском узрасту.

- А систем „сексуалног просвећивања“ …

- Не постоји сексуална физиологија, постоји репродуктивна физиологија. Човек има репродуктивне, а не сексуалне органе. То треба да схватимо.

Намеће нам се представа о томе да се неки људи рађају [као хомосексуалци]. Можда се и педофили рађају као такви? И клептомани? И други? Зашто се онда кажњавају, јер (полазећи од такве логике) они нису криви? Чини ми се да у томе има претеривања.

И сад уместо да говоримо о лепоти и светости хетеросексуалних односа морамо да доказујемо да је хомосексуализам девијација. И неки нас називају мрачњацима и ретрогаднима. Ко би рекао да је то напредак...

Постоји огроман и моћан лоби који покушава да наметне [хомосексуализам] кроз законску регулативу и формирање јавног мњења. То је свесна политика. Хоћете ли да наведем пример? Кад је у Србији забрањена геј-парада обустављени су преговори за улазак земље у Европску унију, а кад је дозвољена – преговори су настављени. Ова политика се базира на такозваним „људским правима“. Она се намеће и води људе у катастрофу.

Лепо је кад је мушкарац свестан своје природе и кад жели да стекне целовитост са женом, а жена с мушкарцем. Трагично је кад човек губи свест о свом идентитету и вара се телесним нелогичним жељама које му се, поред свега, намећу споља.

Црква може да помогне таквим људима, али они то по правилу сами не желе. То је налик на ситуацију с душевним болесницима који не желе да иду код лекара и да узимају лекове.

Управо Црква може да помогне таквим људима. Она човеку може да дâ благодат и да га научи да контролише своје помисли и жеље.

- Шта је грех?

- Чин којим се скрнави наше тело које је храм Духа Светог. Тело је храм душе, оно је свето. Тело није за сладострашће којим се човек заглибљује у своје унутрашње ропство.

– Да ли човек може да превлада изопачену зависност?

- За Цркву не постоји ниједна неизлечива болест. Постоји универзални лек, а то је покајање.

Црква уме да грли. Црква је Црква грешника, Црква болесних, Црква сиромашних, Црква разбојника, Црква блудника, Црква људи који су починили незамисливе злочине, али је истовремено Црква светих.

Ако људи буду желели – моћи ће. Жалосно је што савремено друштво усмерава ове људе на то да не верују у свој преображај и да се навикавају на своју несрећу, да се одрекну свог идентитета.

- У оквиру „тематске недеље“ коју власт организује много се говори о равноправности полова. Неки Цркву често оптужују за дискриминацију жена...

- Ми се у Цркви не трудимо да постанемо први, већ последњи. Не треба тражити власт, већ служење. То је основа њеног учења. Таква треба да буде права Црква.

У Цркви нема инсистирања на својим правима.

Равноправност у Цркви се састоји у једнаким могућностима за спасење. Где нема ни мушког пола, ни женског, ни роба, ни слободњака, ни варвара, ни Скита, ничега.

Са руског: Марина Тодић

Извор: "Православие.ру"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 28 мај 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.