Три су фатална духа европске цивилизације:

Дарвин, Ниче и Маркс.

Светитељ Николај Српски

Ипак, од три „научне“ теорије, поставше фаталним за Европу, светитељ посебно издваја дарвинизам, који је припремио тле за усвајање ничеанства и марксизма од широке јавности: „Дарвин је духовни родитељ философије Ничеове и социологије Марксове. Он је објавио нову биолошку науку, изражену углавном у ове три тврдње: еволуција, борба за опстанак, побѣда најспособнијега. У васионом свѣту, како га је Дарвин замишљао – и још изразитије Дарвинизам – присутне су све могуће силе и сви фактори изузев Бога, духа и морала.

И баш на том замишљеном одсуству Бога, духа и морала у Дарвиновој науци засновао је Ниче своју атеистичку етику, а Маркс своју комунистичку социологију. Отуда је полазна тачка и први параграф Ничеанизма и Марксизма негација бића Божијега“. Правост Николаја Српског дѣлимично потврђује сâм Маркс. Класик марксизма је признавао да га је дарвинизам с његовим идејама „борбе врста“, „природног одабира“ и „еволуције“ надахнуо на писање „Капитала“. Маркс је чак хтѣо први том Капитала посветити Чарлсу Дарвину.

Николај Српски полаже да је управо дарвинизам корѣн из кога своје порѣкло вуку ничеанство и марксизам, а касније и многе друге теорије. На примѣр, „фројдизам“, или „класична психоанализа“. На развој психоаналитичког концепта Сигмунда Фројда (1856-1839) утѣцај је имало мноштво разних ауторитета. Али у првом реду истраживачи подвлаче уплив еволуционе теорије Чарлса Дарвина и његовог слѣдбеника Ернста Хекела (1834-1919).

Николај Српски обраћа пажњу на то да, премда су марксизам и ничеанство имали додирне тачке у виду материјализма и атеизма, обѣ указане теорије бѣху тешко усагласиве, па чак и завађене: „Ништа Ничеу није могло бити одвратније од комунизма Јеврејина Маркса, нити Марксу ишта могло изгледати луђе и смѣшније од осамљеног надчовѣка Ничеовог“. Но, при свему томе, како је полагао светитељ, они су имали једног родитеља – дарвинизам: „Али ма колико да су антиподи један другом, они су у ствари близанци од истог родитеља, Дарвина, односно Дарвинизма… И ако су дакле антиподни, ипак су оба произишли из исте мрачне утробе дарвинистичке и оба се слажу у негацији Бога, духа и морала, а од морала нарочито у негацији љубави и милосрђа. Љубав и милосрђе за њих су исто тако неподношљиве речи као и Бог, дух и морал уопште. Негацијом, мржњом и осветом пѣнушају се и теорија о надчовеку и теорија о комунизму“. Шта ћете, дешава се то у животу људи: дѣца једног родитеља и споља личе како на родитеља, тако и једно на друго, али су међусобно завађена.

Неко ће замѣрити како се, тобоже, нѣ могу поредити теорије ничеанства и марксизма с једне стране, и теорија дарвинизма с друге. Прве двѣ су кобајаги друштвене, оне заиста и јесу извршиле озбиљан утѣцај на друштвене процесе у Европи и у цѣлом свѣту. Марксизам је у октобру 1917. године проузроковао у Русији социјалистичку револуцију, која је, са своје стране, прѣрасла у „диктатуру пролетаријата“ на једној шестини земаљског копна, а затѣм покушала прѣрасти у свѣтску револуцију. Ничеанством су се наоружали национал-социјалисти Нѣмачке. Они су прогласили стварање Трећег рајха и успостављање новог свѣтског поретка, у коме ће власт припадати највишој раси Аријеваца. Ту се, веле, нема са чѣм спорити, марксизама и ничеанство су учења која су се прѣтворила у опасне, чак и злочиначке идеологије.

А ето, дарвинизам је, тобоже, теорија природнонаучна, а нѣ друштвена. Рашта на њу бацати одговорност за ратове, револуције и кризе? Да, уз то Чарлс Дарвин нѣје био отворени богоборац и атеиста, за разлику од Маркса, Енгелса и Ничеа. Штавише, Дарвин је нешто причао о томе како је он хришћанин (био је чак парохијанин неке протестантске цркве), те да његова теорија нѣ искључује „хипотезе“ о постојању Бога и духа. Но сва та правдања Дарвина су тек ради замазивања очију, а његова признавања у вѣри су крајње немушта и противурѣчна. Његова теорија у суштини пориче Бога.

Како пишу Дарвинови биографи, Чарлс је 1851. био сломљен због смрти своје десетогодишње кћерке Ане. Од тада је његова хришћанска вѣра ослабила прѣстао је ићи у цркву. а 1879. (то јест, три године прѣ своје смрти) на постављено му питање одговорио је да никада нѣје био атеистом у смислу порицања постојања Бога, и у начелу „агностик би било најтачније опрѣдѣлѣње мог умног стања“. Недуго прѣ смрти он ипак пише свом пријатељу: „Жалим, али морам те обавѣстити да не вѣрујем у Библију као свето откровење, па стога ни у Исуса Христа као Сина Божјег“. Сагласно доктору Крофту, послѣ Дарвинове смрти његова породица је намѣрно уништила многе његове документе како би прикрила његову одбојност према хришћанству.

Светитељ Николај Српски је поводом такозваног Дарвиновог хришћанства писао: „Они који би хтѣли да издвоје Дарвина из кола негатора и безбожника, и да га одбране на основу неколико промуцаних рѣчи о духу, заборављају једино правилно мѣрило, а то је да добро дрво не може родити зле плодове (Мт. 7, 18). Међутим, плодови Дарвинове науке јесу брутални надчовѣк Ничеов и брутални комунизам Марксов“.

Ако крајем XIX – почетком ХХ вв. дарвинизам, ничеанство и марксизам бѣху тек својина Европе, то су 30-их година прошлог вѣка они већ захватили многе земље: „И тако XIX век завѣштао је ХХ вѣку… три пламена, који су се разгорѣли у пожар више или мање по свѣм континентима ове наше планете. Јер и Дарвинизам и Ничеизам и Марксизам добили су своје присталице и у Турској, и у Египту, у Јапану и Китају, у Индији и Аустралији, свуда гдѣ год има европских или европеизираних школа и гдѣ европски цивилизатори имају утицаја. И не само да су млади људи по универзитетима постали присталице ових теорија него, како видимо, и читави народи поведени су путем Ничеизма или Марксизма. Ничеанске наднације и Марксистичке интернационале држе данас васцѣли свѣт у чуду и страху“. Подсѣтићу да су ови редови написани у доба кад је у Европи био дат старт Другом свѣтском рату (провокација на пољско-нѣмачкој граници у ноћи на 1. септембар 1939, која се завршила упадом нѣмачких трупа на територију Пољске; након једнодневне почивке Француска, Велика Британија и друге земље су почеле објављивати рат Нѣмачкој).

Николај Српски, истина, обраћа пажњу на то да други народи имају већи нагон самоодржања него Европљани. И то без обзира на то што се домородачки народи често држе паганских вѣровања, а Европљани су наводно хришћани. Али то је већ номинално хришћанство. И оно је себе дискредитовало у очима паганских народа: „Човечанство на свѣм континентима стекло је увѣрење да из Европе као из вулкана Везува куља лава безбоштва и корупције… Сви нехришћански народи по свѣту вапију својим боговима, или идолима, да их спасу европске цивилизације, која је за њих постала синоним безбоштва и корупције… И нико од њих не жели увоз европске културе, која – мада је нешто кориснија за тѣло – погубна је за душу… Браћа наша других раса и религија одговарају струјама мржње на струје европског атеизма и материјализма“.

Николај Српски изражава извѣсну наду да ће све три напасти (дарвинизам, ничеанство и марксизам) нестати из живота човѣчанства. Нада његова заснивала се на томе што је тада (1939. године) дарвинизам био на самрти. Светитељ је полагао да ће, уколико умре дарвинизам – корѣн многих лажних учења, одумрѣти и два главна изданка – ничеанство и марксизам. Светитељ пише: „Родитељ она два близанца је на умору. Дарвинизам је на самртној постељи. Најновија наука, како енглеска тако и нѣмачка и француска – нарочито енглеска – погребавају у наше дане Дарвинову теорију као мртваца.

Авај, послѣ толике пустоши што је починила на неколиким генерацијама и толиког мрака што је унѣла у свѣт! Еволуција нижих облика живота у више, еволуција коју не може верификовати нико ко нѣ би живѣо 100 милиона година, по једнима, или 500 милиона година, по другима, или чак билион година, по трећима, одбачена је као апсурд.

Постанак човѣка од мајмуна, или како то дарвинист Хекел прецизира од орангутана, који више нѣ постоји, а који је живѣо прѣ 200 или 1000 милиона година (или колико год хоћете милиона година!) на острву Лемурији, које острво више нѣ постоји, са стидом се данас наводи са стране озбиљних научника у историји европске науке.

Материја, с којом је Дарвин једино и рачунао, измакла се опсервацији научника кроз усавршене микроскопе и јавила више као дух него као материја. Сваки атом постао је свѣдок Бога. Сваки електрон и протон противе се тобожњем закону борбе за опстанак…

Лажна наука завела је човѣчанство на лажни пут; истинита наука почиње да га враћа у наше дане на пут истине…“

Посрбио: Драган Буковички

Извор: sloven.org.rs