У М

Догодило се то ових дана, у муслиманској Ноћи ал-Кадр, Ноћи моћи која се веома поштује у исламу а повезује се са јављањем анђела Џибрила Мухамеду у време молитве. Анђео је - показавши на свитак - рекао Пророку: „Читај!“ (Коран!).

Ове године је читање Корана у Аја-Софији организовала турска Управа за питања религија (Diyanet) са директним преносом који је организовала државна телекомпанија TRT.

У церемонији је узео учешћа и шеф Diyanet, главни муфтија Мехмет Гермез.

Обично свако дејство које наговештава могућност да храм Свете Софије буде поново коришћен као џамија, што је био од освајања Константинопоља до 1935. године, када ју је световни режим Турске републике реорганизовао у музеј, изазива протесте хришћана. Првенствено грчких, али не само грчке цркве, него и грчке државе.

Анкара је досад поводом протеста одговарала само Атини.

И сада, након што јој је грчко Министарство спољних послова упутило протестну ноту, врх турске дипломатије је у свом утуку замерио комшијама што „турском народу нису честитали свети месец Рамазан“. Анкара је још иронично додала да су опште познати грчки „рекорди“ на плану слободе вероисповести која је једно од основних људских права. Ово је, наравно, била алузија на неспремност Атине да поштује права грчке муслиманске мањине.

Међутим, овога пута се проблем Свете Софије неће моћи свести на искључиво политичко препуцавање Грчке и Турске.

После читања Корана у Ноћи моћи већ се огласила Конференција европских цркава (CEC) која обједињује 115 православних, протестантских, англиканских и старокатоличких цркава у Европи. CEC је предочила Турској да је „забринута због перспективе да се једна од највеличанственијих светиња у културној и религиозној историји човечанства користи за политичке циљеве“.

Историјски гледано, храм Свете Софије је био центар духовно-просветитељског рата Источног хришћанства дуже од 1.000 година. Потом је, као џамија, била место молитве за оне који исповедају ислам.

Карактеристична силуета храма - као и раније - доминира Цариградом наспрам небодера и привлачи хиљаде муслимана, хришћана и људи других уверења и вера.

Музеј Аја-Софија и даље је велики симбол савремене Турске.

CEC је апеловала на турске власти да сачувају ту његову „јединствену историјску улогу“.

Помињањем „политичких циљева“ проблеме Свете Софије се изводи из зоне потенцијалног хришћанско-исламског супротстављања. Цркве тиме стављају на стање да проблем виде у одређеним дејствима световних власти Турске која изазивају забринутост (што признају неки и у Турској).

Информативна агенција Папског института иностраних мисија - AsiaNews - скренула је пажњу на хронологију догађаја које је сама овако поређала.

Премијер Аднан Мендерес објавио је 1951. године да Турци сваког 29. маја треба да славе освајање Константинопоља.

Од 1953 године, када је обележавана 500-годишњица тог догађаја, власти су приредиле масовне фестивале који су били забрањени након војног преврата изведеног 1960. и погубљења Мендереса.

Са избором 1990. садашњег председника Турске - Ердогана - за градоначелника Истанбула - ти фестивали су били обновљени.

Године 2009. био је отворен музеј „Панорама 1453“, који су многи доживели као одговор неоосманлија „секуларној култури кемализма“.

Од 2012. почиње читање молитви пред Светом Софијом - сваког 29. маја. А од 2013. се приређују различите манифестације у знак сећања на „рођење Османске Турске“.

Овогодишње мајске свечаности у Цариграду су навеле коментатора турског листа Hurriyet Daily News да закључи да се простор око музеја Аја-Софија поново попуњава, али не туристима него члановима Удружења омладине Анадолије чија девиза су речи покојног исламистичког политичара и бившег турског премијера Неџметина Ербакана: „Живот су - вера и џихад“.

Читање Корана у Аја-Софији

Ти страствени верници су активно против свега што сведочи о присуству немуслиманске вере у турском друштву. И, нису само против Санта-Клауса за Нову годину.

Током три последње године усредсређени су на „ослобађање Аја-Софије од окова“, односно на њено претварање у џамију. Међутим, Ердоган са тим потезом засад не жури.

Ердоган је раније, не одлучујући се за промену статуса Аја-Софије, указивао да је чак и главна џамија Цариграда - Плава џамија - често полупразна јер у њу не долази довољно верника. Тешко да их је отад више.

Турске власти зато више играју на карту историје него што их узбуђују питања вере.

Настоје да преко агресивног приступа историји друштво уједине око владајуће елите. Међутим, како подвлачи турски писац историчар Ергин Ардић, „упорност са којом се подсећа на наша достигнућа - значи само признавање да су она туђа историјској култури ових земаља“.

У суштини, политика Анкаре је демонстрација не само потпуне исламизације него и знак одустајања од кемалистичке политике и огољавање завојевачког присуства Турака у Малој Азији. Само, у таквој ситуацији је боље градити своје џамије него у њих претварати хришћанске цркве.

У Турској се прича да Ердоган све више постаје мистик.

За време бајрамске молитве у џамији града Аташехира, који се налази поред Цариграда, он је изгубио свест. Према речима новинара Азиза Озена, који је пратио председника државе, Ердоган је пао без свести у 6 ујутро - пре почетка молитве.

Притрчали су му телохранитељи, а за њима и лекари. Када је дошао себи, Ердоган је објаснио да му се то догодило због дијабетеса.

А шта би рекао мистик?

Да ли би можда помислио на ону опомену: Коран је најбоље читати у џамијама, а у црквама, чак и у бившим, Библију?

Извор: „Факти“