header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић: Зашто славимо Видовдан и коме је тај празник посвећен?
Протојереј-ставрофор Србољуб Милетић: Зашто славимо Видовдан и коме је тај празник посвећен? Штампај Е-пошта
субота, 01 јул 2017
             Зашто славимо Видовдан и коме је тај празник посвећен? Знамо да га сада славимо као успомену на Косовски бој и светог Кнеза Лазара али неки говоре да је то уствари пагански празник који датира из времена док Словени још нису били крштени и да је посвећен паганском богу Виду.

Стари словени су међу својим боговима имали и Вида (или Световида) али он нема никакве везе са Видовданом. Косовска битка је била, по старом календару, 15 јуна, на дан када се слави хришћански мученик Вит (Витус). Наш српски народ је у то време био хришћански народ, а људи су време рачунали по црквеном календару и хришћанским празницима. (До скоро се у Српском народу, па чак и међу неписменим бабама на селу, знао црквени хришћански календар, бар већи празници и нерадни дани – напамет.) Тако су наши стари називали тај дан, као и друге дане, по празнику, по светитељу који се тога дана славио. А то је Св. Витус (Вит), дечак старости између 7 и 12 година, син римског сенатора, паганина из Лукианије.

У време императора Диоклецијана и Максимилијана, његов отац је на разне начине, па чак и мучeњeм, покушавао да примора свог сина да се одрекне Христа. Дечак је остао чврст у вери. Са својим духовним оцем Модестом је побегао у Лукианију, одакле је доведен у Рим да изгна демона из сина императора Диоклецијана. Св. Вит је то и учинио, али пошто је остао чврст у хришћанској вери, био је мучен заједно са својим духовним оцем Модестом и гувернатом Кресцентијом. Као некада ап. Петра, на чудесан начин анђео их је избавио из тамнице и вратио у Лукианију, где су мирно скончали од рана задобијених приликом мучeњa. Три дана касније св. Вит се јавио знаменитој хришћанској девојци Флорентији, која је потом пронашла њихова тела и часно их сахранила на истом месту где су пронађени.

Успомена на ова три мученика, св. Вита, Модеста и Кресцентију, брзо се проширила у Риму, по Јужној Италији и Сицилији. Почетком 6. века на Сицилији је настао и манастир св. Вита, а његове мошти је у 8. веку игуман Фулард пренео у Немачку, у манастир св. Дениса. Почетком 9. века, мошти св. Вита је добио игуман Варин, који их је 836. године пренео у Корви. Тако се поштовaњe св. Вита раширило по Вестфалији и другим деловима источне и северне Немачке.

Св. Виту су се хришћани нарочито обраћали у болести епилепсије, а постојао је и такозвани плес св. Вита који се изводио за здравље болесника. Он је такође један од 14. светих мученика који помажу у време какве велике невоље. Слика се поред казана са кључалим уљем, јер је, по предању, био бачен у такав казан, али је на чудесан начин остао неповређен. Славио се широм Хришћанског света 15. јуна по старом календару. Зато се код нас тај дан називао Видовдан, када су читане молитве за избављење од невоља, нарочито у време најезде Турака, као и за оздрављење и олакшaњe мука код падавичара.

Извор: "Фонд стратешке културе"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 02 јул 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.