"Није тајна, да су градитељи „новог светског поретка“ објавили Свето Православље за непријатеља број 1." - комплетан интервју са академиком Валеријем Филимоновим    

Недавно је изашла књига „Човек мора да остане човек“, писца – агиографа, академика Петровске академије наука и уметности, специјалисте у области биокибернетике и система управљања, Валерија Филимонова.  У њој аутор објављује јединствене документе који откривају планове стварања светске технотроне диктатуре, у размишља над проблемом претварања човека у биоробота.

У интервјуу „Интерфакс религији“ Филимонов је поделио мисли о томе, колико је реална перспектива претварања људског рода у управљану „биомасу“, ко стоји иза таквог покушаја, које претње у себи за човека крије електронска контрола над људима и колико су оправдана упозорења православних на тему пореског идентификационог броја (ИНН), електронских пасоша и имплантираних чипова.

                                                                * * *

- Валериј Павловичу, стварање светске технотроне диктатуре – да ли је то мит или реалност?

- То је одавно машта моћника овога света. О неопходности увођења тоталне контроле и успостављања технотроне диктатуре Збигњев Бжежински је писао још 1968 године, а по циничној изјави Дејвида Рокфелера „наднационална власт интелектуалне елите и светских банкара пожељнија је од права народа на самоопредељење“. Данас се њихове замисли приљежно спроводе у живот. Све то се догађа на наше очи. Ствара се друштво, у коме ће се сваки човек дан и ноћ налазити под неспавајућим оком „Великог брата“, који стоји на стражи интереса данашњих господара планете – краљева шпекулације и светских зеленаша. Узгред речено, све јасније постаје – да је разрастајућа економска криза – саставни део плана „светске врхушке“ за поробљавање људског рода.

-  Које опасности у себи крије електронска контрола над људима? Колико је реална опасност претварања људског рода у управљану масу биоробота?

- Данас је могуће недвосмислено тврдити да се ствара не просто систем тоталног праћења, већ систем апсолутне власти над човеком. Да, па који је и смисао трошити милијарде долара да би могли да погледате за неким кроз кључаоницу. Задатак система је – управљање човеком по задатом алгоритму. Довољно је само да упознате са неким документима, да би видели слику најближе будућности.

Тако, у закључку број 20 Европске групе за науку и нове технологије, говори се о неопходности „трансформације људске расе“, кроз „развој телу пријатељских технологија“, да треба довести до појаве „киборга“. „Људску суштину“ предлажу подвргавању променама „посредством у људско тело убачених различитих електронских направа, поткожних чипова и смарт-чипова.“

Заиста, над тим треба да се замисле не само верујући, већ и неверујући људи.

- Шта нам можете рећи по питању размера такве контроле? Ко се скрива иза убацивања тих технологија и који су циљеви?

- Сагласно са низом међународних договора, нови светски поредак је прихваћен и под именом глобалног информационог друштва или глобалног мрежног друштва. У стварности то унитарно наднационално сајбер-друштво ће се претворити у светски електронски концентрациони логор. У њему ће човек заиста бити претворен у безлични „биообјект“, погодан за експлоатацију. Он ће бити апсолутно незаштићен пред сајбер-системом који управља друштвом и његовим господарима. У суштини, то је глобални технотрони фашизам, који ће користити најновије информационе и телекомуникационе технологије као моћно средство електронског гушења слободне људске воље.

Ако се гради некакво наднационално глобално друштво, онда се јављају и разумна питања: „А ко и са којим циљем то чини? Ко ће водити то ново друштво?“

Није тајна да главну покретачку силу у изградњи глобалног мрежног друштва не представљају научници – специјалисти, већ представници антихришћанске космополитске „светске елите“.

Последњих година је веома популарна постала реч „глобализација“. При чему често тврде да је то природни и иреверзибилни процес. Међутим, мало ко се замисли да је главно питање глобализације – питање власти. Тачније, о заузимању власти на планети Земљи од стране групе окултиста са циљем успостављања светске државе. Без сумње, пре или касније из те средине ће се појавити једнолични светски лидер. Зато и митрополит одески и исмаилски Агатангел праведно примећује:

„Данашњи процес глобализације, без сумње, довешће до зацарења антихриста и краја света... Процес глобализације није природан. Тај процес представља реализацију „тајне безакоња“ о којој је говорио свети Апостол Павле у Другој посланици Солуњанима.“

- Да ли постоји дубинска противречност између покушаја да се успостави тотална контрола над човеком и вере у Бога?

- Бог је створио човека по Свом образу – као слободно и одговорног. Технотрона диктатура лишава човека слободе воље. Циљ система који се уводи је – поптуно лишавање богомдане слободе сваке људске личности, промена стереотипа понашања. Човек ће морати да живи строго по успостављеним правилима понашања система, то јест, претвориће се у управљани додатак система који аутоматски делује. Да ли је могуће говорити о чувању богосличног достојанства у заједници бића, напуњених електроником и објектима многих манипулација? Потпуно је очигледно да у глобалном мрежном друштву људи неће моћи да живе у сагласности са својим религиозним убеђењима. Није тајна, да су градитељи „новог светског поретка“ објавили Свето Православље за непријатеља број 1.

Изградња глобалног мрежног друштва – је напад на промисао Божији о свету и човеку. Подиже се својеврсни нови Вавилон – друштво „свељуди“ без рода и племена, људи, који немају отаџбину и породицу. Суверене националне државе и религије – су остатак прошлости. Тако се „оправдава“ управљање становништвом Земље из једног наднационалног центра. Идеологија глобализма супроти се хришћанском погледу на свет и није сместива са њим. Она се убацује и рекламира у светском друштву и у Цркви напорима „светске елите“ и изражава њене интересе. Историјско призвање Русије као земље – чуварке Православне вере, културе и традиције се не признаје и одбацује од стране глобалиста.

 - Да ли сматрате основаним упозорења православних по питању ИНН, електронских пасоша и имплантираних чипова? Какав став, по Вама, они треба да заузму по том питању?

- Средства која сте набројали показују различите стадијуме једног процеса – аутоматске идентификације личности. Идентификациони број (његови називи могу бити најразличитији) представљају незамењиви, доживотни и посмртни код, који човек прихвата као објекат система и који је истовремено његов лични податак. Узимајући овај код оператор добија приступ целокупном човековом досијеу, који се налази у бази података. Зато идентификациони број називају кључним пољем или кључем приступа личним подацима. Електронски пасоши и чипови који се имплантирају носе сви исти идентификациони број. По одлуци, то представља име управљаног објекта система. Тај атрибут мора да буде универзалан, крата, одређене дужине и да одговара по структури једном међународном стандарду. Бројчани код замењује у систему не само словесно име човека, већ и све његове личне податке, фактички означавајући сву суштину људске личности.

Сагласно принципима аутоматске идентификације, идентификациони број мора да се обавезно нанесе на објекат управљања, то јест на тело човека. Никако случајно Европска комисија назива микрочипове који се имплантирају људима „људским бар кодом“. Саглашавајући се са прихватањем бројчаног кода уместо имена и користећи га, човек се саглашава да себе изједначи са робом, постаје за компјутерски управљачки систем предмет међу осталим предметима. Он добровољно себе предаје у власт информационо-управљачког система и његових господара.

Зашто људе приморавају да пишу изјаве о присвајању бројчаних кодова, да пишу молбе за њихово добијање, а затим да их непрестано носе и да се јављају на њих, то јест, да их користе у виду имена, ради задобијања материјалних добара и услуга? Зашто та компјутерска имена додељују „свима, малим и великим, богатима и сиромашним, слободњаке и робовима» (Отк. 13,16)? Посебно, у Русији ИНН додељују и новорођеним бебама, и пензионерима, и затвореницима, и монасима, то јест, свим категоријама лица, који немају обавезу да плаћају порез. Није тешко увидети да индентификатор личности има те исте особине и испуњава те исте функције као и апокалиштички «жиг, име звијери или број имена њезина» (Отк. 13,17). Већ у целом низу земаља човек без њега не може «ни купити ни продати» (Отк. 13,17). Постоје ствари за замислити се свима који пазе на Реч Божију.

Пре свега, сваки електронски идентификатор личности је средство које дозвољава да се оствари тотално посматрање са циљем прихватања одлука у атоматском режиму. Свевидећи и свепроницајући компјутерски систем идентификационог броја човека лако бележи сваки његов друштвено битан корак, сваки финансијски траг и смешта одговарајући запис у његов фајл-досије са идентичним бројем у бази података за чување и аутоматску обраду. У том истом фајлу ће обавезно да се сакупљају сви поверљиви подаци о човеку, укључујући и понашање, поглед на свет, религиозне, сексуалне и друге карактеристике.

Систем који аутоматски делује анализираће све те податке и за сваког конкретног човека ће успостављати «текући статус» по његовом идентификационом броју, сагласно коме ће добијати приступ једним или другим материјалним или информационим ресурсима. Лако ће бити тада у случају неугодног човека за систем и његове господаре да га претворе у парију, блокиравши његов идентификатор. Мислим да такве преспективе неће обрадовати не атеисте, ни православне, ни представнике других религија.

Став верних мора да одговара ставу Руске Православне Цркве. У читавом низу изјава Св. Синода, посланица и докумената Арх. Сабора, иступања свјатејших патријараха Алексија и Кирила говори се о недопустивости аутоматске идентификације и тоталне контроле над човеком, претварања највише творевине Божије у биоробота којим се управља. На ово се односе изјаве Св. Синода РПЦ од 7 марта 2000. године, 27 децембра 2001. године, 6 октобра 2005. године; посланице Арх. Сабора 2004. године председнику Русије; одлука Арх. Сабора из 2008. године «О питањима унутрашњег живота и спољашње делатности РПЦ» (члан 54) који су прихваћени од стране Арх. Сабора из 2008. године.

У последњем документу се конкретно говори: «Лични живот, поглед на свет и воља људи не смеју да буду предмет тоталитарне контроле... Методе сакупљања о обраде информације о људима не смеју да унижавају људско достојанство, да ограничавају слободу и да претварају човека из субјекта друштвених односа у објекат којим управљају машине». Још опаснијим за човекову слободу је убацивање техничких средстава, које непрестано прате човека или неодвојивих од његовог тела, ако се могу користити за контролу над личношћу и прављању њоме».

Наступајући 2. октобра 2007. године на заседању парламента Савета Европе, свјатејши патријарх је изјавио:

«Човек мора да остане човек – не роба, не елемент под контролом електронских система, не објекат за експерименте, не полувештачки организам», а свјатејши патријарх Кирил још као митрополи смоленски и калињинградски, 2 марта 2006. године на међународној конференцији «Развој биотехнологије: изазови хришћанској етици», изражавајући принципијалну позицију Руске Православне Цркве посведочио је:

«Човек има право да каже «НЕ» електронској идентификацији своје личности».

         http://www.interfax-religion.ru/?act=interview&div=216