Поштовани посетиоци,

 Папопоклонички екуменци из Београдске патријаршије су поново осрамотили српски народ. Наиме, завршен је рад мешовите комисије ватиканско – патријаршијске комисије за Степинца, издато је саопштење из кога се види само да су „наши“ бедници захвални папи што им је уделио комисију, али им, наравно, није дозволио никакав увид у ватиканска документа, а хрватска штампа је кловнове у мантији из врха Београдске патријаршије обрукала својим чланцима још у мају ове године. Читајте, Срби, и чудите се какве смо издајнике српских новомученика добили на челу Патријаршије, и колико су нас својим срамним ћутолошким понашањем понизили!

+ + +

VATIKAN U NEVJERICI Ne mogu vjerovati što od njih traži Srpska pravoslavna crkva

Date03/05/2017Views2380Byadmin2 Comments

FACEBOOKSHARE ON FACEBOOKTWITTERTWEET ITSHARE ON GOOGLE+SHARE ON LINKEDINREAD IT ON REDDITMAIL IT

SPC traži dokumente od pape – Srbijanska strana nije dosad predočila nijedan relevantan dokument koji bi u pitanje doveo Stepinčev lik

Nakon što je Večernji list jučer objavio ključne informacije o radu Mješovite komisije Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve o djelovanju kardinala Stepinca, a to je da srbijanska strana nije dosad predočila nijedan relevantan dokument koji bi trebao u pitanje dovesti Stepinčev lik, doznajemo i to da srbijanska strana očekuje da joj Vatikan otvori svoje arhive i dostavi dokumentaciju koja bi kompromitirala bl. Stepinca i tako dovela u pitanje dovršetak procesa za proglašenje svetim.

– To je nonsens! U Vatikanu ne mogu vjerovati da je SPC uopće pokrenuo ovo pitanje, a da nije imao dokumente u rukama. I još k tome, sada traže od Vatikana da im otvori svoje arhive kako bi došli do dokumenata koji bi trebali ocrniti Stepinca – kažu naši sugovornici upućeni u tijek razgovora, tvrdeći da je srbijanska strana obećavala donijeti dosad neobjavljene i neviđene dokumente iz jugoslavenskih te njemačkih arhiva. Irinejev avanturizam – Ništa se dosad od toga nije obistinilo. „Dokumenti“ o kojima se razgovara doista kompromitiraju Stepinca, ali oni su proizvod komunističke tvornice laži, a ne relevantni povijesni dokumenti – kažu nam naši sugovornici, podsjećajući na još na prvu sjednicu mješovite komisije, kada je njezin predsjedatelj o. Bernardo Ardura rekao kako će se isključivo razgovarati na temelju dokumentirane povijesne građe i u kontekstu Stepinčeva djelovanja prije, za vrijeme i poslije Drugog svjetskog rata. Sada, kada je pred komisijom posljednja sjednica u Podgori te završni susret u Rimu, na vidjelo izlaze i neki drugi detalji i motivi.

Naime, iz same Srpske pravoslavne crkve doznajemo kako su neki krugovi u SPC-u u samome startu ovaj potez patrijarha Irineja, tj. njegova pisanja papi Franji, okarakterizirali kao avanturistički i posve nepotreban, ali i opasan zbog pogoršanja odnosa između katolika i pravoslavaca na prostorima bivše Jugoslavije. – Iskreno, patrijarha Irineja na to su nagovorili neki episkopi i on je podlegao njihovom pritisku. Inače, on je čovjek koji često zna reagirati preuranjeno i na prvu ruku, ne konzultirajući se sa širim krugom ljudi. Vjerujemo da je tako bilo i ovoga puta – kažu nam sugovornici bliski Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji tvrde da SPC-u ni na koji način nije u interesu da se bavi Stepincem te da je ovo plod udruženog rada radikalnog dijela episkopata i srbijanskog političkog vrha.

S druge strane, Vatikan je procijenio da mu je važna forma dijaloga te da je i ovo prilika da se on produbi bez obzira na to što je Sveta stolica svjesna da se radi o izrazito neuralgičnoj točki hrvatsko-srpskih i katoličko-pravoslavnih odnosa na ovim prostorima. Dobro kontrolirani dokumenti – Procesom beatifikacije kardinal Stepinac uzdignut je na čast oltara. Za kanonizaciju se u tome kontekstu može reći da je samo „mali korak“ dalje, tj. da će njegov lik štovati cijela Crkva, a ne samo ona mjesna. Sva dokumentacija u procesu beatifikacije prošla je stroge vatikanske kontrole i odluka nije donesena naprečac. Zapravo, Sveta Stolica otpočetka je znala da ne postoji povijesna dokumentacija koja bi mogla ocrniti lik kardinala Stepinca, a na taj način obezvrijediti i proces beatifikacije. Pa se u razgovor sa SPC-om doista ušlo radi dijaloga. Šteta je što to oni nisu shvatili – kažu nam naši izvori s katoličke strane. Inače, u kauzi za proglašenje svetim kardinala Stepinca prikupljeno je i obrađeno oko 40.000 dokumenata koji će, kako je jednom rekao postulator Stepinčeva kauze mons. Juraj Batelja, na raspolaganju tek nakon završetka kanonizacije, tj. nakon što papa proglasi blaženog kardinala Alojzija Stepinca svetim.

Robin Harris: Besmislica je da je Stepinac bio “ustaški vikar”

Jedna od optužbi na račun kardinala Stepinca iz Srpske pravoslavne crkve, srbijanskih političara i povjesničara jest da je on bio „ustaški vikar“, što britanski povjesničar dr. Robin Harris, primjerice, naziva običnom besmislicom. Naime, Stepinca je, kako tumači Harris, za vojnog vikara u doba ondašnje Nezavisne Države Hrvatske imenovao papa, a ne Ante Pavelić. – Bio je imenovan za vikara još za Jugoslavije, što je bilo obnovljeno za NDH. Bio je vojni vikar samo formalno – sine titulo – jer između Zagreba i Vatikana nije bilo službenih diplomatskih odnosa. Pavelić je bio taj koji je imenovao i nadzirao vojne vikare. Osim toga, Stepinac je bio vojni vikar svih oružanih snaga NDH, dakle i domobrana. Hrvatski biskupi su još prije rata inzistirali da Stepinac bude vojni vikar za katolike u jugoslavenskoj vojsci koji tada nisu imali pristup sakramentima. Bilo je to potpuno duhovno pitanje, nikako političko – tvrdi dr. Robin Harris, za kojega se tvrdi da je nakon postulatora Stepinčeve kauze mons. dr. Jurja Batelje jedan od najboljih poznavatelja Stepinčeva života i djela. Nedavno je u Hrvatskoj izašla njegova knjiga „Stepinac – život i djelo“, koja obiluje dokumentima o Stepinčevu držanju tijekom Drugog svjetskog rata.

+ + +

Заједничко саопштење Мешовите комисије

13. Јул 2017 - 18:09

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

Дана 12. и 13. јула 2017. године окупили су се у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану, на свом и шестом и последњем састанку а под председавањем оца Бернарда Ардуре, председника Папског већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака ради заједничког разматрања лика кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког.

У име Хрватске бискупске конференције били су присутни: кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки; монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки; монсињор Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски; др Јуре Кришто и др Марио Јареб из Хрватског института за повијест.

У име Српске Православне Цркве били су присутни: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и проф. Дарко Танасковић, стални представник Репубике Србије при УНЕСКУ.

Присутни су препознали великодушност папе Фрање који је добронамерно прихватио молбу Патријарха српског Иринеја и одлучио установити ову Комисију.

Сви чланови Комисије благодарни су на срдачној атмосфери у којој су с пуном слободом говора могли да испуне задатак поверен Комисији, тј. да приступе заједничком разматрању живота кардинала Степинца.

Од почетка рада Комисије, њени чланови су били свесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој надлежности Папе. Чланови Комисије такође признају да свака Црква има властите критеријуме за канонизацију.

Чланови Комисије су се такође сложили да је њихов рад омогућио боље разумевање историје у годинама између Првог светског рата и 1960. године, године смрти кардинала Степинца. Такође је било могуће да се осветли живот и службу једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду.

Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су углавном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита.

Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава.

Саопштење преузето са званичног сајта патријаршије у Београду