header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Анђели замењују свештенике
Анђели замењују свештенике Штампај Е-пошта
субота, 29 јул 2017

 Учење Цркве не говори да су анђели способни да врше Света Тајинства. Могуће објашњење за то је тај факт, да анђели немају материјално тело и, сагласно Јовану Богослову, нису у могућности да се покају. Сасвим је друга ситуација с човеком. Имајући телесну немоћ, човек има и могућност покајања. И пошто су Света Тајинства у мањем или већем степену повезана с покајањем, анђели по својој природи нису способни да их врше.

Ипак, света традиција нам описује случајеве, када су анђели крстили људе, вршили Тајинство Свете Евхаристије, рукополагали свештенике.

Погледајмо случај вршења анђелима, Тајинства Хиротоније епископа. Реч је о чувеном Амфилохију (+ 395), епископу Иконијском, који је покренуо озбиљну борбу против јеретика. Та прича о Хиротонији се налази у два текста, написана у годинама после тог догађаја. Из тога следује, да историјска сведочанства, која се помињу у тим текстовима, имају уопштени, а понекад и нетачни карактер.

Оба текста нам говоре да је Амфилохије био монах. Када је преподобни епископ Иконије, Јован, отишао к Господу, Амфилохију је, по свему судећи, било 40 година. Воља Божија, везано за епископију осталу без руководиоца, пројавила се у избору Амфилохија.

«Била је ноћ, када је анђео Господњи саопштио Амфилохију да ће он бити рукоположен у епископа Иконијске цркве. И поред тог Божанственог знака, Амфилохије је остао смирен, бојећи се да можда тај знак не долази од Бога. Ипак и следећа два дана се то поновило. После трећег пута, Амфилохије се подигао из постеље, да би ставио под контролу то што се дешава. Обратио се анђелу следећим речима: „Ако си ти анђео Божији, хајде да се заједно помолимо“. Анђео је пристао, спустио главу и рекао: „Свет, свет, свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе твоје“.

Затим је анђео узео Амфилохија за руку и довео га до храма. Врата храма су се сама отворила. Просторија је била испуњена јарком светлошћу и мноштвом људи у белим хитонима. Затим су га сви они провели до жртвеника и дали му нешто, слично Јеванђељу, са словима: „Господ да буде с тобом“. Један од људи, који је стајао напред, дао је знак да почну молитву, да би Свети Дух посетио Амфилохија. Сви су почели да се моле и затим, рекавши: „Мир теби“, ишчезли су у ноћној тами“.

Целе ноћи је Амфилохије размишљао о томе што се десило, док се није пробудила остала братија. Амфилохије је отишао у цркву и све испричао игуману. Целу литургију је провео павши на колена и не изговоривши ни једну реч. Кроз неко време је дошао к себи, и лице му је сијало неописивом светлошћу.

Када се вратио из храма у келију, тамо су га дочекали седморица епископа, који су чекали да га рукоположе у епископа Иконије. Поново су га одвели у храм и почели да му облаче архијерејску одежду. Тада им је Амфилохије говорио о томе, шта се десило с њим прошле ноћи. Поверовали су његовим речима и позвали остале епископе и друге клирике, да саопште о једногласном избору Амфилохија у епископе.

Други догађај је повезан с Тајинством Причешћа, које су вршили анђели за једног монаха. О томе кратко сведочи Макарије Александријски, јереј познатих монаха-келиота, који су тај назив добили по месту где су се подвизавали. Једна од његових прича говори о неком Марку. Он је био млађи од Макарија и одликовао се својом изненађујућом кроткошћу, благоразумношчу, а такође, и способношћу да научи напамет текстове Старог и Новог Завета. Макарије наводи следеће сведочење о Марку. За време Свете Евхаристије, када је Макарије причешћивао друге монахе, он није могао да причести Марка, јер га је анђео спречио у томе тако што је, узевши свете дарове с престола, својеручно причестио Марка.

Трећи случај се односи на доста касније време. Тај текст датира из XВ века, и говори о чудима и по жанру се односи к епском приповедању. Православна породица, која се састојала од родитеља и кћери, живела је у рејону насељеном муслиманима. Пошто у околини није било православног свештеника, кћер је остала некрштена. Када је одрасла, постала је ђавоимана и много је патила. После смрти оца, Бог је пројавио своју милост. Богородица се спустила с небеса и ослободила девојку од демона.

Замолила је свог Сина да пошаље огањ и спали демона, да не би могао више да мучи девојку.

Затим је Богородица пренела девојку у место, где је постојао православни храм. Богородица се обратила к анђелима, који су Је пратили: „Узмите и крстите је“. Крстивши је, анђели су обукли девојку у белу одежду, ставили јој на главу венац и на крају је причестили Светим Тајнама. После тога девојку су поново вратили кући, одакле је Богородица узела.

Илиас Вулгаракис, предавач богословије Атинског универзитета. Други догађај је повезан с Тајинством Причешћа, које су вршили анђели за једног монаха. О томе кратко сведочи Макарије Александријски, јереј познатих монаха-келиота, који су тај назив добили по месту где су се подвизавали. Једна од његових прича говори о неком Марку. Он је био млађи од Макарија и одликовао се својом изненађујућом кроткошћу, благоразумношчу, а такође, и способношћу да научи напамет текстове Старог и Новог Завета. Макарије наводи следеће сведочење о Марку. За време Свете Евхаристије, када је Макарије причешћивао друге монахе, он није могао да причести Марка, јер га је анђео спречио у томе тако што је, узевши свете дарове с престола, својеручно причестио Марка.

Трећи случај се односи на доста касније време. Тај текст датира из XВ века, и говори о чудима и по жанру се односи к епском приповедању. Православна породица, која се састојала од родитеља и кћери, живела је у рејону насељеном муслиманима. Пошто у околини није било православног свештеника, кћер је остала некрштена. Када је одрасла, постала је ђавоимана и много је патила. После смрти оца, Бог је пројавио своју милост. Богородица се спустила с небеса и ослободила девојку од демона.

Замолила је свог Сина да пошаље огањ и спали демона, да не би могао више да мучи девојку.

Затим је Богородица пренела девојку у место, где је постојао православни храм. Богородица се обратила к анђелима, који су Је пратили: „Узмите и крстите је“. Крстивши је, анђели су обукли девојку у белу одежду, ставили јој на главу венац и на крају је причестили Светим Тајнама. После тога девојку су поново вратили кући, одакле је Богородица узела.

Илиас Вулгаракис, предавач богословије Атинског универзитета.

Превод са руског: С.М.

Извор: pemptousia.ru

Преузето са: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( субота, 29 јул 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.