Архимандрит Филотеј (Зервакос)

Наше време и Црква

Моје љубљено и најдраже у Господу духовно чедо, поздрављам те у Господу:

Свемогући и свесилни Бог, Творац све видљиве и невидљиве творевине, Свеблаги, који је чисто оваплоћење самилости и сажаљења "Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине" (1Тим.2,4) преко свога силног у речи пророка Исаије објавио нам је следећих неколико душеспасоносних и душекорисних речи: "Ако хоћете слушати добра земаљска јешћете. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше." (Ис. 1,19-20). Господ је објавио ових неколико речи не само ради старог Израиља и Његових изабраних људи, већ и за своје нове изабране људе, за грчки народ, све народе, сав свет на земљи и за нас, јер он жели да се сви људи спасу. То значи да ако желимо да се наслађујемо како земаљским пролазним добрима, тако и небеским, вечним добрима, која су неисказана, необјашњива, неизрецива и недокучива, наслађиваћемо се њима, само ако пожелимо да Га слушамо.

Шта заправо Господ од нас хоће? Он хоће од нас да Га ми љубимо "свим срцем својим, и свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе." (Лук. 10,27). На ове две заповести почивају сав Закон и пророци. Бог, како каже љубљени ученик Христов, св. Апостол и јеванђелист Јован "је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему." (1 Јов. 4,16). "Ако је Бог с нама, ко ће против нас?" (Рим.8,31) Онај ко је задобио љубав према Господу, задобиће и сва блага, како земаљска, тако и небеска.

Свети апостоли, богоносни оци и сви свети једногласно и једнодушно потврђују да највеће, најблаженије и највише од свих блага које у Небеској Отаџбини желе да задобију сви праведни јесте виђење Бога лицем у лице, јер и царски пророк Давид рече у псалму: "А ја ћу у правди гледати лице Твоје: кад се пробудим бићу сит од прилике Твоје" (Пс. 16,15). Првоврховни и богонадахнути апостол Павле рече: "имам жељу умрети и са Христом бити" (Фил. 1,23). Сви који иду за Господом, удостојиће се ових блага. Сви који не желе да иду за Њим, не испуњавају Његову свету вољу, а испуњавају вољу ђавола, биће српом пожњевени. Срп - то су разни облици казни, беда и несрећа: ратови, епидемије, глад, катастрофе, земљотреси, поплаве и сл.

Речи Божјег пророчанства морају се испунити у своје време. "Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи." (Мт. 24,35). Неке су се већ испуниле, неке се испуњују у наше време, за остале се приближава време испуњења. У тешка и неморална времена у којима живимо, грех се раширио и умножио до таквог степена да је достигао своју кулминацију. "Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једнога." (Пс. 13,3)

Срећом, у ова сатанистичка времена постоји неколицина изабраних у постојећем поколењу, које је само по себи сатанско, развратно, поткупљиво и изопачено. О њима је Господ изрекао следеће речи, кад су га ученици упитали о времену појаве страшних знамења и о Другом доласку: "А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац." (Марк. 13,32). Али по овим знамењима, о којима ти ја говорим, схватићеш да се страшни дан Другог доласка приближава.

У ове сатанистичке дане наћи ће се само неколико изабраних. Да се не нађе ово мало изабраних, Господ би послао са неба огањ, као што учини са грешним становницима Содома и Гомора, да их истреби. И да нема те неколицине изабраних "нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они" (Мат. 24,22)

У једној од старих књига, коју сам нашао пре много година, прочитао сам поред других ствари и о томе да кад су ученици упитали Учитеља, Господа нашег Исуса Христа, о горе описаним последњим временима, Он је рекао, да поред других знамења која, као и још много тога, нису била записана у Јеванђељу, биће и то да ће мушкарац постати жена, а жена - мушкарац.

Када неки богољубиви људи упиташе богонадахнутог Златоуста када ће бити Други долазак Господа, он је одговорио: "Када понестане благочестивости код жена, онда знајте да је Судњи дан близу."

Ове пророчке речи Господа нашег Исуса Христа, св. Јована Златоустог и других пророка, апостола и светих Отаца, које они изрекоше, испуњавају се данас с тачношћу до последњег слова.

Но ако би се људи данас искрено покајали за савремено безакоње и изопаченост, као што учинише некада Ниневљани и многи други грешници, Богочовек, Господ наш Исус Христос, који је дошао у овај свет да спасе грешнике, а не праведнике, спасао би и њих. Нажалост, они се не кају. И, како се не кају, десиће се оно о чему је још Господ говорио за време Свог пребивања на земљи: Ако се не покајете, сви ћете у злу погинути. Св. Апостол Павле, проповедник Господњи, каже: "Невоља и туга на сваку душу човјека који чини зло, а најприје Јудејца и Јелина." (Рим.2,9) - "сваки преступ и непослушност доби заслужену казну: како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење?" (Јевр.2,2-3).

Ми живимо данас у тешка времена, у изобиљу греха, којем више нема граница и који је достигао своју кулминацију. Вера је опала: 'Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?" (Лука18,8). И, како се умножио грех, охладнела је љубав многих. "Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога" (Пс. 13,3). Господ, који је препун самилости и сажаљења, је такође и праведан, како каже царски пророк Давид: "Ако се неће безбожник да обрати, он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га, и запиње смртну стријелу, чини стријеле своје да пале." (Пс. 7,12-13) Мач, лук и стреле, као и срп, који смо помињали више - само су облици казни за оне који угађају сотони, односно за грешнике. "И пустиће на безбожнике дажд од огња и сумпора; и огњени вјетар" (Пс.10,6).

Ратови, земљотреси, помори, епидемије, буре и друге беде, несреће, страдања, смртни страх који су се недавно појавили у нашој отаџбини Грчкој, све беде и страдања произилазе од наших грехова, све су оне - извор мучења, све су - само последице и упозорења силног смртоносног мача оштрог са обје стране који раније или касније сустиже синове непокорности. (Пс.149,б; Отк.1,1б;2,12). Казне су велике, као што су и греси велики. И, нажалост, у ова тешка и сатанизована времена, много вели-ких грехова чине мирјани, клирици, мушкарци, жене, стари и млади, чак су се и мала деца од својих родитеља научила да богохуле.

Почев од спасоносне 1912. год, када сам био рукоположен у чин јеромонаха, до данашњег дана видим како су безакоње и чињење зла свргли цареве са трона, властодршце, државнике и поглаваре Цркве, и осећајући своју свету обавезу као свештеника Свевишњега и као духовног оца, са благословом мог духовног оца и мог митрополита, свагда спомињаног Параскевопулоса, благодаћу и Божјом помоћу почео сам да благовестим Реч Божју и исповедам вернике браћу-хришћане.

Као мисионар, посетио сам 21 острво и 59 градова, градића, насеља, великих села и малих заселака. Написао сам многе хиљаде писама са саветима мојим духовним чедима на свим континентима, куда их је Божји промисао одвео. Написао сам писма и меморандуме патријарсима, краљевима, јерарсима, председницима влада, министрима и свештеницима, молећи, саветујући, а понекад и изобличавајући сагрешења краљева и поглавара Цркве и државе.

Често сам услед огромне оптерећености боловао, али ме је Господ, Који исцељује сваку болест, чудесно исцељивао, да бих могао да продужим богоугодно дело проповеди и исповедања и да бих знао да сам ја - само немоћни човек, и да без благодати и силе Господње не могу ништа да учиним. Ја исповедам и изјављујем да је свако дело које учиних само дело благодати и силе Господње, а не моје. Све је учинила десница Господња и десница Господња ме је спасла. Ја тражим само опроштај од свеблагог и свемилостивог Небеског Оца за моје сопствене грехе "по великој милости Његовој, и по обиљу милосрђа Његовог" (Пс.50,1)

Благодарим свемилостивог Бога, који ме удостојио да стекнем много духовне деце у поменутих 80 градова, села и на острвима, где сам проповедао Реч Божју као мисионар, тако да су они журили на проповеди и исповест као јелени који жуде за извором, у исто време док су у удаљеним местима, која нисам могао да посетим - Европи, Америци, Африци, и Аустралији - они добијали моја писма са радошћу и нестрпљењем; они су следили моје очинске савете и дан - данас их се придржавају. Благодарим свемилостивог Бога, дародавца свих блага и дарова, који ми је подарио веру, постојаност и снагу да изобличим краљеве и поглаваре државе и цркве и да говорим без страха. Једино ми је жао, што од свих државника којима сам писао да не греше, већ следују Божјем закону и Његовим заповестима, ниједан није ни одговорио, а камоли се покајао. Од поглавара Цркве, познати васељенски патријарх Константинопољски Атинагора, којем сам послао одштампану књижицу о смирењу, добио је од мене, између осталог и писмо, у коме сам му написао, да уколико он заиста воли папу, требало би да му говори само истину:

"Драги папа, с обзиром да те волим, рећи ћу ти неизопачену истину. Чуј, ако имаш уши да чујеш. Ти си - први по гордости, а ја - други. Ти говориш, да си ти непогрешив и неспособан да грешиш, а ја тврдим за себе да сам "најсветији". Ми смо оба лажљивци, јер нити си ти непогрешив, нити сам ја "најсветији". Чак и ако људи, да би нам ласкали, говоре да смо непогрешиви и свети, ми треба да им кажемо истину: "Ми нисмо они за које ви нас сматрате, ми смо - грешници." Кажи им оно што је Богочовек, Господ наш Исус Христос, савршени Бог и човек, рекао познаваоцу закона: "Што ме зовеш благим? Нико није благ осим јединога Бога" (Марк. 10,18).

А ученицима је рекао: "кад извршите све што вам је заповеђено", тј. кад поштујете Закон и испуњавате законе Господње, "говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити" (Лука 17:10). Патријарх је био љут и увређен, јер сам му рекао истину, и он ми је вратио натраг писмо преко свог главног секретара, који ми је написао да му је патријарх наложио да писмо отпреми натраг. Он није очекивао такво писмо од настојатеља Лонгвардијског манастира и сматрао је да је боље да га не чува у архиви патријаршије.

По избијању "револуције" Пападопулоса - Патакоса, са свим њеним обећањима мира, процвата и безбедности за Грчку и грчки народ, ја сам отпремио један меморандум влади, Један меморандум - краљу, а Један тадашњем архиепископу Јерониму и Свештеном Синоду. Како је на челу владе тада био Константин Колиас, бивши председник Врховног Суда, благочестиви човек, пун врлина, који се исповедао код мене заједно са женом, такође благочестивом, ја сам сматрао за сходно да га посетим на послу и уручим му меморандум. Он ме је са радошћу дочекао, устао са своје председничке фотеље и поздравио као свог духовног оца.

Замолио је све да се удаље, укључујући и тадашњег вице-председника државе, господина Пападопулоса. Остао сам ја, господин Папалекас, земљак премијеров, врло благочестиви господин и мој духовни син. Уручио сам му меморандум и он га је прочитао. Прва тачка је била о богохуљењу. Као духовни отац, молио сам владу да предузме жестоке мере према богохулницима, не би ли заплашили народ и престали да богохуле. Када је прочитао ово, рекао је да ће се потрудити да испуни ову молбу. Онда је прочитао још две или три тачке о непристојном украшавању жена и о хазардним играма, што му се допало, и он је обећао да ће и овоме стати на пут. У четвртој тачки ја сам молио владу, Свештени Синод и краља да посаветују васељенског патријарха Атинагору да се уздржи од "пада у загрљај" лажно-непогрешивом папи, да престане да му ласка, уздиже га, назива првим међу једнакима и главом Цркве, а себе - другим и потчињеним, да престане да изјављује, да би му се он и његова паства потчинили, да Православна Црква није анатемисала папу као лажно-непогрешивог, јеретика и непријатеља Православне Цркве, тог истог који је погазио апостолска и отачка предања светих Васељенских и помесних сабора. На овом месту премијер је стао и рекао ми: Ја не могу то да учиним. - Зашто? - упитао сам. - Зато - одговорио ми је он - што сви ми треба да следујемо више поглаваре Цркве. - Ако ми - рекао сам му - будемо следили за Патријархом, бићемо они, о којима је Господ наш Исус Христос рекао у Јеванђељу: "слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти." (Мат. 15,14).

Он је одговорио: "Ми морамо да се повинујемо васељенском патријарху." Тада, испуњен ревношћу и праведним гневом, ја сам му рекао: "Васељенски патријарх је био онда, кад је имао добре пастире и 4 милиона хришћана. Али Атинагора и Мелетије Метаксакис нису добри пастири, и нису ушли у тор овчији кроз врата. Они су се увукли на други начин - путем масонерије. "Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник." (Јов.10,1).

Али ми не треба да пребацујемо сву одговорност на патријархе, архиепископе и друга свештена лица; очигледно је да они греше више, али греше и мирјани. Изузимајући неколицину изабраних, све су сами грешници и убице. Три стотине хиљада деце годишње убијају њихови родитељи у утробама мајки! За такве монструозне и ужасавајуће злочине није се ни чуло у претходним вековима.

Све дивље и неприпитомљене звери воле и пазе своју младунчад, а грчке мајке убијају их у својој утроби. Сунце, сакриј се! Застењи земљо, затреси се и завапи! Јер од овога стење и тресе се земља, тражи да прогута грешнике, убице, злочинце, горде, завидне, неправедне, лопове, тврдице, очајне, блуднике, блуднице, содомисте, распуштене - све који творе било које зло.

Због њих је сам Господ рекао: "Даћу вам вође по срцу вашем." Због наших многобројних греха гнев Божији долази на синове противљења (Еф. 2,2; 5,б; Кол. 3,6). Бојим се да и ми не пострадамо онако, као што је пострадао град Јерусалим због многих греха својих житеља.

Године 614. по рођењу Христовом у пустињи Палестине живео је неки подвижник, који се бавио Исусовом молитвом са својих 12 ученика. Једнога јутра, сазвавши своје ученике он им рече: "Љубљена моја духовна чеда, знајте да нам са истока долази велика казна. Када сам прошле ноћи задремао, имао сам страшно виђење. Видео сам себе у светом олтару свечасне цркве Васкрсења Господа нашег, Исуса Христа, а тамо у олтару је било много свештених лица - јерараха, архимандрита, свештеника и монаха. Одједном, кроз црквена улазна врата цркву је запљуснуо поток одвратне нечистоте, који је покрио под и степенице у главном делу цркве. Он се улио кроз царске двери у сам св. олтар и око часне трпезе. Дрхтећи, ја сам потрчао и попео се по степеницама светиње, да ми се ноге и раса не намоче у прљавштини. Окренуо сам се и угледао свештенство, које је стајало потпуно усправно и непокретно, док им је прљавштина покривала ноге све до колена. Док су они стајали тако равнодушно, као да се ништа не догађа, смејући се и зијајући на све стране, рекао сам им са гневом и раздражљивошћу: "Шта то радите? Зар не видите прљавштину? Зар вам не пада на памет да очистите цркву?" Али они су и даље остајали равнодушни. И онда, угледавши око степеница два анђела, чија су лица била тако лепа, да је било немогуће гледати у њих, упитао сам их, зашто се појавила ова смрадна и мрска нечистота и како ће она отићи одавде. "Ова нечистота, коју ти видиш", рекоше ми они, "потиче делимично од мирјана, али знатно више од свештених лица, а отићи ће она кроз огањ и гвожђе!"

Наредног јутра у најезди Персијанаца убијен је старац са другим старцима, који нису успели да се удаље, док су се ученици старца спасли. Када Персијанци заузеше Јерусалим, једне убише, а друге узеше у ропство, и крв је текла улицама као река. Мноштво трупова прекрило је улице. Затим су они запленили Животворни Крст, који је касније император Ираклије после пораза Персијанаца повратио натраг и поставио на Голготи.

Дакле, почнимо да подражавамо изабране.

Није тешко увидети огромну нечистоту на улицама, у радњама, на земљи, у мору; и чак у цркви због неких свештених лица, и ево, нема ни једног чистог, са изузетком неколицине изабраних мирјана и свештених лица, који су остали чисти, јер су заволели Бога и Његове заповести. Господ ће их заштитити, јер царски пророк рече: "Чува Господ све који га љубе, а безбожнике све ће истријебити" (Пс. 144,20). Дакле, драги мој Јоване, почнимо да подражавамо изабране, не би ли се удостојили вечних блага у Царству небеском. Амин.

Са многим молитвама и благословима и мојом очинском духовном љубављу,

Архимандрит Филотеј (Зервакос)

Превод: Матеј Арсенијевић

Преузето из књиге “Зборник о прелести и лажном духовништву”

У издању библиотеке "Образ Светачки"

Стр. 159-165

          http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/nase_vreme_i_Crkva.htm