header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Здравко Јовановић: Да ли владика Григорије уопште верује у Бога?
Здравко Јовановић: Да ли владика Григорије уопште верује у Бога? Штампај Е-пошта
понедељак, 07 август 2017

 Кратка прича о томе како је један српски владика оценио да је обележавање имендана Светог Влаха важније од парастоса жртвама Олује.

У случају српског народа и његовог историјског тумбања не може бити говора само о издаји, дезертерству и потезима појединаца који раде против свог народа. Срби највећи страдалници протекла два века требало би да освесте своју позицију и коначно схвате шта им се десило. Била је то велика историјска хаварија и то је натјерало наш народ да плати велику цену. Све због потребе за слободом и независношћу.

Постоји обавеза да се понашамо у складу са оним што се назива цивилни сектор. За нас је ту најважније да се историјска одговорност страдања других али и нас самих истиче како би се повећао ниво друштвене одговорности.

Тако је и страдање Срба у хрватско-америчкој акцији ,,Олуја” у време Бориса Тадића обележавано ретко и помало стидљиво, изузев опела у цркви Светог Марка. У ствари ту није било ничег другог. Али данас већ можемо говорити о масовном обележавању овог најтежег дана у српској историји на прелому два века. Ту се, међутим, губи траг интелектуалцима који су склони практиковању онога што се подразумева као цивилни активизам. Ретко се ко од прозападних невладиних организација јавља тим поводом и ретко ко од њих констатује да је то било највеће етничко чишћење у завршници рата деведесетих. Тешко би од њих било очекивати обрнуто, највећи број њих лаже за плату.

Али где се рецимо изгубе неки од црквених великодостојника. Да ли је владика захумско-херцеговачки Григорије кренуо стопама заштите цивилних вредности занемарујући велико страдање властите нације. Да ли је ситно рачуноводство трговачке, а не свештеничке свести преовладало код овог владике па се због дубровачких плажа на којима се радо купа, и отмјених дубровачких локала у којима вечера уз свеће плаши да предводи опело страдалницима Олује у требињској цркви, него то препушта старијем, пензионисаном колеги Атанасију. Зачеће модерне српске државе је скривено управо у Српској православној цркви. Да не би наших владика из Карловачке и Неготинске епархије не би било ни Првог ни Другог устанка, па ни српске кнежевине, касније краљевине. Овако владика Григорије не само да изневјерава националне вредности и незабележено страдалништво у модерној историји Европе, већ и идеју цивилног друштва коме наводно тежи.

Како тумачити чињеницу да је опело страдалницима Олује у требињској цркви држао пензионисани владика Атанасије, а не владика Григорије? Чини се да у случају владике Григорија преовладавају лични интереси и да њему остају неважни и цивилни и национални интереси. Чињенице говоре да је огромна имовина епархије у Дубровнику стављена у функцију управо владике Григорија, јер како тумачити његову изненадну љубав према црквеним великодостојницима у Дубровнику и како разумјети његов екуменизам него да је владика користећи се њоме постао мајстор за разумјевање тржишних вредности црквене имовине која је у том граду огромна , са непознаницом гђе завршавају средства од рентирања те имовине?

Да ли је прича о владики Григорију и његовом поништавању у истих мах цивилних и националних вредности започета симболичким открићем мултифункције дубровачког свеца Светог Влаха у чију част је владика организовао обележавање његовог имендана у Дубровнику , вајкајући се тим поводом да Срби ,,да су знали да је Влахо и наш”, како то рече владика, ,,не би бацали бомбе на Дубровник”. Зашто за светога Влаху владика Григорије има времена а за страдалнике ,,Олује” нема , знају само владика и Бог. Али ту је и вјечна дилема и још неразјашњења загонетка да ли владика Григорије уопште вјерује у Бога?

Извор: „Видовдан

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.