header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Здравко Јовановић: Да ли владика Григорије уопште верује у Бога?
Здравко Јовановић: Да ли владика Григорије уопште верује у Бога? Штампај Е-пошта
понедељак, 07 август 2017

 Кратка прича о томе како је један српски владика оценио да је обележавање имендана Светог Влаха важније од парастоса жртвама Олује.

У случају српског народа и његовог историјског тумбања не може бити говора само о издаји, дезертерству и потезима појединаца који раде против свог народа. Срби највећи страдалници протекла два века требало би да освесте своју позицију и коначно схвате шта им се десило. Била је то велика историјска хаварија и то је натјерало наш народ да плати велику цену. Све због потребе за слободом и независношћу.

Постоји обавеза да се понашамо у складу са оним што се назива цивилни сектор. За нас је ту најважније да се историјска одговорност страдања других али и нас самих истиче како би се повећао ниво друштвене одговорности.

Тако је и страдање Срба у хрватско-америчкој акцији ,,Олуја” у време Бориса Тадића обележавано ретко и помало стидљиво, изузев опела у цркви Светог Марка. У ствари ту није било ничег другог. Али данас већ можемо говорити о масовном обележавању овог најтежег дана у српској историји на прелому два века. Ту се, међутим, губи траг интелектуалцима који су склони практиковању онога што се подразумева као цивилни активизам. Ретко се ко од прозападних невладиних организација јавља тим поводом и ретко ко од њих констатује да је то било највеће етничко чишћење у завршници рата деведесетих. Тешко би од њих било очекивати обрнуто, највећи број њих лаже за плату.

Али где се рецимо изгубе неки од црквених великодостојника. Да ли је владика захумско-херцеговачки Григорије кренуо стопама заштите цивилних вредности занемарујући велико страдање властите нације. Да ли је ситно рачуноводство трговачке, а не свештеничке свести преовладало код овог владике па се због дубровачких плажа на којима се радо купа, и отмјених дубровачких локала у којима вечера уз свеће плаши да предводи опело страдалницима Олује у требињској цркви, него то препушта старијем, пензионисаном колеги Атанасију. Зачеће модерне српске државе је скривено управо у Српској православној цркви. Да не би наших владика из Карловачке и Неготинске епархије не би било ни Првог ни Другог устанка, па ни српске кнежевине, касније краљевине. Овако владика Григорије не само да изневјерава националне вредности и незабележено страдалништво у модерној историји Европе, већ и идеју цивилног друштва коме наводно тежи.

Како тумачити чињеницу да је опело страдалницима Олује у требињској цркви држао пензионисани владика Атанасије, а не владика Григорије? Чини се да у случају владике Григорија преовладавају лични интереси и да њему остају неважни и цивилни и национални интереси. Чињенице говоре да је огромна имовина епархије у Дубровнику стављена у функцију управо владике Григорија, јер како тумачити његову изненадну љубав према црквеним великодостојницима у Дубровнику и како разумјети његов екуменизам него да је владика користећи се њоме постао мајстор за разумјевање тржишних вредности црквене имовине која је у том граду огромна , са непознаницом гђе завршавају средства од рентирања те имовине?

Да ли је прича о владики Григорију и његовом поништавању у истих мах цивилних и националних вредности започета симболичким открићем мултифункције дубровачког свеца Светог Влаха у чију част је владика организовао обележавање његовог имендана у Дубровнику , вајкајући се тим поводом да Срби ,,да су знали да је Влахо и наш”, како то рече владика, ,,не би бацали бомбе на Дубровник”. Зашто за светога Влаху владика Григорије има времена а за страдалнике ,,Олује” нема , знају само владика и Бог. Али ту је и вјечна дилема и још неразјашњења загонетка да ли владика Григорије уопште вјерује у Бога?

Извор: „Видовдан

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.