header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Упокојио се игуман руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија Аљехин
Упокојио се игуман руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија Аљехин Штампај Е-пошта
среда, 09 август 2017
         4. августа (22. јула по ст. кал.) 2016. године, на дан Почајевске иконе Мајке Божије, у 101. години упокојио се у Господу игуман руског манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија (Аљехин) – саопштава новинар портала „Руска Света Гора”.

Старац се преставио у 14 часова по светогорском времeну, бистрог ума, мирно, и тихо. Одмах по упокојењу одслужена је саборна панихида у присуству све братије обитељи и почело је читање непрекидног Јеванђеља, које ће бити читано до самог погребења. Опијело и сахрана ће бити 5. августа, ујутру, послије заупокојене Божанствене литургије.

Братија руске светогорске обитељи моле све православне хришћане да се помоле за упокојење душе усопшег раба Божијег новопрестављеног схиархимандрита  Јеремије.

+ + +

Животни пут оца Јеремије (у миру Аљехин Јаков Филипович) био је  испуњен страдањима, потешкоћама и гоњењема за вјеру. Рођен је 9/22 октобра 1915. године на Ново-Руском салашу области Свевелике Донске војске у благочестивој православној козачкој породици. С доласком на власт бољшевика и почетком гоњења за вјеру, сва његова породица била је прогнана. Са родитељима и рођацима послат је преко Урала. Тамо је изгубио родитеље. Бјежећи из логора, будући старац неколико година је скитао, пјешке се вратио у завичај, у Украјину. Запосливши се 1935 г. као утоваривач у металуршкој фабрици у Мариупољу, он није хтио да се одрекне вјере и да ступи у комунистичку партију, отворено је свједочио да је православац. Због тога је опет испитиван и протјеран. С доласком Њемаца 1941. г. био је насилно одведен на физички рад у Њемачку. Будући старац је опет током дуге четири године морао да трпи поруге, глад, и нељудске услове живота.

Без обзира на преживјела страдања и муке, он није огрубио, сачувао је у срцу непоколебиву вјеру у Господа. И када су га 1945 г. ослободили, на питање совјетског официра – чиме планира да се бави даље? – одговорио је  да жели да проведе остатак живота служећи Господу.

Након повратка у домовину није успио да постане свештеник. Зато је одлучио да ради ко прости радник у пекари у  Луганску. Тада је старац претрпио много нових искушења, прогона за вјеру, али све то, није га сломило. Више од тога, нови талас атеистичког напада на вјеру у вријеме Хрушчова, учврстио га је да донесе одлуку о кончаном одласку из свијета  и да се потпуно посвети служењу Богу.

Тако у 41. години (1956 г.) Јаков Аљехин ступа у Одеску духовну семинарију. Истовремено, будући игуман Светогорског манастира има послушање у Одеском Свето-Успењском мушком манастиру. Већ 17. јануара 1957, он прима монашки постриг с именем Јеремија. И те године, 25. јануара, рукоположен је у јерођакона, а следеће 1958. године, 27. јануара – у јеромонаха.

Духовник и наставник о. Јеремије у том периоду био је познати подвижник, схиигуман Кукша (Величко, + 1964), сада прибројан лику светих. Он  и остали старци са којима се отац Јеремија сусретао оставили су неизбрисив траг у његовој души.

Сазнавши да ће 1960 г. из Псково-Печерског манастира неки монаси поћи да служе на Свету Гору, отац Јеремија је хтио да пође с њима, али у то вријеме тешко је било отићи на Свету Гору. Цијелих 14 година чекао је отац Јеремија дозволу. Ипак, без обзира на све компликације, 1974. године патријарх константинопољски Димитрије међу шест монаха из СССР-а, изабрао је и њега, да оде на Свету Гору. Од тада се баћушка Јеремија, који чак није ни сањао о таквој милости Божијој, без прекида подвизавао на Светој Гори.

У манастиру Светог Пантелејмона, отац Јеремија се неуморно трудио на његовој обнови. У том периоду обитељ је преживљавала период пада. И његов препород – једна је од главних заслуга оца Јеремије.

Године 1975. отац Јеремија удостојен је чина архимандрита. 10. априла 1976. изабран је за духовника светогорског манастира Светог Пантелејмона. У децембру 1978 г. избран је за намјесника игумана, а 5. јуна 1979 г. патријарх константинопољски Димитрије утврдио га је на дужност игумана руског светогорског манастира. Свечана интронизација одржана је 9. јуна исте године.

Године 2006. по светогорској традицији отац Јеремија примио је постриг у велику схиму. 17. октобра 2013. године, за вријеме посјете Свето-Пантелејмонова манастира, константинопољски патријарх Вартоломеј наградио га је правом ношења патријарашког напрсног крста.

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Последњи пут ажурирано ( среда, 09 август 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.