header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ - АКТУЕЛНО arrow Упокојио се игуман руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија Аљехин
Упокојио се игуман руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија Аљехин Штампај Е-пошта
среда, 09 август 2017
         4. августа (22. јула по ст. кал.) 2016. године, на дан Почајевске иконе Мајке Божије, у 101. години упокојио се у Господу игуман руског манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори схиархимандрит Јеремија (Аљехин) – саопштава новинар портала „Руска Света Гора”.

Старац се преставио у 14 часова по светогорском времeну, бистрог ума, мирно, и тихо. Одмах по упокојењу одслужена је саборна панихида у присуству све братије обитељи и почело је читање непрекидног Јеванђеља, које ће бити читано до самог погребења. Опијело и сахрана ће бити 5. августа, ујутру, послије заупокојене Божанствене литургије.

Братија руске светогорске обитељи моле све православне хришћане да се помоле за упокојење душе усопшег раба Божијег новопрестављеног схиархимандрита  Јеремије.

+ + +

Животни пут оца Јеремије (у миру Аљехин Јаков Филипович) био је  испуњен страдањима, потешкоћама и гоњењема за вјеру. Рођен је 9/22 октобра 1915. године на Ново-Руском салашу области Свевелике Донске војске у благочестивој православној козачкој породици. С доласком на власт бољшевика и почетком гоњења за вјеру, сва његова породица била је прогнана. Са родитељима и рођацима послат је преко Урала. Тамо је изгубио родитеље. Бјежећи из логора, будући старац неколико година је скитао, пјешке се вратио у завичај, у Украјину. Запосливши се 1935 г. као утоваривач у металуршкој фабрици у Мариупољу, он није хтио да се одрекне вјере и да ступи у комунистичку партију, отворено је свједочио да је православац. Због тога је опет испитиван и протјеран. С доласком Њемаца 1941. г. био је насилно одведен на физички рад у Њемачку. Будући старац је опет током дуге четири године морао да трпи поруге, глад, и нељудске услове живота.

Без обзира на преживјела страдања и муке, он није огрубио, сачувао је у срцу непоколебиву вјеру у Господа. И када су га 1945 г. ослободили, на питање совјетског официра – чиме планира да се бави даље? – одговорио је  да жели да проведе остатак живота служећи Господу.

Након повратка у домовину није успио да постане свештеник. Зато је одлучио да ради ко прости радник у пекари у  Луганску. Тада је старац претрпио много нових искушења, прогона за вјеру, али све то, није га сломило. Више од тога, нови талас атеистичког напада на вјеру у вријеме Хрушчова, учврстио га је да донесе одлуку о кончаном одласку из свијета  и да се потпуно посвети служењу Богу.

Тако у 41. години (1956 г.) Јаков Аљехин ступа у Одеску духовну семинарију. Истовремено, будући игуман Светогорског манастира има послушање у Одеском Свето-Успењском мушком манастиру. Већ 17. јануара 1957, он прима монашки постриг с именем Јеремија. И те године, 25. јануара, рукоположен је у јерођакона, а следеће 1958. године, 27. јануара – у јеромонаха.

Духовник и наставник о. Јеремије у том периоду био је познати подвижник, схиигуман Кукша (Величко, + 1964), сада прибројан лику светих. Он  и остали старци са којима се отац Јеремија сусретао оставили су неизбрисив траг у његовој души.

Сазнавши да ће 1960 г. из Псково-Печерског манастира неки монаси поћи да служе на Свету Гору, отац Јеремија је хтио да пође с њима, али у то вријеме тешко је било отићи на Свету Гору. Цијелих 14 година чекао је отац Јеремија дозволу. Ипак, без обзира на све компликације, 1974. године патријарх константинопољски Димитрије међу шест монаха из СССР-а, изабрао је и њега, да оде на Свету Гору. Од тада се баћушка Јеремија, који чак није ни сањао о таквој милости Божијој, без прекида подвизавао на Светој Гори.

У манастиру Светог Пантелејмона, отац Јеремија се неуморно трудио на његовој обнови. У том периоду обитељ је преживљавала период пада. И његов препород – једна је од главних заслуга оца Јеремије.

Године 1975. отац Јеремија удостојен је чина архимандрита. 10. априла 1976. изабран је за духовника светогорског манастира Светог Пантелејмона. У децембру 1978 г. избран је за намјесника игумана, а 5. јуна 1979 г. патријарх константинопољски Димитрије утврдио га је на дужност игумана руског светогорског манастира. Свечана интронизација одржана је 9. јуна исте године.

Године 2006. по светогорској традицији отац Јеремија примио је постриг у велику схиму. 17. октобра 2013. године, за вријеме посјете Свето-Пантелејмонова манастира, константинопољски патријарх Вартоломеј наградио га је правом ношења патријарашког напрсног крста.

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Последњи пут ажурирано ( среда, 09 август 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.