header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде"
Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде" Штампај Е-пошта
петак, 25 август 2017
          Историја се понавља. Кроз сени прошлости може се дубље схватити садашњост и видети се њени корени, а кроз садашњост – непостојани обриси будућности, као да лебде у магли. Постоје имена, датуми, лица и догађаји, који су добили символички значај и постали тајнопис метафизичке историје света. Трагедија у Јекатеринбургу, која се десила пре сто година, зазвучала је као погребна звона и реквијем за Русију. 

Тај злочин је постао почетак и наставак катастрофе државе која пропада, подобно Титанику, који је тонуо на дно океана. Он се оваплотио у јауцима и крицима жртава, убијених у логорима смрти и собама за мучење, у пуцњима на Бутовском полигону, где су у заједничким гробницама живи, који су закопавани заједно са мртвима, умирали у мукама. Он се оваплотио у треску купола, бачених са обезглављених храмова, у пламену запаљених цркава и манастира, у геноциду невиђеном у историји човечанства, који је уништио десетине милиона људи, тако да се држава на карти света претворила у крваву мрљу.

Револуција има своју мистику и ритуале, које можемо назвати демонизмом и црном мисом, своју магију – тоталну лаж, која се претворила у хипнозу народа, свој култ – обоготворавање вођа. Револуција почиње од призива ка слободи, а завршава се тиранијом и срамним ропством.

Свети Цар Николај је примио на себе први удар сатанских сила. Он је умро као војник у боју, као војник на свом положају. Његова мученичка смрт са целом породицом, то је незацељујућа крвава рана и огољени нерв историје Русије. Смрт је коначни збир живота, у њој се открива суштина човекова. У предсмртном заточењу се нарочито пројавило благородство Цара: његова чврстина вере, мужаство, трпљење, великодушност, морална чистота и хришћанска љубав чак и према својим џелатима.

Његово име је постало символ и знамење, као луча светлости у тами која се згушава. Зверски убијени Император се показао као победник у духовној борби, у вечној борби добра и зла. Лишен царства, па чак и гроба, он је нашао своју бесмртност и живот у срцу православног народа, који је, без обзира на клевету која траје, осетио величину и светост Цара - мученика Страстотерпца. Уосталом, за христоубице и цареубице и њихове духовне потомке, Цар је такође жив: они га мрзе као живог непријатеља – мртвог је немогуће тако мрзети.

Филм „Матилда“ – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ Цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али већ не у подруму Ипатјевског дома, већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на  делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.

То духовни наследници џелата Јуровског и оних који су претварали манастире у тамнице и затворе, који су скрнавили престоле храмова, правили од олтара јавне нужнике, сада хоће да оскврне сопственом нечистотом непознати гроб јунака – Цара и његове породице. Они пљују у душу народа, будући да су уверени у своју некажњеност и сматрају себе господарима ситуације која је настала. Они не питају народ шта он хоће и диктирају му своју вољу и замисли, а на негодовање и протесте не обраћају пажњу, као на мукање бесловене стоке.

Историја се понавља. Опет Салома плеше, извија се као змија пред пијаним Иродовим гостима. Опет Иродијада бесни и дивља, опет хоће да добије на тањиру главу Јована Крститеља. Опет Јуда броји сребрнике – цену издајства. Опет се синедрион састаје, како да разапне Цркву у лицу Њених светих: за следећу жртву једногласно је изабран свети Цар Николај – за то синедрион има своје разлоге.

Поново се лажни сведоци сабирају у дому Кајафе. Поново се Христос подвргава ругању и пљувању. Поново Кајафа цепа своју одећу. Поново Пилат умива руке и скрнави савест судије. Поново се Петар одриче Христа, не речима већ ћутањем. Поново се апостоли сакривају у скривеној соби „страха ради јудејског“.

Опет многолики Јуда наступа иза кулиса на сцену, очекујући аплаузе. Опет Јудатилда обнажује своје груди пред сладострасним погледима гледалаца. Опет се у подземљу Соломоновог храма служе паганске мистерије, још увек сакривене од света. Опет кћерке Каина и синови Дана славе своју ефемерну победу. Опет се ђаво, учитељ лажи, илузиониста и стари кловн, смеје над лаковерним народом. Савршава се тајна безакоња, тајна бездана. Поново оживљавају привиђења. Опет се Цркви спрема Голгота.

Црква – невеста Христова, нема на земљи ни покровитеља, ни савезника, нема никог, осим Бога. Она је сама, као Христос у Гетсиманском врту. И у тој видљивој самоћи је њена величина и невидљива непоколебива сила.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

http://www.odigitria.by/2017/08/22/tajna-matildy/

Извор: "Православна породица"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 81 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.