header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде"
Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде" Штампај Е-пошта
петак, 25 август 2017
          Историја се понавља. Кроз сени прошлости може се дубље схватити садашњост и видети се њени корени, а кроз садашњост – непостојани обриси будућности, као да лебде у магли. Постоје имена, датуми, лица и догађаји, који су добили символички значај и постали тајнопис метафизичке историје света. Трагедија у Јекатеринбургу, која се десила пре сто година, зазвучала је као погребна звона и реквијем за Русију. 

Тај злочин је постао почетак и наставак катастрофе државе која пропада, подобно Титанику, који је тонуо на дно океана. Он се оваплотио у јауцима и крицима жртава, убијених у логорима смрти и собама за мучење, у пуцњима на Бутовском полигону, где су у заједничким гробницама живи, који су закопавани заједно са мртвима, умирали у мукама. Он се оваплотио у треску купола, бачених са обезглављених храмова, у пламену запаљених цркава и манастира, у геноциду невиђеном у историји човечанства, који је уништио десетине милиона људи, тако да се држава на карти света претворила у крваву мрљу.

Револуција има своју мистику и ритуале, које можемо назвати демонизмом и црном мисом, своју магију – тоталну лаж, која се претворила у хипнозу народа, свој култ – обоготворавање вођа. Револуција почиње од призива ка слободи, а завршава се тиранијом и срамним ропством.

Свети Цар Николај је примио на себе први удар сатанских сила. Он је умро као војник у боју, као војник на свом положају. Његова мученичка смрт са целом породицом, то је незацељујућа крвава рана и огољени нерв историје Русије. Смрт је коначни збир живота, у њој се открива суштина човекова. У предсмртном заточењу се нарочито пројавило благородство Цара: његова чврстина вере, мужаство, трпљење, великодушност, морална чистота и хришћанска љубав чак и према својим џелатима.

Његово име је постало символ и знамење, као луча светлости у тами која се згушава. Зверски убијени Император се показао као победник у духовној борби, у вечној борби добра и зла. Лишен царства, па чак и гроба, он је нашао своју бесмртност и живот у срцу православног народа, који је, без обзира на клевету која траје, осетио величину и светост Цара - мученика Страстотерпца. Уосталом, за христоубице и цареубице и њихове духовне потомке, Цар је такође жив: они га мрзе као живог непријатеља – мртвог је немогуће тако мрзети.

Филм „Матилда“ – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ Цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али већ не у подруму Ипатјевског дома, већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на  делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.

То духовни наследници џелата Јуровског и оних који су претварали манастире у тамнице и затворе, који су скрнавили престоле храмова, правили од олтара јавне нужнике, сада хоће да оскврне сопственом нечистотом непознати гроб јунака – Цара и његове породице. Они пљују у душу народа, будући да су уверени у своју некажњеност и сматрају себе господарима ситуације која је настала. Они не питају народ шта он хоће и диктирају му своју вољу и замисли, а на негодовање и протесте не обраћају пажњу, као на мукање бесловене стоке.

Историја се понавља. Опет Салома плеше, извија се као змија пред пијаним Иродовим гостима. Опет Иродијада бесни и дивља, опет хоће да добије на тањиру главу Јована Крститеља. Опет Јуда броји сребрнике – цену издајства. Опет се синедрион састаје, како да разапне Цркву у лицу Њених светих: за следећу жртву једногласно је изабран свети Цар Николај – за то синедрион има своје разлоге.

Поново се лажни сведоци сабирају у дому Кајафе. Поново се Христос подвргава ругању и пљувању. Поново Кајафа цепа своју одећу. Поново Пилат умива руке и скрнави савест судије. Поново се Петар одриче Христа, не речима већ ћутањем. Поново се апостоли сакривају у скривеној соби „страха ради јудејског“.

Опет многолики Јуда наступа иза кулиса на сцену, очекујући аплаузе. Опет Јудатилда обнажује своје груди пред сладострасним погледима гледалаца. Опет се у подземљу Соломоновог храма служе паганске мистерије, још увек сакривене од света. Опет кћерке Каина и синови Дана славе своју ефемерну победу. Опет се ђаво, учитељ лажи, илузиониста и стари кловн, смеје над лаковерним народом. Савршава се тајна безакоња, тајна бездана. Поново оживљавају привиђења. Опет се Цркви спрема Голгота.

Црква – невеста Христова, нема на земљи ни покровитеља, ни савезника, нема никог, осим Бога. Она је сама, као Христос у Гетсиманском врту. И у тој видљивој самоћи је њена величина и невидљива непоколебива сила.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

http://www.odigitria.by/2017/08/22/tajna-matildy/

Извор: "Православна породица"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.