header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде"
Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна "Матилде" Штампај Е-пошта
петак, 25 август 2017
          Историја се понавља. Кроз сени прошлости може се дубље схватити садашњост и видети се њени корени, а кроз садашњост – непостојани обриси будућности, као да лебде у магли. Постоје имена, датуми, лица и догађаји, који су добили символички значај и постали тајнопис метафизичке историје света. Трагедија у Јекатеринбургу, која се десила пре сто година, зазвучала је као погребна звона и реквијем за Русију. 

Тај злочин је постао почетак и наставак катастрофе државе која пропада, подобно Титанику, који је тонуо на дно океана. Он се оваплотио у јауцима и крицима жртава, убијених у логорима смрти и собама за мучење, у пуцњима на Бутовском полигону, где су у заједничким гробницама живи, који су закопавани заједно са мртвима, умирали у мукама. Он се оваплотио у треску купола, бачених са обезглављених храмова, у пламену запаљених цркава и манастира, у геноциду невиђеном у историји човечанства, који је уништио десетине милиона људи, тако да се држава на карти света претворила у крваву мрљу.

Револуција има своју мистику и ритуале, које можемо назвати демонизмом и црном мисом, своју магију – тоталну лаж, која се претворила у хипнозу народа, свој култ – обоготворавање вођа. Револуција почиње од призива ка слободи, а завршава се тиранијом и срамним ропством.

Свети Цар Николај је примио на себе први удар сатанских сила. Он је умро као војник у боју, као војник на свом положају. Његова мученичка смрт са целом породицом, то је незацељујућа крвава рана и огољени нерв историје Русије. Смрт је коначни збир живота, у њој се открива суштина човекова. У предсмртном заточењу се нарочито пројавило благородство Цара: његова чврстина вере, мужаство, трпљење, великодушност, морална чистота и хришћанска љубав чак и према својим џелатима.

Његово име је постало символ и знамење, као луча светлости у тами која се згушава. Зверски убијени Император се показао као победник у духовној борби, у вечној борби добра и зла. Лишен царства, па чак и гроба, он је нашао своју бесмртност и живот у срцу православног народа, који је, без обзира на клевету која траје, осетио величину и светост Цара - мученика Страстотерпца. Уосталом, за христоубице и цареубице и њихове духовне потомке, Цар је такође жив: они га мрзе као живог непријатеља – мртвог је немогуће тако мрзети.

Филм „Матилда“ – то је продужетак јекатеринбуршког злочина, то је покушај да се светли образ Цара прикаже као порочан и запрља путем чудовишне лажи и клевете, то јест да се продужи његово погубљење, али већ не у подруму Ипатјевског дома, већ на екрану, пред лицем целог света. Тако се и пси труде да покидају на  делове тело мртвог лава, који је и по смрти страшан за њих.

То духовни наследници џелата Јуровског и оних који су претварали манастире у тамнице и затворе, који су скрнавили престоле храмова, правили од олтара јавне нужнике, сада хоће да оскврне сопственом нечистотом непознати гроб јунака – Цара и његове породице. Они пљују у душу народа, будући да су уверени у своју некажњеност и сматрају себе господарима ситуације која је настала. Они не питају народ шта он хоће и диктирају му своју вољу и замисли, а на негодовање и протесте не обраћају пажњу, као на мукање бесловене стоке.

Историја се понавља. Опет Салома плеше, извија се као змија пред пијаним Иродовим гостима. Опет Иродијада бесни и дивља, опет хоће да добије на тањиру главу Јована Крститеља. Опет Јуда броји сребрнике – цену издајства. Опет се синедрион састаје, како да разапне Цркву у лицу Њених светих: за следећу жртву једногласно је изабран свети Цар Николај – за то синедрион има своје разлоге.

Поново се лажни сведоци сабирају у дому Кајафе. Поново се Христос подвргава ругању и пљувању. Поново Кајафа цепа своју одећу. Поново Пилат умива руке и скрнави савест судије. Поново се Петар одриче Христа, не речима већ ћутањем. Поново се апостоли сакривају у скривеној соби „страха ради јудејског“.

Опет многолики Јуда наступа иза кулиса на сцену, очекујући аплаузе. Опет Јудатилда обнажује своје груди пред сладострасним погледима гледалаца. Опет се у подземљу Соломоновог храма служе паганске мистерије, још увек сакривене од света. Опет кћерке Каина и синови Дана славе своју ефемерну победу. Опет се ђаво, учитељ лажи, илузиониста и стари кловн, смеје над лаковерним народом. Савршава се тајна безакоња, тајна бездана. Поново оживљавају привиђења. Опет се Цркви спрема Голгота.

Црква – невеста Христова, нема на земљи ни покровитеља, ни савезника, нема никог, осим Бога. Она је сама, као Христос у Гетсиманском врту. И у тој видљивој самоћи је њена величина и невидљива непоколебива сила.

Архимандрит Рафаил (Карелин)

http://www.odigitria.by/2017/08/22/tajna-matildy/

Извор: "Православна породица"

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 76 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.