Од 1. септембра родитељи средњошколаца ће свакодневно помоћу електронског дневника добијати информације о својој деци у школи, док и даље, по Закону о правима пацијената, не могу ништа да знају о здравственом стању наследника без њиховог пристанка.
Дакле, с почетком школске године родитељи ће се наћи у шизофреном расколу између пилот-пројекта електронског дневника у основним и средњим школа према коме ће им професори сваког дана слати извештај о оценама, похвалама и критикама њиховом детету и Закона о правима пацијената на основу којег им је забрањен приступ подацима о здравственом стању петнаестогодишњег или старијег сина, односно ћерке, без њихове сагласности. На ту нелогичност указао је и повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић. - Свакако да треба поздравити овај дигитални искорак и увођење електронског дневника у школе, али се поставља питање да ли је у реду да родитељ, рецимо, не може да зна да му је ћерка трудна, али зато ће истог тренутка бити обавештен да је побегла с часа. Требало би у овој области да важи исти принцип, а то се може уредити једино кроз законе, а не пилот-пројекте. У томе морамо бити доследни како се не би догађале овакве нелогичности - истиче Шабић. Ангела Радуловић у удружењу “Родитељ” сматра да држава не би требало да нарушава однос поверења између родитеља и деце. - Електронски дневник, као и свака друга нова технологија, може се искористити на добар и лош начин. Проблем је што се на овај начин, као и Законом о заштити пацијената, не охрабрује међусобна комуникација родитеља и детета. Са Запада прихватамо прописе, а не прилагођавамо их својим законима. Родитељ ће уз помоћ електронског дневника имати све информације о детету у школи без икаквог разговора са њим. Такође, многи наставници ће сад имати дупли посао пошто ће поред електронског и даље водити и писани дневник. На тај начин опет ћемо се бавити козметиком, а не суштином - објашњава Радиловић. И Бранка Тишма, школски психолог у Основној школи “Лазар Саватић” у Земуну, истиче да је за развој детета најбитнији лични разговор у троуглу ученик-родитељ-наставник. - Потребно је наћи модел да родитељи поред тога што ће свакодневно добијати онлајн информацију о свом детету у школи долазе и на разговор са наставником. Није исто ако ти неко лично саопштава лошу вест или то чини на безличан начин, путем нових технологија. Проблем је што са различитих страна прихватамо законе и онда упадамо у контрадикторности. А требало би и у школству и здравству да се усагласимо шта је исправно урадити за развој наше деце. Код нас је социјално-културно наслеђе да родитељ иде са дететом код лекара до његовог пунолетства, па чак и касније - наглашава Тишма. У Министарству просвете истичу да су приликом прављења пилот-пројекта електронског дневника с посебном пажњом бринули и о заштити података о личности. - Имали смо честе разговоре са повереником Шабићем и, колико знамо, није имао примедбе на увођење електронског дневника. Треба знати да на овај, нов начин родитељи неће моћи кад год хоће да прегледају дневник, већ ће једном дневно добијати извештај наставника о оцени, похвали или покуди његовог детета. Систем ће у почетку слати информације родитељима мејлом, а касније ће то чинити и СМС-овима - кажу у Министарству просвете. Највиши ниво заштите података Електронски дневник ће ове јесени бити уведен у 200 од 1.800 школа у Србији, а у Министарству просвете тврде да неће бити злоупотреба. - Е-дневник има највиши ниво заштите података који се чувају на серверу у Србији, а обезбеђени су и 24-часовни физички надзор система, корисничка подршка и систем обука и помоћи корисницима. Аутентификација запослених у школама је двостепена, што значи да поред имена и лозинке, постоји још један ниво заштите приступа систему - истичу у овом министарству. Извор: „Блиц“ |