У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. вијека.

Хрватске усташке власти су на том подручју током Другог свјетског рата систематски убиле на хиљаде недужних цивила, највише управо током августа и септембра 1942. године, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941“.

„Сава Шумановић ухапшен је 28. августа рано ујутро, замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувијек, не знајући за шта га терете“, каже Гордана Крстић Фај, историчар умјетности.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, гдје им је покретни пријеки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стријељани.

Уз упаљене бакље крај спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им је у потиљак или су директно лијегали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број мученика је угушен, јер су рањени и живи затрпавани, да би се послије тога испод земље чули потмули јауци.

Прослављени сликар је те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика „Берачице“, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду.

Извор: „Срна“