Дан среда, датум 5.9. љето Господње 2017, сахрана једне драге нам покојнице православне вјернице. Свештеник, ночит и млад, помало пун себе, све се то приписује његовој младости, народ углавном старији, већина од Бање Луке,који су у ове крајеве дошли 70 - тих и 80 -тих година прошлог вијека трбухом за крухом.
И све је ишло у најбољем реду, часно и достојанствено док млади "попа" није почео Опијело, више је то личило на оно што чини протестантски пастор, народ се испод ока погледавао, већина их није разумјела о чему се ради, а сличности са Обредима које познају из својих родних крајева није било никакве. Нити једне иконе, црквене Литије коју је народ придарио и постоји у Храму, ништа није указивало да се ради о Православној сахрани. Приђе ми госпођа са чијим сам мужем помогао основати ову парохију и шапну: Миро, па овај поп ко шокачки говори, ко да није наш поп? Ја из пијетета и поштовања до породице покојнице шутим, чујем гунђање неких људи... "Попа" владике нам Порфирија поче говорити, тачније пјеснички пецитирати: NEKA JE VJEČNI SPOMEN али најстарији међу нама, 80 - годишњи Светосавац Ранко Субић, угледни и вриједни домаћин и парохијан не издржа ову готичку и римско-сорошевску новотарију него отпјева оно што су вијековима на овом мјесту пијевали наши прадједови, дједови и очеви, три пута дрхтавим гласом ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ. Покушао је поп новотарац да га надгласа али није успио. Господине митрополите, размислите мало о овом, жалосно је видјети попа да у оваквим приликама сам-самцит долази и одлази без свог народа, као неки професионални порески чиновник, дође види и оде. Вијековима су наши попови били са својим народом. Ранко Субић је данас за мене био као старац Вукашин из Клепаца. Велик и јак, непобједив иако носи на плећима 80 година а "попа" бар 50 мање. Или изађите пред народ и објасните му о чему се ради. Ко хоће за Рим, сретан му пут,овај народ су много пута досад преварили, гријех је варати га још једном. Да не застанемо у каљужи и блату као жумберачки унијати, ни на небу ни на земљи, једино је њиховом бискупу Кекићу добро. Кад не да преварени народ, ускочи Рим и папа... Опрости ми Боже ако гријешим. Миро Рајлић, Ново Место |