На данашњи дан православни хришћани траже једни од других опроштај како не би пренели старе размирице у пост.

Последњег дана пред почетак Великог поста, 26. фебруара 2023. године, православни обележавају Сиропусну недељу или Недељу праштања.

„На рекама вавилонским, тамо седох и плаках...“

(Пс. 136, 1)

Из срца мога теку реке вавилонске, реке осуде браће моје, сујете, реке кукавичлука, реке малодушности и страха од сваке послушности, реке самоугађања и самосажаљења, реке љубави славе и гнева, малодушности, лењости, туга, реке сваке прљавштине, хуле, невере, преваре, нечистоте. Седим у срцу мојему и плачем због неисцрпности ових река.

Синод Албанске Цркве „очекује извесно регулисање статуса аутокефалности и тачан назив нове Помесне цркве”.

„Ову сам књигу милион пута прочитао“, рече 91 - годишњи Јован Королија држећи Свето Писмо. Када су га пронашли у каменој кући, самог на крају света, без хране, воде, струје, у далматинској Буковици, није тражио ништа. Осим овна Мркана. Људи су га разочарали, побегао је, без њих живи шест деценија. Али прича о Јовану доказује да Људи још има.

Поводом нашег текста о новотаријама у Храму Светог Саве (овде:), за наше читаоце који нису од почетка укључени у причу разарања правоверја и правоживља у СПЦ од стране новотарских револуционара, понављамо један текст са почетка рада нашег сајта – из 2008. године. Реч је писму чувеног припадника Богомољачког покрета, сада већ покојног брата Томислава Животића (+2020, овде:).

Јуриј Подољака

Офанзива Албанаца на Косову је непосредна последица нашег одступања у Украјини

Добар дан моји уважени гледаоци (видео објављен на „Рутјубу“ овде:). На прагу смо 12. децембра 2022. и данас, у мом јутарњем материјалу, хоћу да говорим о дешавањима у Србији, при чему ћемо о тим дешавањима дискутовати не просто као о дешавањима у Србији већ кроз призму украјинског конфликта и, уопште, велике геополитике Европе и, уопште, на евроазијском континенту.

Прошло је годину дана од почетка СВО. Ако је све почело као Специјална војна  операција, данас је очигледно да се Русија нашла у стању пуног и тешког  рата. Не само са Украјином – као режимом, а не као народом (отуда првобитно постављен захтев за  политичком  денацификацијом), већ и са „колективним Западом“, односно, у ствари, са НАТО блоком (са изузетком посебан положај Турске и Мађарске, тежећи очувању неутралности у сукобу – остале земље НАТО-а на овај или онај начин учествују у рату на страни Украјине).

Често нам се јављају наши читаоци - и то, буквално, из целог света, - са питањем, где се у њиховом граду или близини Света Литургија служи исправно. Одговарамо им да је ово питање исувише осетљиво и носи тешку одговорност, да на њега можемо дати одговор искључиво ако смо лично имали увид у поредак богослужења. Поредак Службе мора се познавати беспрекорно, а такође се мора уверити и у оно што у олтару ради свештеник, да би се смео дати савет где ићи а где не.

Последње недеље пред Велики пост, православни хришћани се окупљају у црквама да једни од других траже опроштај. Хајде да размислимо у чему је његова чудотворна моћ?

Вечерње са обредом праштања је дуго очекивана служба за сваког верника. Ко на данашњи дан осети своје јединство са црквеном заједницом, тежак пут Великог поста му се чини радосни и благодатним. На крају крајева, сви ми нисмо ништа друго до путници на животном путу. А када ово путовање са нама поделе браћа и сестре по вери, дуго и далеко путовање више није тако заморно.