Поређењем неверовања у вирус са неверовањем у Бога, руски патријарх пројављује крајње безбожништво. Јер, небригом о свом здрављу, човек - у крајњем исходу - губи тело, а неверовањем у Бога - губи бесмртну душу. То ли је исто?

Отпевана на зулу језику, а плеше се и пева у целом свету, песма „Јерусалим“ (овде: и овде:) има, на први поглед, религиозан садржај – тешко нам је, у доба короне, да живимо овде, па нам само Јерусалим може помоћи да се избавимо. Хоћемо у Јерусалим, а тамо нас чека здравље, срећа, итд.(овде:).      

„Јер им сведочим да имају ревност за Бога,

али не по разуму”

(Рим. 10,2)

Реакције читалацa на писање Евсевија Петровића (овде:); поновно појашњење око писама читалаца

Поводом текста брата Евсевија Петровића, јавило нам се више читалаца са реакцијама, због чега дајемо ово саопштење.

Пре свега, желимо да истакнемо, по ко зна који пут, оно што јасно пише у заглављу рубрике „Писма посетилаца“:

Драга браћо и сестре, поштовани посетиоци, борба која се води против корона тровања је, пре свега, духовна борба. Не вреди нам само читати вести са Интернета и страшити се, као што рекосмо у јучерашњем саопштењу (овде:), ако не дижемо срца и умове ка Господу. Белоруски егзархат Московске патријаршије донео је одлуку да црквена звона звоне пред јутарњу службу, у подне и пред вечерњу, и позвао сва свештена лица и вернике да у девет увече читају молитве због погоршања здравествене ситуације.