Наш знаменити учитељ историјских истина, Лазо М. Костић, настојао је да до својих читалаца донесе што више сведочења о страдању Срба од непријатеља у Другом светском рату. Тако је у свом делу „Додатак књизи Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама њихових савезника“ (Издање писца, Мелбурн, 1975, 76-82) навео и сведочење Жака Исара, Швајцарца са француског говорног подручја, који је пре рата био новински дописник из Краљевине Југославије, и који се, кад је рат почео, затекао на југословенској територији. Успео да је да се врати у домовину, и тамо је објавио књигу „Виђено у Југославији“, из које Костић даје изводе. Колико нам је познато, књига није преведена на српски језик.

И ОПЕТ: ШТА ЈЕ ТО СА СРБИМА?

Шта је то са Србима, народом који изумире и сели се са матичих територија огромном брзином ( преко педесет хиљада годишње их оде из Србије, а две трећине нема намеру да се врати )? У својој најновијој књизи, „Срби у (пост)комунизму“ ( Лио, Горњи Милановац, 2019. године ), есејиста и прозни писац из града под Рудником ( а иначе родом Пљеваљац), Миладин Ћосовић се бави управо насушним  питањима идентитета као питањима останка и опстанка.

Упркос значајном броју грчких епископа који се противе признању лажне украјинске православне цркве од Цариградске патријаршије, притисак Цариграда, у комбинацији са притиском Америке, довео је до тога да се руководство грчке цркве определи да крене једним неканонским путем, каже за Спутњик православни публициста Владимир Димитријевић.