Свети Александар Свирски је једини Новозаветни светитељ, коме се Господ јавио у сва три лица, као Старозаветном Авраму. И док је историја са посетом Свете Тројице Авраму и Сари, испод старог Мамријског дуба, добро позната и забележена и у Светом Писму и на величанственој икони Андреја Рубљова, житије и манастир Александра Свирског у Србији нису познати у оној мери колико то заслужују. Није на нама грешнима да судимо због чега је Промисао Господња удостојила Својом посетом управо светог Александра Свирског на светој руској земљи. Али сама чињеница да је север руске земље Троједини Бог удостојио те почасти, налаже да се са дужном пажњом боље упознамо са овим светитељем и овим манастиром, па тако путовање по “Ризницама Свете Русије” настављамо причом о манастиру светог Александра Свирског…

У нашем “путовању” по ризницама Свете Русије, у овом тексту ћемо покушати дочарати више него несвакидашњу историју овог светог острва и манастира на њему. Мало је таквих, наизглед противуречних места на свету и за разумевање места и улоге Соловјецког манастира у историји Русије, заиста је потребна и вера у непогрешиву Промисао Господњу, вера која је водила људе ка испуњењу завета које су на себе узели. Они који су срцем прихватали оно што им је од Бога дато, лако су носили и страшни терет крвавих двадесетих година двадесетог века, када су Лењинови џелати черечили Русију. Али да кренемо од настанка манастира…

“У почетку беше Слово

и Слово беше у Бога

и Слово беше Бог…"

 (Јован 1; 1)

У брозоморно време Јосипа Броза Тита, српска деца су учила како истинска историја почиње са оснивањем Комунистичке партије Југославије, а све пре тога је било само велико угњетавање народа, нарочито од стране “великосрпског шовинизма и хегемонизма”. Међутим, није то била привилегија само српских комуниста. Величанствена Руска књижевност деветнаестог века је била толико величанствена, да Гогоља, Пушкина, Достојевског и остале великане руске писане речи, следбеници Лењина и Троцког једноставно нису могли прескочити или сакрити.

Рим је одувек био и заувек остао крвни душманин

словенских народа,

узимајући од њих само паре и називајући их варварима.

Свети Николај Велимировић