”Вечерње новости”, Београд, 12. 4. 2016.

Отворено писмо покровитељима, организаторима и учесницима у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.)

Na Novu Godinu 1943. održana je u logoru Jasenovac prva katolička služba božja. Održana je u novoj stolariji u zgradi upravne pisarne, gdje su održavane kazališne predstave. Za to je očišćena stolarija i improviziran oltar, na kojemu je slu­žio misu katolički dušobrižnik ustaške vojnice u Jasenovcu, ustaški satnik, »velečasni« Zvonko Brekalo.

        -Сви су изгледи да ће икона шиптарског тероризма постати „светица“ у Ватикану

Степинац није једини србомрзац кога римокатолици славе као посебну величину. Папа Франциско, језуита кога ипак сви воле, је ових дана дао одобрење да се и она која је наводно махнула заставицом за почетак бомбардовања Србије 1999. године прогласи за свету. Овај исход глобалне пропагандне грознице је сасвим очекиван, уколико знамо да су и најжешћи промотери независности Косова међу Србима, јеромонах Сава Јањић и Епископ липљански Теодосије (Шибалић) већ давали инфантилне изјаве које величају ову петоразредну хуманутарку коју и на самом западу упоређују са обичном естрадном звездом која је послужила одређеним политичким потребама.

„Прича о настанку 'Приче која лута свијетом' и 

'Прича која лута свијетом' Тихомира Левајаца мора се прочитати.

Ко год то не уради, грешан је.“

Радомир Батуран

Прича о настанку ”Прича која лута свијетом”

Једног дана 2003. године, једног дана који је био једнак другим данима, једног дана као што је овај, у мом стану, телефон, зазвони. Дигнем слушалицу, а у слушалици глас издалека, из Ванкувера. Зове Драган Андрејевић, власник ”Кишобрана”, најзападнијих српских новина у дијаспори, који је први објавио моје записе о Канади, под именом ”Сањао сам Канаду”. Каже да ускоро у Бањалуку треба да дође папа Јован II Војтила, а он дописника из Републике Српске нема, па ме моли да за његове новине пошаљем неку причу о папиној посети Бањалуци.

Апостолски нунције у Загребу Александро Д`Енрико најавио је ће мешовито поверенство (комисија) састављено од православних и католичких свештеника пре свега поново проучити документа о Стипинчевом деловању у НДХ. Д`Енрико је демантовао да ће Света Столица тражити ново суђење Стипинцу и то у Београду. „Није тако. За папу Фрању нема расправе о томе да ли је Стипинац свет, јер је рад Конгрегације за каузе светих завршен. Ту нема сумње. Недоумица је само око тога желимо ли одмах да наставимо даље својим путем не слушајући оно што долази од Српске православне цркве или желимо да урадимо једну екуменистичку гесту“, каже папски нунције у Хрватској, уз потрвду да Стипинчева светост није на испиту. (В. Новости)

„Срби, више него било који други народ на свету,

имају неку чудну, аутодеструктивну црту.“

Бранислав Тутуш

Мајско заседање Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве окончано је бројним контраверзним одлукама међу којима и она којом се Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић делегира за представника СА Сабора СПЦ у дијалогу са римокатоличком Хрватском бискупском конференцијом поводом канонизације усташког викара и кардинала Алојзија Степинца. Циљ овог дијалога треба да буде постизање неког компромиса у погледу историјске улоге Алојзија Степинца у Другом светском рату са крајњим циљем да исти буде признат и од СПЦ као светитељ.