Путујући земљом Немањића која је дата нама у наследство, не могу а да не опишем стање мога бића када улазим на живу рану српког ентитета- на Косово и Метохију. Читајући Библију видимо да Бог шаље казну на оне које је изабрао, а који му окренуше леђа и заборавише реч која спаја небо и земљу.

Помаже Бог!

Након помног истраживања и копања по ђубрету Зизјуласових рационалистичко-нихилистичких умотворина, попут просјака који у контејнеру тражи Хлеба, на крају, у свим тим немогућим списима, Хлеба не нађох. Пронашао сам само ове Апокрифне одломке, препоручљиве само за људе са јаким стомаком, и то искључиво у временима када се ова стоглава јерес Зизијуласовог релационог нихилизма проглашава за учење Цркве.

Откако је свијет постануо

Није чуда збило се таквога:

Нит се збило, нит се ђегод чуло,

Ко што бјеше Григорија бега

Доктората хваљеног одбрана.

Пре десетак дана у Ватикану је завршен Синод бискупа Римокатоличке „цркве", или тачније, Синод бискупа Латинске јеретичке «цркве». Као што је уобичајено латински Синод је разматрао многа питања из живота Римокатоличке «цркве».