У Михнову сам се први пут обрео једног прохладног, мајског недељног јутра пре тачно 10 година. Као и већина ходочасника, нисам га лако пронашао. Пут је у позајмљеном ауту из Виљнуса, главног града Литваније, водио прво у месташце Рудамину, где је свештеник у малој, дрвеној црквици прекинуо исповест пред литургију да би ми подробно објаснио како да наставим пут. Чак и у селу Тургељај, са великом барокном катедралом иза које се скреће на последњу макадамску деоницу од 3 км, није било ниједног знака који би нам указао да се у близини налази једина православна општина у Литванији. Да се ту иза обрађених поља не налази шумица, видела би се и белоруска караула, јер је од тог места до суседне Белорусије мање од пола сата хода.

Уважена редакцијо „Борбе за веру“,

Како пише „Политика“ од 8. јула, митрополит Амфилохије (онај што је спреман да призна како је Обилић био Шиптар, православни додуше) је не само дао одобрење да се Новак Ђоковић и његова вереница Јелена Ристић венчају црквено у току Петропавловског поста, него ће их он сам венчати. А како ће изгледати журка, пише „Блиц“: „Како Блиц сазнаје, након венчања у Цркви Светог архиђакона Стефана на Светом Стефану, младенци ће прве вечери свадбено весеље наставити на острву. Сватовима ће се служити традиционална јела, а на менију ће бити пршут, сир, маслине, чорба, јагњетина, рижото и рибљи специјалитети.

Дочекасмо и „весело вече“:

Владика нам на Видовдан рече

Да Обилић што Мурата сече

На глави је баш носио  кече.

Узех јутрос да читам текст Владимира Димитријевића "Има апокалипсе – нема апокалипсе". Са осећајем да ме чека напорно штиво, пуно богословских одредница и тешке теологије. А испало сасвим другачије. Прочитах у једном даху.