„…Али сам дубоко увјерен да је данашњи сусрет утолико важнији зато што се догађа у Дубровнику, у граду свјетлости и љепоте, граду сусрета свјетова. Дубровник није граница између Истока и Запада, он је одувијек био њихова спона. Иако је преживио многе несреће, надасве је град среће и гостопримства, јер он дочекује и иде у сусрет другима.“

 Ове речи изговорио је српско-православни епископ захумско-херцеговачки Григорије Дурић, у римокатоличкој катедрали Блажене Девице Марије у Дубровнику, дана 18. јануара 2012. године, после шокантног, заједничког богослужења са римокатоличким бискупом дубровачким Матом Узинићем!?

Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој. Бројне су  неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где Дмитар Луковић удара народ у одеждама: извођење десетине полицајаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и умировљеног.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше  монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем; свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у  храму светог Успенија у Чачку...  Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Да ли ћутати о свему томе и даље?

Физичко насиље коме је подвргнут православни верник у манастиру Јовању код Чачка, и коме га је подвргао један млади калуђер-новотарац, опет и много пута доказује да су новотарци насилници прве врсте. Пре свега, они су насилници над вером и предањем Цркве, јер руше богослужбени типик и светоотачко учење о Литургији; али, ево, они су и физички насилници, што се и у овом случају показује. „Борба за веру“ је о томе већ много пута писала, и ти примери објављивани су на овом сајту.