Протеклих седмица новинске ступце је пунила вест  да је свештеник Саборног храма у Шапцу напустио Епархију и отишао да вози камион у Немачкој. Како је неко донео одлуку да олтар замени камионском кабином многима није јасно. Добро упућени извори кажу да је човеку досадила тортура најближих сарадника Владике Лаврентија, те је рекао доста, окренуо се и отишао.

На сајту „Видовдан“ објављено је једно смушено, недотуповано, новотарско писаније под насловом „Стеван Стефановић: Шта је то исповест? Да ли је исповест и покајање исто? Да ли заиста свештеник има власт да прашта и разрешава човека који се каје свих његових грехова?“ (https://vidovdan.org/). Шта рећи о том назови „чланку“?

Д.И. Бостон, Масачусетс 

„Пре мене ништа, после мене потоп!“ 

Ово је, очигледно, лајтмотив којим се епископ Мирко (Добријевић) води кроз своју „службу“ у СПЦ, не служећи Господу ни роду Српском, већ себи и својим потребама. Како другачије објаснити да је све што он чини, ништа друго до истицање себе и само себе изнад свега што је до сада у нашој Српској Цркви представљало светињу?

Ових дана наша црквена јавност још једном је са запрепашћењем прочитала вест да је смењени професор Православног Богословског Факултета у Београду, заклети дарвиниста и поборник велико-фанариотске идеологије епископ Максим Васиљевић регрутовао белосветске глобалисте и присталице нео-либералне (јеретичке) теолошке мисли у своју одбрану, а против свог Патријарха и Светог Архијерејског Синода.