У прву недељу по Божићу, 12. јануара ове године, присуствовао сам Светој литургији у манастиру Милешева, где је служио Атанасије Ракита. У госте нам је дошла родбина из Републике Српске из Фоче. Још један додатни разлог да посетимо ову светињу. Ово су велики и радосни дани за све нас и ред је да их одведемо у велике светиње. Да се покажемо да смо прави домаћини, као што су и они. И ми кад одемо у госте код њих и они нас одведу у манастир Заграђе код оца Лазара, у храм Светог Саве, у прелепи храм у кругу богословије итд.

Поштована браћо и сестре са „Борбе за веру“,

Господу нека је хвала и слава на Његовим даровима. Мој скромни прилог неће бити нека велика помоћ вашем срчаном и самопрегорном труду на очувању Вере Православне. То је више знак мог поштовања према вама, углавном младима и вашем раду и истрајности. Борба са несрећним српским алама, вранама и змијама обученим у свештеничке и владичанске мантије, носиоцима новотарија и ватиканско фанарске завере, заиста је захтеван, али Богом благословен посао и подвиг.

Наведени чланак госп.Влатка Секуловића , објављен у Вашем цењеном листу (овде:), садржи у себи толико произвољних тумачења и нетачности, да је потребно Ваше цењене читаоце информисати укратко о чињеницама.

Из наших поузданих извора, стационираних на Епархијском двору у Пријепољу, а што је потврђено и од свештеника Д.В. из Прибоја и од лица која су стално запослена у Апелационом суду у Крагујевцу, сазнајемо да је током протекле недеље, Атанасије Ракита, од народа непризнати Епископ милешевски, ишао у Апелациони суд у Крагујевац, где се директно обратио члановима судског Већа који разматрају жалбу у већ познатом предмету >>Прибојска бања<<, а о којем смо већ писали у једном од претходних текстова.