Храброст новинара Небојше Вукановића заиста је ретка. Његова борба да се сазна истина о неделима самозваног херцеговачког бискупа Гргура пример је како се говори ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Наш сајт подржава ту борбу.
Читаоци знају да се нас никад није тицао приватни живот епископа СПЦ, него само њиховa вера и исповедање. Али ако неко као што је бискуп Гргур почне да сарађује са америчким непријатељима српског народа и папистима, а у исти мах руши и квари веру мутљагом зизјуласовштине, онда се јасно види да јерес утиче и на морал, и да оно што господин Вукановић описује није ништа друго до последица издаје православне вере. Зато ћемо ускоро подсетити читаоце на многобројна недела бискупа Гргура, кога његов духовни отац, владика Атанасије Јевтић, никад и ничим не опомиње, а сваком је увек био спреман да скине главу ако се не уклапа у његову модел теологије и живота. Читаоче, запамти: док год буде људи попут бискупа Гргура међу нама, нема нам зоре. Уредништво + + + Недостојни и свакој власти преподобни Григорије поново је пресавио табак, и уз помоћ бањалучког адвоката Миљкана Пуцара поднио нову Тужбу за душевне боли против мене тражећи 5000 марака за њено лијечење. Повод за најновије тужакање су 3 текста која сам објавио на свом блогу у августу мјесецу. Тужба ми је уручена јуче, само неколико недеља након писања, што је доказ ефикасности наших судова и судија када су неки предмети у питању. У својој обимној Тужби Григорије наводи да је частан човјек који одговорно обавља своје дужности, да се не бави политиком и бизнисом, јер му то по црквеним канонима није дозвољено, да живи мирним и повученим монашким животом у манастиру, да носи мантију а не неприкладну цивилну одјећу, те да су чињенице које износим у мојим текстовима нетачне и неистините. Само ове тврдње, о којима може свједочити сваки Херцеговац, говоре о размјерама лицемјерства недостојног владике. Са изразитим задовољством сам запримио најновију тужбу и већ сам почео да спремам одговор и припремам материјал за одбрану. У претходној тужби Григорије ми је узео 5 000 марака, без судских и адвокатских трошкова које су износиле додатних 3 700 КМ, и то због постављеног питања у интервјуу са Салихом Алијагићем, које су часне требињске судије оцијениле сугестивним. По мојим сазнањима то је први пут у историји домаћег правосуђа да је неко одговарао и био осуђен због постављеног питања. Преосвештени и свакој власти преподобни Григорије мора бити свјестан да га сада чека читав низ занимљивих изненађења, и увјерен сам да ће овај судски спор бити један од најинтересантнијих који су вођени пред требињским судовима. Последња Тужба је само дио велике акције и кампање коју Григорије води против мене дуже времена, и у коју је укључено сво свештенство Епархије, бројни тајкуни, политичари, медији… Григорије је упрегао све снаге, ангажовао Службу и медије, наредио чак свим свештеницима и монасима да о мени бесједе након молитви у храмовима, али резултат кампање је раван нули, и непримјереним понашањем само су ми додатно повећали углед и популарност. Поносан сам на чињеницу да једно оштро перо успјешно парира великој машинерији, новцима и структурама. Истина и правда су споре али достижне, и убјеђен сам да ћу уз Божију помоћ из цијеле битке изаћи као побједник, а то значи да недостојни Григорије неће више носити митру, панагију и остала владичанска обиљежја, и да својим непримјереним понашањем више неће срамотити свети трон херцеговачких епископа. С вјером у Бога, до слободе и коначне побједе. Извор: Блог Небојше Вукановића |