header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Брат Бодуш: Православна “геополитика” (5) Штампај Е-пошта
субота, 16 децембар 2017

 ЦИКЛУС ДРУГИ: Терапија болести човечанства; боголики човек и његова будућност;

Глава прва, други део:

ПРАВОСЛАВНА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕОЛОГИЈА ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ 

“ О кад би народ мој слушао мене, и синови Израељеви  ходили путевима мојим!

Који мрзе на Господа били би им покорни, и добри дани њихови били би до вијека;

Најбољом бих пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их”.

(Пс. 80: 13,15,16 )

ПОЈАМ И ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ПРАВОСЛАВНЕ ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Још одмах, на самом почетку другога дела поглавља, да конкретним примерима утврдимо како безбожје, са последичним себељубивим егоизмом и обожавањем три материјална идола, фатално утиче на судбину човечанства.

Ево, најпре, истинитог разлога, због којег се распао СССР: није се то догодило због некаквих објективних чиниоца, већ због тога што су врхушке република у саставу СССР ХТЕЛЕ ДА КОНТРОЛИШУ И КОРИСТЕ СВЕ РЕСУРСЕ НА СВОЈИМ ТЕРИТОРИЈАМА. Пример деловања начела “ све за мене” у пракси! Само девет месеци пре распада, већина грађана читавог СССР, гласали су на референдуму да се СССР, као држава, сачува. А САМО ТРИ ЛИДЕРА тадашњих СССС Република, Русије, Украјине и Белорусије, пре 26 година, у некој ловачкој вили у Белорусији, донели су одлуку о престанку постојања огромне државе и светске суперсиле, и то наспупрот вољи народа! Епилог је познат, а тешке последице егоизма локалних елита, не трпе само народи из бившег СССР него, због ужаса тзв. глобализације, и сви народи света. Из истих разлога, али у крвавом вихору, распала се и бивша велика Југославија, а и неке друге вишенационалне државе. Да је тадашње руководство бивше СФРЈ било јединствено, обзиром на велику војну силу те државе и остале домаће и међународне чиниоце, та држава би издржала све спољне притиске и опстала.

Православна теорија и идеологија Глобалне демократије ставља боголиког човека, грађанина света, на неприкосновено, прво и почасно место, друштвеног система вредности. Три материјална идола епохе вандализма Православна глобална демократија поставља на последње место система вредности: сав економски развој у свету у функцији је, пре свега, задовољавања основних потреба свих људи на свету, као и извршавања задатака проистеклих из заједничких интереса свих људи, поводом суживота на Земљи.

Ослобађањем и слободним исповедањем свих изворних вера у свету, стимулисањем њиховог деловања, као и механизмима солидарности свих људи на социјално-економском подручју, биће дестимулисан развој и дивљање за човечанство погубних страсти себељубивог егоизма и фанатичне гордости, којима смо данас сведоци, а посебно на Западу планете. Поменутим и другим политичко-економским механизмима Православне глобалне демократије онемогућена је концентрација великог материјалног богатства, а последично и физичке силе, у рукама малог броја људи, као што је то данас случај у свету.

Својим духовним и политичко-економским мерама Православна глобална демократија искључује силу и ратове, као начин уређивања спорних питања међу народима, и на сигуран начин преводи људску заједницу из ере вандализма у нову еру цивилизације, одлажући тиме, за неко дуже неодређено време, данас претећи трећи светски рат.

Читаоцу је већ сада јасно које би се силе у свету енергично супротставиле променама постојећег светског политичко-економског уређења у складу са идеологијом Православне глобалне демократије. То су оне силе које су у задњих четврт века тако “енергично” порадиле да овај свет доведу на саму ивицу самоуништења. И на глобалном нивоу, и на регионалним нивоима, али и као националне елите - свуда по овом излуделом свету их има! Али и Православна “геополитика” свога “коња” за трку има: уколико господо драга сами и без икакве присиле не уступите место “глобализације” Православној глобалној демократији, и то оној реалној, а не фиктивној, и ви сами, и овај овакав свет заједно са вама, одвешћете у сигурну пропаст! И само Хришћане нећете моћи да поведете на свој пут без повратка: “ Не бој се мало стадо! Јер би воља Оца вашег да вам да Царство “ ( Лк. 12,32 ). 

ОБЈЕКТИВНИ РАЗЛОЗИ ЗА ШТО БРЖУ ПРИМЕНУ ПРАВОСЛАВНЕ ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Још наши прародитељи, Адам и Ева, оставили су за собом безблагодатно потомство. Од тада и закон греха делује у сваком човечјем телу. “ А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и подвижници добијају га “. ( Мт. 11,12 ). А подвижници су ученици Христови, који се одричу себе ( умртвљују своју вољу, своје ЈА, да би у свему вршили вољу Божју ), узимају крст свој, и крећу за Христом. Они ступају у директну борбу са законом греха у себи, трудећи се да одбаце и победе све своје страсти и похоте, и замене их божанским врлинама, од којих су најважније врлине љубави и смирења. Све то чине како би спасили своје душе, јер ништа нечисто не може да се усели у Царство Небеско. Широк пут је тај што води у царство црних сила, а узан и трновит тај што води у Царство Небеско.

 

+

Током читаве своје историје Римска империја је филозофију живота заснивала управо на развоју и задовољавању страсти и похота својих поданика. Свако необуздано сладострашће, са изобилним конзумеризмом и начелом “ покори и опљачкај “ ради освајања свих блага овога света, били су сама суштина система “вредности” те Империје. ( Пажљивији читалац одмах ће приметити да су поменуте “вредности”, у свом пуном сјају, “повампирене” и крајем 20. века, ликом и делом Империје залазећег сунца - гордих сукцесора свих права горде Римске империје, јер такви гордељивци, којима “ закон у топузу лежи “, никада немају и обавезе него само права ).

Та и таква Империја, почетком 4. века, већ сасвим је била посустала од узалудних напора да победи дрвени Крст. Тада је врх Империје одлучио да крваве мачеве легиона-ра, са рукама окрвављеним до рамена, коначно врати у корице. Њихови немилосрди господари, црни легиони “човекоубица од искона”, одлучили су да примене другачију, мање крваву, али веома лукаву тактику: да својим верним слугама из Империје са Тибра пруже сва блага овога света и да им остварују све земне и телесне жеље, само да не ступају у борбу против својих похота и страсти, да духовном борбом не “убијају” своје страсти и не замењују их врлинама, и да се уклоне од подвижништва, молитве и уздржања. Одлучили су да им обезбеде најшири могући пут, праву “аутостраду”, којом ће се купајући се у комфору и сластима удобно превозити - право у ад!

И, сада оно најважније! Како питање спасења душа не би постало разлог борбе за охристовљење е, и ту је нађено”решење”: својим чедима подариће “цркву”, која ће толико бити слична оној правој, да ће ретко ко међу њима примећивати неку важнију разлику. Једино, тој њиховој “цркви”, глава неће бити Христос него човек, такође “отац”, не Небески него земаљски, али, “ шта знају приглупи људи о нетварним енергијама и њиховом деловању, Промислу и Благодати Божјој... Шта знају о томе да је само Распети на Крсту био безгрешан, док су сви остали људи грешни... Само да буду склоњени од молитве и уздржања, од духовне борбе за очишћење од страсти, освећење и обожење, и они су наши “!

Речено - учињено!

Шеснаест столећа касније Запад је одбацио чак и своју посебну, псеудохришћанску веру, која је спољашњим обредима донекле и личила на право Хришћанство и вратио се у паганство. И то у паганство “ својих некрштених европских прадедова...у своје Западно паганство, крвожедно и развратно, без духа и без савести “. ( Св. Златоусти Владика Николај Српски: Изнад Истока и Запада ).

И упрво ове речи Господовог Светог Брата пророчког духа откривају сву сложеност задатка Православне “геополитике” да пронађе и понуди реално решење како би ово пропало човечанство преживело: Да се не самоуништи у условима када на до зуба наоружаном Западу,“ крвожедном и развратном, без духа и без савести “, већ одавно дивљају до степена хистеричног фанатизма развиле се грешне страсти и већ се чују бубњеви рата и смрти! А да зло буде још много веће - поданици Империје залазећег сунца, како време одмиче, осећају се све угроженијим: њихова хегемонија у свету, сваким даном, све више слаби, а расте економска и војна моћ конкурентских сила.

Постављају се најмање два основна питања: којим аргументима натерати Запад да приступи промени постојећег система “вредности “, и шта све и како у постојећем систему “ вредности “ променити да би овај тешко рањени свет ипак преживео,

На прво питање одговарамо одмах, а на друго при крају прилога.

Уверени смо да само два  кључна аргумента могу натерати Запад да прихвати промену система “вредности”, који миленијумима држи овај свет у вандализму и који је свет довео до пропасти: први је ИНСТИКТ САМООДРЖАЊА, а други од стране света Западу понуђено ЗЛАТНО ТЕЛЕ.

Хегемонији Запада конкурентске силе треба стално да напомињу да Запад нема нити теоретске шансе да преживи трећи светски рат. Све док се Запад конкретним делима не одрекне примене начела “покори и опљачкај”, њему конкурентске силе треба да јачају своју војну моћ свим расположивим средствима, чак и преко својих могућности. Историја показује, да хедонистички Запад, који  “се мучи само за земни рај” ( Златоусти Владика Николај, исто ) нема никаквих идеала, па је стога и идеал жртве за Империју залазећег сунца до краја раслабњен. Мајка Русија, за ослобођење света од пошасти нацизма, жртвовала је 26 милиона хероја, док су жртве Запада износиле око 350.000. Данас, будући без савести, гнусно лажу тврдећи да су они ослободили свет од злодуха нацизма!

Иако је на Западу савест умртвњена, а разум прелашћен, биолошки инстикт за самоодржање сигурно још постоји. Треба читав Запад стално што детаљније обавештавати шта ће се са њима догодити ако до краја обезуме и крену да Русима и осталом слободном свету бомбама утерују своју демонократију и своја демонска права! Ово, за сада, средства информисања слободног света, недовољно чине.

Питање “Златног телета “ ћемо детаљније обрадити код представљања Православне политичке теорије и идеологије, како се неби понављали.

Православна политичка теорија и идеологија, помоћу Божјом, треба да послужи као мост за прелазак људске заједнице из ере вандализма, која траје од пада наших Прародитеља до данас, у еру цивилизације, када ће се сва питања међу људима и њиховим облицима удруживања, решавати мирним путем.

Православље, као жива вера, Живога и Истинитога Бога, у стању је да изнедри и човечанству подари реално остварљиву идеологију мира, јер као Црква Живога Бога постоји и живи на овоме свету, али није од овога света. Оно је Небо на земљи, Црква Спаситеља Исуса Христоса, борбена Црква, Која упркос неописивим жртвама приношеним већ скоро два миленијумима, војује да Воља Божја буде “ и на земљи, као што је на Небу “. Будући вера и Црква Бога, Који Је Љубав, Мир, Милост и савршена Правда, те и свака друга Свесавршена Врлина, Источник живота, “ Творац Неба и земље и свега видљивог и невидљивог “ и Глава Православља и Цркве Његове - то примена свесветога Учења Његовог на реалност овога света, јасно указује на суштинске узроке, који су овај свет и боголиког човека довели на сам руб самоуништења: опште безбожје, дивљање грешних страсти на Западу достигле степен хистеричног фанатизма и обожавање и служење мамоновим материјалним идолима. Овакав “ научни развој од стране здравог разума људског генија “ боголиког човека и круну тварства Божјег поставио је на задње место лествице вредности, а безбожје, задовољавање грешних страсти у свим облицима деструкције, и обожавање бездушне и трулежне материје - на прво! Каква самодеструкција безбожног човека, оруђа у рукама црних човекоубица од искона!

+

Покушавао је Запад, у другој половини 20. века, да пронађе излаз из “слепе улице” ( израз г. Ђулијана Кјезе ) у којој се нашао. Значај теорија С. Хентингтона, Ф. Фукијаме и З. Бжежинског, разуме се, није такав, каквим је западном пропагандом био приказиван, а ради планског замајавања света, и навраћања воде на свој млин.

Ови аутори не баве се анализом стварних узрока проблема и противречности у свету већ, не доводећи никако у питање Западне “ вредности “: безбожје са богоборством, себељубиви егоизам, охолост хегемона, хедо-конзумеризам и слепо обожавање три идола вулгарног материјализма - пројектовању будућности човечанства приступају као нешто писменији писари ( ћате ) Западне елите. Зато се из њиховог пера рађају “теорије”, “мухе једнодневнице”, релативне као и све друго што припада тварном духу овога света. Ове теорије ће заблистати, ” попут изложених сунцу празних конзерви на ђубришту “ ( фигура једног савремениог дивног атонског Св. Оца ) , и угасити се, јер их  време брзо превазилази.

Оне су сличне и шареним сунцем обасјаним балонима, појавилим се изнад небодера Менхетна у рано јутро, након “луде ноћи”, и винулим се ка сунцу у сусрет Икаревој судбини. Сви они “чешу уши “  елитним западним мамонистима, како би извукли што више трулежних добара. Према ауторима тих теорија, елита Западних мамониста вечито ће владати читавом тварном васељеном:

било тако што ће, будући свише привилегована, засигурно победити у “сукобу цивилизација”, насталом због све мањих количина природних добара, а што је обично оправдање примене начела “ покори и опљачкај “;

било тако што ће историја бити “забетонирана”, њено даље кретање потпуно блокирано, и на тај начин  очуван “ статус кво либералне утопије, а што треба разумети као “бетонирање” и вечно трајање Западне хегемоне пљачке над светом;

било тако што ће дикратуром Западне елите ( тј. тзв. глобализацијом ) предходно покорен цео свет, и геноцидиран за шест мјд. људи, еволуирати у технотрону Империју повампиреног Рима са  послушним, зомбираним, поданицима, у лику обезбоженог, обездуховљеног, обезличеног и роботизованог пост-човека.

Тако је то код “лудака”! ( Израз г. Ђ. Кјезе ). Таква безумна писанија настају, јер безбожан човек редовно “прави рачун без крчмара”; јер је у рукама зла и служи свом црном господару, “човекоубици од искона”; јер заборавља да је само Отац Његов Небески Човекољубац, који му никада “неће дати змију, уместо рибе, јер заборавља да је човек без Бога у срцу - без разума у глави, будући у сталној и све већој прелести...

+

Пре него што пређе на упознавање са Православном политичком теоријом и идеологијом, читаоц мора добро да разуме њена духовна и политичка изходишта, обрађена у предходним прилозима, и концизно дорађена у првом делу предметног поглавља, објављеног ОВДЕ.

Посебно смо се, помоћу Божјом, трудили да читаоцу осветлимо ОБЈЕКТИВНУ НУЖНОСТ смиривања страсти на Западу и постављања бездушних материјалних идола на последње место новог система вредности, као и ОБЈЕКТИВНУ НУЖНОСТ,  поставања боголиког човека, код изградње новога система вредности - НА ПРВО МЕСТО - у складу са начелом: ЧОВЕК ИЗНАД СВЕГА!                    

Даље, Православна “ геополитика” писана је уз сталну молитву Господу Богу за помоћ и просветљење, тако да за оно што будете сматрали за добро - СЛАВИМО и благодаримо ГОСПОДА!, а оно што вам се не буде свиђало у целини припишите мени грешном и неуком црву Господовом, и тада ћете корачати у истини! И ти читаоче се помоли Господу за помоћ и просветљење: не само да ти буде јасно оно што пише, већ и много више од тога, јер написано ни издалека није и довољно!

+

27.11.17.г. сам на сајту “ Факти. орг” прочитао прилог Ђулијета Кјезе о изгубљености политичара и обичних људи на Западу, и да је тамо ситуација лоша. Установио сам и Господу захвалио, јер је овај вредни и објективни критичар Запада са Запада, кога је сајт Факти.орг у прилогу укратко и представио, већ написао садржајан и аргументован увод за представљање Православне идеологије, као и објективне нужности хитне промене патолошког политичког инструментарија тзв. глобализације ( тачније реримизације ), а због реалне опасности самоистребљења човечанства. Из овог прилога увиђамо потврду става Господовог “Геополитичара” ( читаоци већ знају да је то Св. Златоусти Владика Николај Српски и Свеправославни ), да није крив народ, већ да кривце треба тражити међу духовним и световним вођама на Западу. Увиђамо и да Господ свуда на овоме свету, те и на Западу, и даље има Своје људе који “очима гледају и ушима  чују, и чија савест и осећања још увек нису до краја умртвљени.

+

„САДА СТВАРИ НА ЗАПАДУ ЛОШЕ СТОЈЕ - ИЗГУБЉЕНИ СУ И ПОЛИТИЧАРИ И ОБИЧНИ ЉУДИ“

Ситуација је веома опасна - прети нам велики врући рат, трећи светски рат

Ђулијето Кјеза

(“ Факти.орг”, 29.11.2017. ).

·  Западне eлитe одлично схватају да су форсирале вештачки модел развоја који је осуђен на пропаст јер је претња самом животу на Земљи. Али, шта даље - не знају. Пред њима је слепа улица, иако са сувишком војне, економске и финансијске моћи

·  Западни естаблишмент напросто није у стању да се договара са Русијом. Алтернативне предлоге Москве ишчекују људи у другим деловима света. Пре свега предлоге који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости

·  Ко год не гледа италијанске, француске и руске филмове већ америчке - његов ум укалупљују. Телевизија на амерички начин, то је - свакодневно испирање мозга

·  Ми старији смо homo legens, људи који читају, а млади су - homo videns, људи који гледају. То су антрополошки мутанти који нису у стању да размишљају и имају ослабљени ниво реаговања.( Ово, код младих, је ужасавајућа директна последица преко четврт века Западне демонизације света и примене животне филозофије - “ молови су рајеви “ - прим. бБ ).

ИТАЛИЈАНСКИ новинар, писац и политиколог - Ђулијето Кјеза - један је од најбољих светских зналаца и Русије и Европске уније. Не само у свом цеху.

Факти преносе неке његове најновије процене и упозорења у којима нема баш превише оптимизма:

„Сада ствари на Западу лоше стоје. Прилично су изгубљени и политичари и обични људи.

Свет од Русије очекује алтернативне предлоге и цивилизацијску посланицу. Јер, Русија је мета напада и није ни сама до краја слободна од утицаја глобалистичких кругова, али је вероватно једина самостална сила која припада европској култури. Русија, уосталом, може себи дозволити и да чека да се светска криза заврши.

Међутим, ситуација је веома опасна, па време у којем се могу чекати алтернативне мере брзо истиче.

Шта треба предупредити?

Рат, наравно. Велики врући рат. Трећи светски рат.

Садашњи конфликт не личи на Хладни рат који се завршио разарањем СССР. Јер, тада је постојао војни паритет којег сада нема.

Западни естаблишмент напросто није у стању да се договара са Русијом. Алтернативне предлоге Москве ишчекују људи у другим деловима света.

Пре свега предлоге који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости.

Русија се доста дуго устручавала да себе супротставља западном свету. Али, од краја 2013-те - када су глобалне елите започеле државни преврат у Украјини - за њу други пут и није преостао. Русија се напросто мора враћати себи.

То подразумева и опраштање од илузија о дружељубивости, хуманости и искрености западног света. То се већ делом догодило и било је болно, али до свих још није стигло.

Западне eлитe одлично схватају да су форсирале вештачки модел развоја који је осуђен на пропаст јер је претња самом животу на Земљи. Али, шта даље - не знају. Пред њима је слепа улица, иако са сувишком војне, економске и финансијске моћи.

Мозгови широм света су већ укалупљени. То се најефикасније ради преко образовања, телевизије и филмске индустрије.

Ко год не гледа италијанске, француске и руске филмове већ америчке - његов ум укалупљују.

Телевизија на амерички начин, то је - свакодневно испирање мозга.

Велику улогу у „роботизовању“ играју информационе технологије. Кад млади људи буквално „не излазе“ из својих смартфона - они нису баш исто што и ми старији.

Ми смо homo legens, људи који читају, а они су - homo videns, људи који гледају. То су антрополошки мутанти који нису у стању да размишљају и имају ослабљени ниво реаговања.

Западна публика је некада Русију донекле схватала, а сада не схвата уопште.

Уосталом, шта зна пола милијарде Европљана о преко милијарду Кинеза? не знају практично ништа.

Просечни Американац практично не зна ништа ни о Италији, Чешкој или Србији.

Америка је за Западну Европу центар света, идеолошки ослонац, својеврсни Це-Ка.

Ко су људи који свет воде краху?

То су лудаци који су прошли сито и решето, а имају практично неограничене финансијске могућности и уверени су да су изабрани.

По њиховој вољи је на брду у Џорџији подигнут монумент од шест метара са некаквом посланицом човечанству у којој пише да на Земљи не треба да живи више од 500 милиона људи. Они, очито, започињу ратове и желе да владају као господа остатком човечанства.

Мислим да би Русија могла да се овоме супротстави, али је данас подељена. Њу може спасити и то што - осим у војној области - није достигла западни технолошки ниво.   

Западни психотехнолози већ поодавно су научили како да управљају и људима и масама. Док је у СССР још постојала цензура - друга половина света је већ била измислила много суровији и лукавији модел забрана.

Ми, људи Запада морамо признати не само да више нисмо центар света, него и да је наш модел развоја пред крахом.

Одбацивши охолост, треба да заједно тражимо алтернативни пут у будућност.

Акценти из прилога г. Кјезе:

Свет од Русије очекује алтернативне предлоге и цивилизацијску посланицу.

Међутим, ситуација је веома опасна, па време у којем се могу чекати алтернативне мере брзо истиче.

Шта треба предупредити? Рат, наравно. Велики врући рат. Трећи светски рат.

Западни естаблишмент напросто није у стању да се договара са Русијом. Алтернативне предлоге Москве ишчекују људи у другим деловима света. Пре свега предлоге који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости.

Западне eлитe одлично схватају да су форсирале вештачки модел развоја који је осуђен на пропаст јер је претња самом животу на Земљи. Али, шта даље - не знају. Пред њима је слепа улица, иако са сувишком војне, економске и финансијске моћи.

Западна публика је некада Русију донекле схватала, а сада не схвата уопште.

Ко су људи који свет воде краху? То су лудаци који су прошли сито и решето, а имају практично неограничене финансијске могућности и уверени су да су изабрани. По њиховој вољи је на брду у Џорџији подигнут монумент од шест метара са некаквом посланицом човечанству у којој пише да на Земљи не треба да живи више од 500 милиона људи. Они, очито, започињу ратове и желе да владају као господа остатком човечанства.

Ми, људи Запада морамо признати не само да више нисмо центар света, него и да је наш модел развоја пред крахом. Одбацивши охолост, треба да заједно тражимо алтернативни пут у будућност.

+

Након пажљиве анализе ставова г. Кјезе, ( раније ми нису били познати и са њима сам се упознао, тек након што су сви предходни, осим овог последњег прилога Православне “геополитике” на сајту Борба за веру већ били објављени ), установио сам да су, као један део Православне истине о стању овога света, присутни и обухваћени објављеним прилозима Православне  “геополитике”. Г. Кјеза, у показаном прилогу, не бави се битним питањима Православне геополитике: духовним узроцима постојеће Западне друштвено-развојне патологије и појаве “лудака” који свет воде у пропаст, као ни питањима везаним за духовна изходишта настанка “алтернативних предлога” и “цивилизацијске посланице” ( односно битним питањима механизама преласка људске заједнице из ере вандализма у еру цивилизације, ради спречавања “ великог врућег рата “ и самоуништења ). Он, као човек са Запада, али и добар познаваоц Русије, а и очигледно добро упознат са непобедивом снагом Православља, заиста крајње мудро оставља та питања Русији, да она на њих одговори. Али, пажљивији читаоц ће приметити, да предметни “алтернативни предлог и цивилизацијска посланица који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости ” не долазе из Русије, него са Православног Балкана. Међутим, настали “проблем” је само просторно-техничке природе. Тако, Св. Златоусти Владика Николај, у “библији” Православне “геополитике” - “Изнад Истока и Запада” пише да “Православни народи не смеју да се боре нити за духован свет, као онај на Истоку, нити за материјалан свет, као онај на Западу. Божје је небо и Божја је земља “. Сви ми Православни имамо Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, Којој је Свесвета Глава Г. Исус Христос, Син Божји, а не грешни човек. Зато се ми сви, милошћу Божјом, чистимо од грешних страсти, освећујемо и охристовљујемо. Ми сви ЈЕДНАКО ВЕРУЈЕМО, ЈЕДНАКО МИСЛИМО И ЈЕДНАКО ОСЕЋАМО, јер имамо Једну Главу и Једно Тело Христово - Цркву Његову земаљску борбену. Када је руски цар добио писмо Бугара, у којем га моле да их од турскога јарма ослободи, он је на салвети написао: ослободити их! И, тако је било. Колико је само пута Русија кроз историју ослобађала Православне народе! И опет ће - одустати неће! Управо из наведених разлога г. Кјеза своју поруку није погрешно адресирао: задатак упућен Русији као мајци свих Православних је задатак свих Православних ( зато ја неуки Балканац муцам и куцам! ), као што је и проблем свих Православних, угрожених било где по свету, увек проблем “ Православним духом и мачем “ одвајкада силне мајке Русије. Наведено није последица случаја, није историјски хир! То је Промисао Свемудрог, јер би у супротном “лудаци” ( термин г. Кјезе ) са Запада, одавно физички уништили и Православље и Православне народе, ( треба се само присетити логора Јасеновац, где су, у 2. св. рату, “ правоверни “ Хрвати, на челу са својим бројним клеро-убицама из католичке “цркве”, поклали и побили око милион Срба и Јевреја, само зато јер су били Православни и инославни! ) па би тако изворна и права Реч Божја и Сина Божјег на земљи сасвим утихнула, а присутност Божја прешла би у историју.

+

Акценти из говора Председника Путина

У Валдају, 2016. г. ( пренетог у 1. делу овог поглавља )

Ово излагање руског Председника у ствари је обавезни саставни део темељних изходишта за настанак нове идеологије будућности - идеологије, која би омогућила опстанак човекове заједнице и њен коначан прелаз из варварства у цивилизацију.

Из речи Председника, пажљивијем читаоцу, неће промаћи фатална дубина духовног и моралног пада паганског Запада, из чега и проистиче опасност самоуништења човечанства.

+

“ ПУТИН: Смешно је и глупо тврдити да Русија намерава да нападне Запад, то је уносна хистерија.

РУСИЈА нема намеру да било кога напада, тврдити тако нешто је смешно, глупо и говор о незамисливом - изјавио је Владимир Путин.

Са алузијом да су и неки од присутних на заседању Клуба писали о руској претњи Западу, руски лидер је оценио да се ради о пропагирању „руске опасности“ ради достизања политичких циљева и да је у истом духу и у истој функцији и хистерија у САД поводом тобожњег утицања Русије на председничке изборе у тој земљи. Путин је ту хистерију – са штанцовањем измишљене руске војне претње – назвао „уносним послом“.

„То служи за наметање већих војних буџета у западним државама, за подвођење савезника под интересе једне суперсиле, за ширење NATO  и за примицање његове војне инфраструктуре, борбених јединица и технике нашим границама.“

Руски лидер је указао да се у свету гомилају противречности повезане са „прерасподелом економске моћи и политичког утицаја“:

„Током протеклих месеци се ништа, на жалост, није променило набоље. Те противречности само даље расту. Терет међусобног неповерења сужава могућности да се одговара на реалне претње са којима је свет суочен“.

Путин је посебно нагласио: „У суштини, у кризи се нашао сам пројекат глобализације, а у Европи већ говоре – то и ми чујемо – о промашености политике мултикултурализма. Цела ситуација је последица погрешног, исхитреног и по много чему претерано самоувереног избора који су политичке елите Европе направиле пре четврт века“.

Овоме је одмах у наставку додао: „Земље које су себе прогласиле за победнице у хладном рату почеле су да преобликују светски политички и економски поредак према себи и у свом интересу. Кренуле су путем глобализације и безбедности ради себе вољених ( акц.бБ ), а не у интересу свих. Међутим, нису сви на то пристали“.

Путин је подвукао: „Русија не тежи ни глобалној доминацији ни експанзији јер је за једнаку и недељиву безбедност за све. Глобализација треба да буде за све, а не за одабране. Свет мора постати равноправнији и правичнији. Све изазове можемо савладавати једино заједно“... ( Напомена бБ: акцентиране су програмске основе будућег новог светског уређења )

Путин је изразио жаљење што су његови договори са Бараком Обамом о Сирији остали нереализовани и што се показало да у Вашингтону постоје снаге које су их пореметиле:

„Због тога није формиран ни јединствени фронт борбе против тероризма.“

Путин је оценио да у свету постоји „дефицит стратегија и идеологија будућности“ и да то ствара атмосферу несигурности“.  

„Већину становника планете будућност не зове већ – плаши, а људи не виде могућност да то промене. У већини земаља постоје формално сви елементи демократије, али у реалности већина њихових грађана не може да утиче на власт. Зато и избори и референдуми доносе све више изненађења онима који владају. Јер, људи не гласају онако како им саветују респектабилни медији и такозване системске партије“.

Путин се још једном вратио америчким председничким изборима:

„Пред САД је много проблема – од колосалног државног дуга до самовоље полиције. Али, изгледа да (америчка) елита нема ништа посебно да каже да би умирила јавност. Показало се да је много простије скретати пажњу људи на такозване руске хакере, шпијуне и агенте утицаја. Зар неко озбиљан може и да помисли да Русија може утицати на избор америчког народа? Шта, зар је Америка нека банана-земља? Не, Америка је велика сила. Проблем је што избори на Западу престају да буду инструмент промена и своде се на борбу компромитујућих материјала...“.

Руски лидер је нагласио да је Блиском Истоку ( ми би додали - и целоме свету - прим. бБ ) потребан савремени „Маршалов план“ “.

+

Историјска је чињеница да се никада није десило да је са руске стране ( нити са стране било ког Православног народа ) кренуо агресиван напад ка Западу. Међутим, тешко је побројати колико је било напада на Русију. Од Наполеона, преко Првог и Другог светског рата, Русија је вечито била у позицији да се брани, а никада да напада.

+

Начела новог светског система вредности и политичког и економског поретка, у интересу свих људи света

Пре него што изложимо Православну светску идеологију и политичку теорију потребно је извући закључке: шта је то што у постојећем светском систему “вредности” и у постојећем глобалном политичком и економском поретку, којим је свет доведен у фаталну кризу, обавезно треба променити и како променити, да овај свет престане да ратује и избегне самоуништење, као и да постане пријатније место за живот човека? Одговор на то питање, којег износимо у седам тачака, проистиче из свих до сада у предметном раду изнесених духовних и политичких одредница и изходишта за изградњу Православне глобалне идеологије. Оне представљају ОБЈЕКТИВАН оквир и оријентацију за размишљање људи добре воље о нужним хитним променама у “долини плача”.

Као прво, потребно је ослободити од спољашњег притиска и политичким мерама стимулисати деловање свих изворних и мирољубивих вера у свету, јер ове, све одреда, дестимулишу развој патолошких, деструктивних и самодеструктивних страсти код човека и, све одреда, подстичу људе да стреме ка позитивним идеалима љубави, солидарности и мирног суживота.

Као друго, уместо мамона, круну тварства Божјег-човека треба поставити на прво место новог система вредности, и високо издићи начело: “ Човек изнад свега! “. Изнад човека, у свим световима, налази се само Бог, Који на свим језицима значи Сведобро!

Као треће, потребно је потпуно суспендовати и човеку подчинити деловање три деструктивна идола, једног од кључних узрока настанка и миленијумског трајања ере вандализма: тежњу за поседовањем све већих количина материјалних добара, тежњу за стварањем и поседовање све сложенијих материјалних добара независно од реалних животних потреба човека, те идоле зване наука и развој, као главне творце илузије успеха и моћи човека и техничких услова за самоуништење човека.

Као четврто, потребно је изградити политички и економски систем ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, а што је на постојећем нивоу развоја човечанства технички реално изводљиво и јефтино. Битне одлуке од интереса за цело човечанство, у новом политичком систему цивилизације човека, доносиће се већином гласова укупног броја људи на Планети.

Као пето, питање основних потреба, као и питања од заједничког интереса за живот и опстанак свих људи на Планети, биће решавана на Глобалном нивоу, механизмима политичког система Глобалне демократије, и остваривана координацијом са Глобалног нивоа. Сви глобални документи, за организовање Глобалне заједнице људи, заснивају се на потпуној једнакости свих људи без обзира на било какве њихове посебности, као и на солидарности код задовољавања основних потреба и задатака проистеклих из заједничких глобалних интереса, а као такав интерес одређује се и заједничка глобална безбедност; успоставља се обавеза свих земаља света, чланица Заједнице, да учествују у задовољавању основних потреба и глобалних интереса свих људи овога света, а сразмерно врсти и количини људских и материјалних ресурса којима располажу.

Као шесто, сва животна питања људи, која документима човекове Глобалне заједнице не буду одређена као глобална, решаваће се и даље на нивоу суверених националних држава, и у складу са националним законодавствима, моралним и обичајним нормама.

Као седмо, документима Глобалне заједнице људи, из објективних историјских и духовних разлога, успоставља се посебан и привилегован положај држава чланица тзв. Западне алијансе, а у следећих сто година од дана констуитуисања новог Глобалног политичког система: у првих сто година све Западне земље, механизмима расподеле добара утврђених планских документима Глобалне заједнице, задржаће једнаку просечну дистанцу код потрошње материјалних добара - од свих осталих држава света.

Православна политичка теорија и идеологија                   Глобалне демократије

 

 

Православну глобалну политичку теорију и идеологију, односно ново светско политичко и економско уређење, представљамо у облику радног нацрта темељног документа за оснивање Глобалне заједнице људи, под називом: 

 ПОВЕЉА О УДРУЖИВАЊУ  људскога рада и материјалних потенцијала свих људи, народа и држава света, у циљу солидарног задовољавања основних потреба и заједничких интереса свих становника света, у оквиру Глобалне заједнице људи

Прво:

Корисници од стране Бога-Творца дарованих животних добара на планети Земљи, су сви људи који је насељавају.

Субјект одлучивања о својим правима и обавезама на Земљи је слободан боголики човек, који се својим рођењем најпре удружује у суверене државе, а преко ових и у Глобалну заједницу људи. Глобална демократија је владајући облик политичког система у Глобалној заједници људи, и то како за оснивање, организацију и рад Глобалне заједнице људи, тако и за сва права и обавезе суверених држава и њених грађана поводом чланства у Заједници.

Сва права по овој повељи човек стиче моментом рођења.

Субјект удруживања у Глобалну заједницу људи је слободан човек, изнад кога се, у свим световима, налази само Бог, Појам Који на свим језицима народа овога света значи: Љубав, Живот, Истина и Правда, Милост и Савршеност.

У Глобалну заједницу људи ( даље: Заједница ), поједина суверена држава ступа након референдума, на коме је већина од укупног броја њених становника увојила предметну Повељу.

Заједница је основана у моменту када већина становника овога света, на националним референдумима, усвоји текст предметне Повеље.

Глобална заједница људи је конституисана, када на својој првој конститутивној седници Координациони одбор Заједнице (даље: КОО Заједнице), прогласи да је предметна Повеља усвојена, да су у КОО Глобалне заједнице људи делегирани представници свих чланица Заједнице, када КОО Заједнице између својих чланова изабере колективно Председништво и Председника Председништва, који је уједно  и Председник Заједнице, са правима да је заступа и представља.

 

Друго:

Циљ оснивања Заједнице је заједничко и солидарно планирање и остваривање основних потреба и заједничких интереса свих људи овога света, а без икаквог изузетка везаног за било какву посебност људи или облика њиховог удруживања.

Као основне потребе човека сматрају се: исповедање вере којој припада без икаквих ограничења, исхрана и питка вода, облачење, станбено питање, основно и професионално образовање, брак и стварање потомства, здравље, информисање, транспорт, као и остале потребе, које као основне буду одређене предметном Повељом или Развојним планом Заједнице.

Као заједнички интереси људи на Земљи утврђују се сва питања изградње кадрова и развоја материјалних потенцијала  у појединој држави ради задовољавања основних потреба и осталих заједничких интереса људи по овој Повељи, питања заштите породице и свих облика помагања породици и деци, еколошка питања, питања светског и локалног мира, сигурности и заштите живота човека, питања коришћења светских мора и водених путева, заштите свих осталих Богом створених облика живота на Земљи, енергетска питања, питања развоја транспорта како на Земљи тако и у Васиони, питања заједничког коришћења Васионе за потребе људи, питања развоја и одржавања светског поретка успостављеног предметном Повељом, питања солидарног реаговања свих људи и њихових облика удруживања на све претње миру у свету и на сва угрожавања живота и здравља људи у свету, сва остала питања од заједничког интереса свих људи света, која као таква буду одређена изменама и допунама предметне Повеље или Развојним планом Заједнице.

Задовољавање појединих потреба и заједничких интереса људи  планира се петогодишњим Развојним плановима појединих позиција потреба, а оперативни задаци предвиђају се детаљним Годишњим плановима. Нацрт петогодишњих Развојних планова, за сваку поједину позицију потреба и интереса, утврђују ресорне глобалне комисије, а интегрални предлог планова потврђује КОО Заједнице. Развојни планови Заједнице усвајају се на националним референдумима, а поједини план је усвојен када за њега гласа већина од укупног броја становника света. Детаљне годишње планове усваја КОО Заједнице, а на предлог ресорних глобалних комисија.

Код доношења Развојних планова Заједнице, обавезно је максимално могуће коришћење обновљивих извора енергије, сировина и материјала за задовољавање основних потреба као и потреба које проистичу из заједничких интереса људи.

Треће:

 

За извршавање свог дела обавеза код задовољавања основних потреба и заједничких интереса становника света по овој Повељи, поједине државе, у складу са планским документима Заједнице, удружују планирани рад кадрова и планирана материјална средства у свим потребним појавним облицима. Обавезе појединих држава планирају се у складу са њиховим кадровским и материјалним могућностима. Тако, нпр. обалне земље Африке, које у моменту планирања развоја, поседују само примарну морску сол, кокос и производе од њега, нека неискоришћена рудна богатства, морске плаже, улов и прераду рибе и морских плодова, ипак планирају задовољавање свих основних потреба свога становништва и заједничких интереса људи овога света. Сва више преко Заједнице добијена средства, у облику изграђених станбених јединица и за задовољавање осталих основних потреба становништва, обрачуната по Глобалним стандардима, мерилима и критеријумима Заједнице, конкретна земља покрива из својих укупних природних, производно-технолошких и кадровских потенцијала, којима располаже, али и којима ће, према Светском развојном плану, у будућности располагати, а што је одређено авансирање плаћања будућих производа и услуга.

Четврто:

У погледу овом Повељом утврђених основних потреба људи и њихових заједничких интереса, као и у погледу усвојених планских докумената Заједнице, све суверене државе овога света сматрају се чланицама једне федеративне државе посебног типа, са овом Повељом утврђеним атрибутима државности.

Остала питања живота људи на Земљи, изван утврђних овом Повељом и Развојним плановима Заједнице, спадају у искључиву надлежност суверених држава овога света, и уређују се у складу са правним документима сваке конкретне државе.

Пето:

Генерална Скупштина Уједињених Нација, организације основане Повељом ОУН од 1945.г., мења свој статус и надлежности, у складу са процесним и прелазним одредбама предметне Повеље, и постаје привремени орган координације оснивања Заједнице, чији је задатак да утврди предлог предметне Повеље и достави је надлежним националним телима ради организовања референдума и усвајања.

Савет Безбедности УН мења свој статус и надлежности, и постаје прво привремено колективно Председништво Заједнице, где Председник Председништва представља и заступа Заједницу у поступку њеног оснивања.

Сва тела УН мењају свој статус и надлежности, и постају привремене ресорне комисије за планирање и координацију извршења појединих основних потреба и заједничких интереса становника света по овој Повељи.

НАТО пакт, допуњен оружаним снагама осталих чланица колективног Председништва КОО Заједнице, заједно са свим безбедностним телима појединих чланица Заједнице, која делују глобално, постаје Светска оружана и безбедностна формација, за заштиту мира и поретка у свету, заснованог на одредбама ове Повеље.

Шесто

Полазећи од хиљадугодишње неизрециве упорности труда и напора, те безбројних војних настојања и покушаја Западних земаља овога света да завладају читавим светом, и да свету наметну свој “вредностни систем, са једне стране, као и од неописивих напора, током читаве античке и касније историје, да својом “културом”, “просвећеношћу” и “прогресом”, одн. својим људским разумом и научно-техничким “развојем”, овде на земљи, за себе изграде РАЈ, све чланице Заједнице сагласне су, да код задовољавања основних потреба људи и код реализације заједничких интереса по овој Повељи, сви Западни “просвећени” народи, организовани и у Заједници заступљени по свом нахођењу, ИМАЈУ ПОСЕБАН И ПРИВИЛЕГОВАНИ положај.

Привилегије Запада из предходног става искључиво су економско-материјалне природе, и не могу се ширити на друга питања и подручја из ове Повеље.

У следећих сто година од дана ступања ове Повеље на снагу, Западне државе, економско-привредним механизмима, изграђеним у складу са овом Повељом, у односу на све друге чланице Заједнице задржаће, свуда где то објективно буде могуће, у погледу стандарда живота својих поданика једнаку просечну дистанцу, која постоји на дан усвајања ове Повеље. Задовољавање увећане “дистанце стандарда живота “ у корист Запада по овој Повељи, могуће је искључиво из обновљивих извора енергије, сировина и материјала.

Седмо:

Ова повеља усвојена је, када њену садржину прихвати већина од укупног броја људи на Земљи, на националним референдумима.

Рок трајања Повеље је сто година од дана њеног усвајања, након чега, уколико није отказана по поступку за њено усвајање, наставља да важи.

Прве измене и допуне одредаба ове повеље, осим става о трајању привилегија Запада из последњег става шестог одељка Повеље са трајањем од сто година, могу бити усвојене након истека 5 година од њеног усвајања.

Поступак усвајања ове Повеље спровешће привремено Председништво КОО Заједнице ( данас СБ УН ), након што Генерална Скупштина УН, на својој последњој редовној седници, усвоји предлог ове Повеље.

+

Из текста Повеље јасно проистиче, да организовање Глобалне Заједнице људи подразумева укидање политике тзв. глобализације и свих појавних облика деловања Западне идеологије постлиберализма, и увођење ГЛОБАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, новог политичког и економског уређења, заснованог на постављању боголиког човека у положај врховне вредности на Земљи.

Нови глобални систем укида доминантан положај сва три, у овом раду више пута поменута идола историјске епохе мамонизма и вандализма - развилих се као последица пада човека и “ хроничног” богоодступништва - и подређује их задовољавању основних потреба и заједничких интереса свих људи на Земљи.

Додатно, и мерама стимулисања деловања свих изворних вера на Земљи, а посебно Ислама и Хиндуизма те осталих Источних религија, који су “природни” савезници Православља ( ко у ово не верује нека пажљиво прочита “ Изнад Истока и Запада “ Св. Златоустог Владике Николаја Српског, а посебно 7. поглавље те “библије” Православне “геополитике” ), као и “златним телетом” из последљег става 6. одељка нацрта Повеље, ново глобално уређење снажно дестимулише развој, раст и деструктивно деловање патолошких страсти себељубивог егоизма те охолости и гордости. Ово, опет, страст охоле гордости на Западу, развиле се током тзв. глобализације до ратног степена хистеричног фанатизма, може одмах вратити “ у нормалу”, попут исуканог мача враћеног у корице.

Изградњом система, где ће се све основне потребе и заједнички интереси људи овога света, применом принципа пуне солидарности и једнакости, остваривати на глобалном нивоу, док ће се посебни национални односи и потребе људи реализовати унутар суверених држава на националном нивоу, уз све остале материјалне и процесне норме присутне у Повељи, гарантује миран и стабилан суживот свих људи на Планети, који са вером и оптимизмом за себе и своје потомке могу гледати у будућност.

ГЛОБАЛНА ДЕМОКРАТИЈА, као облик новог светског политичког и економског уређења, је идеологија произашла из непристрасне и ничим оптерећене ОБЈЕКТИВНЕ анализе УЖАСНЕ ДУХОВНЕ И МАТЕРИЈАЛНЕ СТВАРНОСТИ овога света. Толико ужасне, да се налази на самом дну “ада”. Стална Православна загледаност у једини прави Пут, у савршену Истину, и у узвишен, врлински и реалан Живот  узрок је ОБЈЕКТИВНОСТИ анализе и Православне “неутралности” према свему земном, одн. неоптерећености било каквим интересима или потребама, осим потребе по физичком спасењу ради спасавања душа, и бољитку  боголиког човека.

Узрок је и чињенице да је управо Православљу пошло за руком да у стању општег безнађа и очајања широм света ( присетите се наслова прилога г. Кјезе! ), изнедри нову глобалну идеологију, која као “лампа пуна уља” уноси трачак светлости у мркли мрак “долине плача”, где су миленијумима уназад “угасили светло и почели да се туку”, и туку се без паузе све до данас! Ако је мила браћо и сестре и од нас људи - много је!

Зато идеологија Глобалне демократије омогућује и буквално гарантује изход из фаталне позиције у коме се човечанство на почетку 21. столећа нашло. Она отвара перспективу овом изгубљеном и палом човечанству да након миленијумског лутања превазиђе вандализам и пређе у еру мирног, цивилизованог, уређивања свих спорних питања међу људима, народима и њиховим удружењима.

Или, другим речима, са применом теорије Глобалне демократије у пракси, престала би епоха варварства и започела би епоха човекове цивилизације.

Нека се не усуђује нико са “просвећеног” Запада да противречи како они тамо већ одавно живе у “ веома успелој цивилизацији”!

Ево шта о тој и таквој “цивилизацији” каже Св. Господов “Геополитичар”: “ Одпадање Запада од Христа означава враћање Запада у паганство, али не у индијско паганство,  жалостиво и примирено са судбином, него у њихово западно паганство, крвожедно и развратно, без духа и без савести. Све ово, на делу и у стварности, налази се пред нашим погледом.“

Да, “ све ово, на делу и у стварности “, налазило се пред погледом Господовог Светог Брата, који је и сам осетио “цивилизовано гостопримство “ Дахауа! Али данас се, деценијама касније, налази и пред нашим очима, у облику геноцида којег припремају, и то не само Руса, Срба и Јевреја као у 2. св. рату, него и 90% човечанства, како би остварили своје богоодступничко и богоборно, патолошко, самољубиво, егоистично и охоло начело: “ све само за мене “!               

+

Син Божји и Спаситељ Исус Христос, није само Глава Цркве Његове, Која није од овога света. Он је Глава и свега створеног света, који без Њега “ не може да чини ништа “: разуме се, ништа добро, конструктивно, човеку заиста корисно и спасавајуће,

Зато је човеков пут у бољу будућност, а без Христоса, немогућ! Без Христове Благодати немогуће је победити колосално зло у нама и свуда око нас, које безбожну човекову заједницу упорно вуче ка самоистребљењу и ми, већ на измаку снага, висимо изнад провалије.

Разуме се, човек има слободну вољу и може да изабере пут грешних страсти и последично сигурне смрти. Али, Христос, Који Је Пут, Истина и Живот рекао је: “Даде ми се свака власт и на небу и на земљи” ( Мт. 28,18 ). Божје је небо, и Божја је земља - поучавају нас Оци Цркве Православне.

А безбожни “просветитељи” и елита пагана - “просвећених здраворазумаца”, у сталном рату са Богом, међу собом, и са целим светом, изградише још овде на земљи земаљски ад, са тенденцијом да читав овај свет, у догледно време, “преселе” и у подземни.

Хоће ли животињски инстикт самоодржања, “љубав” ових антрополошких мутанта према ближњима, коју данас можемо наћи још само “у траговима” и “златно теле “, бити довољни да са пута у ад скрену на пут живота: врате исукани мач у корице и барем неко дуже време примире дивљање грешних страсти?!

Од како је Запад по први пут био уцртан у географске карте па све до данас, он се налази по влашћу господара зла демона: он недвоумно живи у систему демонократије, а најмање некакве демократије: одатле дивљање страсти, неизмерни егоизам и непрестана агресија. Хоће ли Запад, (попут Ниневљана), проплакати и покајати се - за узалудно миленијумско проливање крви и океане суза исплаканих због његове злобе? Хоће ли пасти ничице пред  Христосом како би, кајући се, разумели одакле долазе и којим путем треба путовати? Не, сигурно неће!

Па зашто онда ви Хришћани уопште пишете? - сасвим сигурно следи овакво питање?!

“...ако они ућуте, камење ће повикати “ одговорио је Господ, приликом уласка у Јерусалим, фарисејима који су захтевали да запрети Својим ученицима, који су Га гласно славили. “ И кад се приближи, угледа град (данас је то овај безбожан свет - прим. бБ) и заплака за њим...Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји... и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.” ( Лука,19, 39-44 ).

Значи, нема места никаквом “оптимизму”, када је у питању Јеванђелско Пророчанство Христово за овај свет; а оно се ево већ два миленијума остварује са астрономском тачношћу. Али, још није наступило време Великих катастрофа и страдања. Можда још увек постоји “ резерва “ времена, коју  неки Православни Свети молитвеник за свет, којих по манастирима и пустињама у свакој генерацији има, може од Господа измолити. Нека молитвама Православних Светих и што више нас грешника Христових дода по зрнце онога чиме, милошћу и помоћу Господовом располаже, и може се догодити чудо! И ако се захваљујући томе барем само једна вечна душа спаси, а то се може догодити и многима јер је Господ наш Човекољубац, паднимо ничице пред Господом, и прославимо милост Његову!

+ + +

Нека сви Православни овога света, мало стадо Христово, по молитвама Светог Златоустог Владике Николаја Српског и Свеправославног, издигну и стално држе свој дух “ Изнад Истока и Запада “, и нека свакодневно просвећују једне да се крсте а друге да се покају - “мачем” Православне “ геополитике”: ПРАВОСЛАВНИ ЦЕЛОГА СВЕТА - МОЛИТЕ БОГА ЗА СВЕТ!

Амин. Слава и хвала Господу за све!

+

На Православном Балкану, на дан св. Прор. Наума 2017.г.

Одмуцао и откуцао

Брат Бодуш

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 16 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.