Ако се догађаји буду развијали у нежељеном правцу, сва достигнућа Русије у Сирији могу се наћи под ударом. А ако Иран буде преведен у амерички табор, последице по Русију биће исто онолико тешке, као што су биле после кијевског Мајдана

У Ирану је последњих дана у неколико провинцијских градова дошло до протеста, било је и сукоба са полицијом.

Засад је нејасно да ли ће протести кроз неколико дана утихнути или ће се распламсати новом снагом и постати претња стабилности овом важном суседу и савезнику Русије у сиријском театру војних дејстава, пише Кп.ру.

То није Мајдан и није Блатни трг (место антипутиновских протеста у Москви – прим. прев.). Не протестују добростојеће средње класе; на демонстрацијама се не виде модерне бунде и „Гучи” ципеле, за разлику од оног што је већ било у Техерану 2009. године или 2011. године у Москви.

Протестује обичан народ и он не тражи слободу. Разлог за немире је економски и у потпуности разумљив. Плате се исплаћују са закашњењем, висока је незапосленост, цене расту, живот је све скупљи и тежи.

Народ не разуме, због чега се тако тешко живи. Када су на власт дошле либералне снаге под руководством председника Роханија, оне су говориле како ће се споразумети са Западом и како ће живот постати лакши. И заиста су се либерали за Западом споразумели, неке од санкција су биле скинуте, нафта је почела да се продаје, али народу није постало лакше и то из читавог низа разлога.

Либерали су почели да спроводе либералне рeформе, а од њих су, како што обично бива, корист имали богати, а не сиромашни.

Такође, Влада је почела борбу са нелегалним банкама које су позајмљивале новац уз зеленашку камату. И Ирану је добио свој малени „МММ”, какав је Русија имала деведесетих година прошлог века (једна од најкрупнијих финансијских пирамида у Русији, основана 1989. – прим. прев.).

Сиротиња је до краја ризиковала у тим финансијским пирамидама. После владиних одлука нелегалне банке су почеле да се гасе, урушиле су се и пирамиде, а са њима је пропао и новац сиромашних улагача. Ово су унутрашњи узроци незадовољства, али постоје и спољни.

У САД је на власт дошао Трамп и практично обновио режим санкција. Уз то, Иран већ неколико година на својим леђима има рат у Сирији, који је Иранце коштао и кошта пуно пара.

Појава руских ваздушно-космичких снага спасила је Дамаск, али ирански расходи се нису смањили. Иран подржава пријатељске снаге у Ираку, Јемену, Либану и Гази. Коштају и Курди, које Американци покушавају да мобилишу. Иран се граничи и са Авганистаном који је окупиран од Американаца, одакле се одливају мигранити, хероин и проблеми.

Постоји и један озбиљан објективни разлог: Ирану се супротстављају Саудијска Арабија, Израел и САД. Они располажу са пуно пара и у потпуности су решени да смене власт у Ирану. Иако они нису директно изазвали протесте, очигледно је да су се противници Техерана одмах постарали да стану на чело протеста. Њихови агенти учествују у демонстрацијама и узвикују пароле у стилу: „Доста је било издржавања Сирије и Газе! Прво се побрините за Иранце!” Ту су и такве снажне пароле: „Доле крвави диктатор Рохани, доле Рахбара“ (виши духовни ауторитет, попут патријарха).

Ипак, изгледа да је непријатељска агентура малобројна. Судећи по доступним видео записима, такве пароле скандирају групе од тридесет до педесет људи, а остали ћуте. Међутим, овај скромни потенцијал западни медији свим снагама пропагандно увећавају, стварајући привид масовности.

Председник Трамп је већ захтевао да се демонстранти не дирају, а према његовом мишљењу је већ време да ирански „режим” падне (законите власти које не испуњавају вољу Вашингтона, називају се „режимима”, па се, следствено томе, покушаји државних удара називају „променом режима”).

На најпопуларнијем месинџеру у Ирану – Телеграму, прорадио је канал који се емитује или из Саудијске Арабије или у потпуности из седишта ЦИА у Ленглију – он позива да се напада полиција.

Канал на једноставан начин објашњава како треба пунити флаше са запаљивом смешом („Молтовљеви коктели”) и како се борити против „режима”. На захтев власти власник „Телеграма”, Павел Дурнов, блокирао је овај канал, власти су искључиле мобилни Интернет и труде се да угуше таласе незадовољства.

Јединству народа смета то што богати настављају да се богате, а сумње у корупцију допиру не само до либерала, већ и до бившег председника Махмуда Ахмадинежада.

Положај Ирана је изузетно сложен. Саудијци не скривају да не би било лоше заузети Иран. Израел подстиче Американце да искористе прилику да лише подршке „Хамас”, „Хезболах” и Палестинце (чији је спонзор Иран). Па и Трамп види у Техерану главну препреку за реализацију свог плана ликвидације палестинског проблема.

Ако се догађаји буду развијали у нежељеном правцу, сва достигнућа Русије у Сирији могу се наћи под ударом. А ако Иран буде преведен у амерички табор, последице по Русију биће исто онолико тешке, као што су биле после кијевског Мајдана.

Још је рано певати за покој душе. Али не смета да се зна о опасности која прети.

Са руског посрбио: Зоран Чворовић

Извор: „Стање ствари“