Коментар на акт Е. бр. 449 од 1.5.2009. г, Владике Жичког Хризостома

 Заиста не можемо да верујемо да на све гестове добре воље, црквеног понашања, љубави, владика Хризостом доноси овакав нелогичан и неприродан акт.

Али опет, као и у свакој прилици до сада, он на апел добре воље узвраћа као и сада.

Међутим, пажљивијом анализом акта дошли смо до следећег закључка:

Владика је фарисејски хтео да се представи као заштитник поретка у црквама и манастирима, желећи тиме да народу поручи да треба цркве и манастире заштитити од нечијег деловања извана.

Акт је ‘шупаљ као швајцарски сир’ јер и у стара инквизиторска времена забрана је

детаљније образлагана. Ако владика као највеће црквено лице епархије није могао образложити забрану, није је требао ни доносити, и према томе тај акт спада у категорију обичних папира.

Нигдје није објашњено који су нецрквени догађаји били мотив за доношење овакве одлуке, нити се наводи црквено-правна аргументација.

Могли би смо приметити да је могао наћи ту аргументацију, нашао би је.

Ниједан владика жичке епархије, овакву забрану до сада није донео, а колико знамо, верујући народ се није толико покварио да би то био повод за доношење овакве одлуке.

У закључку, можемо рећи, ако је након свих гестова добре воље и борбе верујућег народа за очување угледа и достојанства православног епископа, надлежни епископ жичке епархије узвратио на овакав начин, то нам даје повода за сумњу у ком духу је ова одлука донесена.

По нама, у православном духу, сигурно није.

На дан Свештеномученика Василија Амасијског 2009. године

Раби Божији  Н.Б. и М.С.