Поштовано Уредништво „Борбе за веру“,

Као што знате, дуго вам се нисам јављао. Последњи пут је то било у јесен 2014. Јављам се ретко, и то тек кад осетим да је „догорело до ноктију“. Сматрам својом дужношћу да, ради ваших читалаца, кажем да сам од почетка на овом сајту.  Дакле, читаву деценију. У редовима бораца за веру од антицрквених револуционара сам, такође, од самог почетка. Дакле, безмало, три деценије.

Тешко је сварити дрскост кад неком пружите могућност да се и његов глас чује, а он се размахне и то злоупотреби. Или другог пустите да се искаже, а он то, истовремено, искористи да вас испљује. Многи не схватају да је у пуноћи слободе, пуноћа одговорности.

Владислав Ђорђевић и Звездана Делић.

Немам намеру да се темељно осврћем на писање господина Ђорђевића. Јер нема читаоца који воли дуга разглабања. Господин Ђорђевић би, као јавни делатник, требао да зна тежину изговорене, а поготово писане речи. Међутим, очитује се да он лако потеже своје перо. Његово писање је ходање по танкој нити са које се лако склизне у хуле и јереси. Ја ћу дати само два примера. Чисто да стави прст на чело. Да се замисли. И, евентуално, поправи. У противном, треба престати са објављивањем његових прилога.

Текст „Жене у Исусовој служби“. Реченица из другог пасуса: „Жене су играле веома значајну улогу у Исусовој служби. Оне су удовољавале његовим физичким потребама" (овде:)

По интелектуалној тежини, овај исказ је нижеразредан. По богословским мерилима, исказ је светогрдан. Јеванђељски неутемељен. На граници богохулства. За јавност толико. За детаљније појашњење, господин Ђорђевић ми се може обратити приватно. Он свакако зна, или би, бар, требао да зна, да се Исус није бахатио, није имао служавке, нити слуге. За себе је Он рекао: „Син човечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе” (Мт 20,28).

Други исказ, који се надовезује на претходни, гласи:

 „Кад год јеванђеља говоре о служби која се непосредно врши Исусу, то је или служба анђелâ или жена (То не значи да су све жене анђели)“.

Господине Ђорђевићу, из цитата Матеј 20, 28 јасно је да је твој, горе наведени исказ, измишљотина. Он нема никаквог утемељења у Јеванђељима. И управо због тога, упао си у сопствену замку. Потонуо у контрадикторност. Јер ако су жене имале посебну службу у животу Исусовом, на корак си од косеквенце – увођење женског свештенства у Цркву. А против тога се, декларативно, бориш. И какав је смисао реченице: „То не значи да су све жене анђели“. Које су то жене анђели? А које то жене нису анђели? Господине Ђорђевићу, памет у главу!

Звездана Делић. Прозива Владислава Ђорђевића за неутемељеност, а сама чини много горе. Свој последњи одговор Ђорђевићу базирала је на јеретичкој књизи протођакона Љубомира Ранковића „Жена икона Цркве и благо света“, у којој се овај новотарац, клирик папофила и папопоклоника епископа шабачког Лаврентија, - залаже за увођење женског свештенства у Православну Цркву. Један од најближих сарадника „Борбе за веру“ је још у јануару 2013. године дао изврстан осврт на ову књигу, па молим цењено Уредништво да овај осврт понови на сајту као посебан прилог (ОВДЕ:). Осталих двадесетак процената свог одговора, Звездана Делић је засновала на чланку преузетом са сајта србофобног „Београдског центра за људска права“ (Belgrade Centre for Human Rights), чији је дугододишњи директор био Војин Димитријевић, отац „друге Србије“, а један од чланова Управног одбора осведочени србомрзац Весна Пешић. О каквој се организацији ради, најбоље се може видите ако се погледа листа њених финансијера.

Дакле, као верни читалац „Борбе за веру“, молим све оне којима се уступа простор за објављивање: пазите шта пишете! Јер је Господ наш Исус Христос рекао: „„Ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити“ (Мт. 12, 36-37).

А што се тиче Уредништва сајта, похваљујем њихово аврамовско гостољубље, али сам уверен да ће, као и до сада, знати када је тренутак да се исто некоме ускрати.