header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Радованче Селић: И гостољубље има своју границу или о писању Владислава Ђорђевића и Звездане Делић
Радованче Селић: И гостољубље има своју границу или о писању Владислава Ђорђевића и Звездане Делић Штампај Е-пошта
уторак, 30 јануар 2018

 Поштовано Уредништво „Борбе за веру“,

Као што знате, дуго вам се нисам јављао. Последњи пут је то било у јесен 2014. Јављам се ретко, и то тек кад осетим да је „догорело до ноктију“. Сматрам својом дужношћу да, ради ваших читалаца, кажем да сам од почетка на овом сајту.  Дакле, читаву деценију. У редовима бораца за веру од антицрквених револуционара сам, такође, од самог почетка. Дакле, безмало, три деценије.

Тешко је сварити дрскост кад неком пружите могућност да се и његов глас чује, а он се размахне и то злоупотреби. Или другог пустите да се искаже, а он то, истовремено, искористи да вас испљује. Многи не схватају да је у пуноћи слободе, пуноћа одговорности.

Владислав Ђорђевић и Звездана Делић.

Немам намеру да се темељно осврћем на писање господина Ђорђевића. Јер нема читаоца који воли дуга разглабања. Господин Ђорђевић би, као јавни делатник, требао да зна тежину изговорене, а поготово писане речи. Међутим, очитује се да он лако потеже своје перо. Његово писање је ходање по танкој нити са које се лако склизне у хуле и јереси. Ја ћу дати само два примера. Чисто да стави прст на чело. Да се замисли. И, евентуално, поправи. У противном, треба престати са објављивањем његових прилога.

Текст „Жене у Исусовој служби“. Реченица из другог пасуса: „Жене су играле веома значајну улогу у Исусовој служби. Оне су удовољавале његовим физичким потребама" (овде:)

По интелектуалној тежини, овај исказ је нижеразредан. По богословским мерилима, исказ је светогрдан. Јеванђељски неутемељен. На граници богохулства. За јавност толико. За детаљније појашњење, господин Ђорђевић ми се може обратити приватно. Он свакако зна, или би, бар, требао да зна, да се Исус није бахатио, није имао служавке, нити слуге. За себе је Он рекао: Син човечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе” (Мт 20,28).

Други исказ, који се надовезује на претходни, гласи:

 Кад год јеванђеља говоре о служби која се непосредно врши Исусу, то је или служба анђелâ или жена (То не значи да су све жене анђели)“.

Господине Ђорђевићу, из цитата Матеј 20, 28 јасно је да је твој, горе наведени исказ, измишљотина. Он нема никаквог утемељења у Јеванђељима. И управо због тога, упао си у сопствену замку. Потонуо у контрадикторност. Јер ако су жене имале посебну службу у животу Исусовом, на корак си од косеквенце – увођење женског свештенства у Цркву. А против тога се, декларативно, бориш. И какав је смисао реченице: „То не значи да су све жене анђели“. Које су то жене анђели? А које то жене нису анђели? Господине Ђорђевићу, памет у главу!

Звездана Делић. Прозива Владислава Ђорђевића за неутемељеност, а сама чини много горе. Свој последњи одговор Ђорђевићу базирала је на јеретичкој књизи протођакона Љубомира Ранковића „Жена икона Цркве и благо света“, у којој се овај новотарац, клирик папофила и папопоклоника епископа шабачког Лаврентија, - залаже за увођење женског свештенства у Православну Цркву. Један од најближих сарадника „Борбе за веру“ је још у јануару 2013. године дао изврстан осврт на ову књигу, па молим цењено Уредништво да овај осврт понови на сајту као посебан прилог (ОВДЕ:). Осталих двадесетак процената свог одговора, Звездана Делић је засновала на чланку преузетом са сајта србофобног „Београдског центра за људска права“ (Belgrade Centre for Human Rights), чији је дугододишњи директор био Војин Димитријевић, отац „друге Србије“, а један од чланова Управног одбора осведочени србомрзац Весна Пешић. О каквој се организацији ради, најбоље се може видите ако се погледа листа њених финансијера.

Дакле, као верни читалац „Борбе за веру“, молим све оне којима се уступа простор за објављивање: пазите шта пишете! Јер је Господ наш Исус Христос рекао: „„Ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити“ (Мт. 12, 36-37).

А што се тиче Уредништва сајта, похваљујем њихово аврамовско гостољубље, али сам уверен да ће, као и до сада, знати када је тренутак да се исто некоме ускрати.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 30 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.