Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?“

Монах му одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој

Спаситељ сигурно моћнији од твога тела?“

„Па, добро“, рече човек, „а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус Христ?“

Монах му поново одговори питањем: „Крајолик који је пред тобом, видиш ли?“

„Видим“, потврди човек.

„Ето“, настави монах, „и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.“

„Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христ у исто време бити присутан у стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?“

Монах узе огледало и даде човеку да се огледа: „Колико особа видиш?“ упита.

„Само једну, себе!“ одговори човек.

Тада монах испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече човеку: „Погледај доле, колико сада ликова видиш?“

„Заиста, заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.

Након тога је заћутао и ништа више није питао.