header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Правила хришћанског живота (духовни отац схиигуман Савва)
Правила хришћанског живота (духовни отац схиигуман Савва) Штампај Е-пошта
четвртак, 15 фебруар 2018

 Будећи се у постељи, пре свега, помени Бога и на себе положи знамење Крста.

Без молитвеног правила, не почињи проводити дан. 

У току дана, свугде, при сваком послу, моли се кратким молитвама.

Молитва - крила душе, она чини душу престолом Божијим. Сва сила духовног човека је у његовој молитви.

Да би Бог услишио молитву, није потребно молити се крајичком језика, него срцем.

Нико из окружења да не остане без твог искреног поздрава.

Не одбацуј молитве када непријатељ на тебе набацује безосећајност. Ко принуђује себе, суве душе молитви, тај је виши од онога који се моли са сузама.

Потребно је да познајеш Нови Завет разумом и срцем, стално се поучавај. Неразумљиво не тумачи сам, него питај свете Оце.

Свету Воду, са жеђу узимај на освеење душе и тела. Не заборави да пијеш.

Поздрав благодарствени Царици Небеској, Богородице Дјево, радуј се...изговарај чешће, барем сваког сата. У слободно време читај писања светих Отаца и учитеља духовног живота.

У искушењу и напасти, утврђуј псалтир и читај молебни канон Пресветој Богородици, Многим содерзим напастми...Она је наша Заступница.

Када демони одапињу своје стреле на тебе, грех ти се приближава, ти пој песнопенија Страсне седмице и Свете Пасхе, читај канон Исусу Сладчајшему.

Уколико не можеш певати или читати, то у тренуцима борбе помињи име Исусово: Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешног. Стој пред крстом и радуј се плачем својим.

У време поста, пости, но знај да је Богу угодан пост не само тела, то јест уздржање од греха, него уздржање ушију, очију, језика, а такође и уздржање срца од служења страстима.

Човек, приступајући духовном животу, мора да памти да је болестан, ум му се налази у заблуди, воља је више склона злу него добру, и срце ка нечистоћи од клокоћућих у њему страсти. Зато је почетак духовног живота у стицању духовног здравља.

Духовни живот је постојана, непрестана борба са непријатељем спасења душе: никада не спавај душевно, твој дух мора увек да буде бодар. Увек зови у помоћ твога Спаситеља.

Бој се саједињевања са греховним помислима које ти приступају. Сагласивши се са таквим помислима, већ си учинио грех о којем си мислио.

Памти, да не погинеш, потребно је имати најискреније покајање пред Богом:" Господе, опрости и помози, Духа Твога Светог, не одузимај ми."

Стално моли: "Страх Твој, Господе, усели у срце моје." Како је блажен онај који има стални трепет пред Богом!

Сво твоје срце, без остатка, дај Богу и осетићеш рај на земљи.

Не пребивај никада без посла, у празности. Црквене и празничне дане поштуј по заповеди Божијој.

Вера твоја, треба да се утврђује честим прибегавањем покајању и молитви, а такође општењем са људима дубоке вере.

Уведи себи помјаник, упиши тамо све живе и мртве, све који те не воле и који те вређају и свакодневно их помињи.

Тражи непрестано дела милосрђа и састрадајуће љубави, без дела је немогуће угодити Богу. Буди сунашце свима. Милост је већа од свих жртви.

Без неодложне неопходности, никуда не иди, што је могуће мање говори, не смеј се, не љубопитствуј празним љубопитством.

Љуби свету усамљеност.

Све уврде отрпи, у почетку ћутањем, потом корењем себе, потом молитвом за оне који те вређају.

Најважније је за нас, научити се стрпљењу и смирењу: смирењем ћемо победити све непријатеље, зле духове, а стрпљењем, страсти које устају на душу и тело.

Не показуј на молитви никоме, осим Богу, своје сузе умиљења, ревност у спасењу.

Православног свештеника поштуј као Ангела, благовесника, посланог да те обрадује и да ти донесе избављење.

Опходи се са људима тако пажљиво, као са посланицима великог царства и пажљиво, као са ватром.

Свима све праштај и са свима саосећај у њиховим страдањима.

Не посвећуј превише пажње себи, као кокошка јајету, заборављајући ближње.

Ко овде тражи спокој, у томе не може пребивати Дух Божији.

Чамотиња и пометеност нападају од недостатка молитве.

Увек и свуда призивај у помоћ Ангела свога.

Увек чувај срдачни плач о својим гресима, и када их исповедаш, да би се причестио Светим Христовим Тајнама, тихо се радуј свом ослобођењу.

Знај само своје непотребности и недостатке, а о туђим гресима, пажљиво се чувај да не мислиш и расуђујеш, не погуби себе осуђивањем других.

Не веруј било каквим, чак ни добрим својим жељама, пре него их одобри твој духовник.

Свако вече, исповедај Богу сва своја греховна дела и помисли у току дана.

Пред сном, помири се са свима појасним поклонима.

Нас зближавају са Богом туга, тескоба, болест, труд: не ропћи на њих и не бој их се.

Нико не иде на небо живећи срећно.

Што можеш чешће, са умиљењем срца, причешћуј се Светим Христовим Тајнама, ти само њима живиш.

Никада не заборављај, да је Он, Господ нас Исус Христос, близу, пред вратима, не заборављај да ће ускоро суд и плата, у који дан и час, никоме није познато.

Памти још и то шта је Господ уготовио онима који Га љубе и извршавају Његове заповеди.

Читај азбуку ову, хришћанине, не ређе од једном у недељи. То ће те окрепити на духовном путу.

 

Амин.

И Господу слава у векове векова.

Молитвено са вама пребивајући

духовни отац схиигуман Савва

+1954.                            

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 15 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.