header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Поучна прича о сумњичавом човеку и монаху
Поучна прича о сумњичавом човеку и монаху Штампај Е-пошта
понедељак, 12 фебруар 2018
          Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Исусово тело и крв?“

Монах му одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој

Спаситељ сигурно моћнији од твога тела?“

„Па, добро“, рече човек, „а како може у тако маленој нафори да буде присутан читав Исус Христ?“

Монах му поново одговори питањем: „Крајолик који је пред тобом, видиш ли?“

„Видим“, потврди човек.

„Ето“, настави монах, „и река, и долина, и брдо и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.“

„Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христ у исто време бити присутан у стотинама и хиљадама нафора овде и широм света?“

Монах узе огледало и даде човеку да се огледа: „Колико особа видиш?“ упита.

„Само једну, себе!“ одговори човек.

Тада монах испусти огледало на под и оно се разби у десетине и стотине комадића. Затим рече човеку: „Погледај доле, колико сада ликова видиш?“

„Заиста, заиста видим на десетине и стотине ликова”, одговори човек.

Након тога је заћутао и ништа више није питао.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 12 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.