Питер Њуел који је осуђен за силовање детета није био само консултант УНИЦЕФА, већ је био кључна и водећа фигура у изради међународних стандарда у области „дечије заштите“... Активна делатност Њуела и повезаних структура са њим није само легла у основу захтева за забрану родитељских кажњавања од стране међународних структура. Она је фактички постала основа на којој су се градили и многи други међународни „стандарди“ у области „заштите права деце“...

16. фебруара 2018 године енглески медији су саопштили о правоснажној осуди и притварању бившег саветника УНИЦЕФ-а Питера Њуела који је, како се показало, у 60-тим годинама неколико пута силовао дечака. Дечак је имао 12 година када се то догодило први пут. Показало је да је Њуел педофил што је „дубоко шокирало“ представнике УНИЦЕФ-а. Ипак Њуел није био само један од саветника УН. Он је био кључна и водећа фигура у изградњи међународних стандарда у области „дечије заштите“. Аналитички центар „Породична политика“ (Семейная Политика.РФ) показује то у у свом извештају на примеру једног од главних праваца делатности осуђеног педофила. Ове чињенице, према мишљењу експерата, морају да приморају државу да на нови и трезвенији начин гледа на међународне захтеве у области „права детета“.

Извештај под називом „Покрет за забрану телесних кажњавања у породици: извори, методе, резултати“, показује да је почетак покрета за забрану телесних кажњавања у породици потекао од делатности легалне педофилске организације „Размена информација о педофилији“(Paedophile Information Exchange, PIE), која је постојала у Великој Британији од 1974. до 1982.године, када су на  педофилију многи представници енглеског друштва гледали као на један од видова права хомосекцуалаца. 

Организација је прво у Енглеској почела активну борбу за право деце на сексуалну слободу и за њихово ослобођење од родитељске контроле, не би ли олакшала доступ педофила деци. Одмах после њене забране од стране власти због „нарушавања друштвеног морала“ палу заставу борбе за „дечија права“ дохватио је Питер Њуел, који се до тада налазио на челу образовног покрета у „Националном савету за грађанске слободе“, чији је члан била PIE.

Током многих година он је брижно и постепено градио покрет за забрану права, у почетку учитеља, а затим и родитеља - да физички кажњавају своју децу, испрва на националном, а затим и на међународном нивоу. Како је показано у извештају, у тежњи ка свом циљу тај покрет се од самог почетка почетка заснивао на манипулацијама и превари. При томе Њуел је имао кључну улогу у свим енглеским, а затим и међународним организацијама, створеним за постизање истог циља.

На документа која су долазила од Њуелове организације и на његово „експертско“ учешће, ослањали су се у својим одлукама Комитет УН за права детета и Парламентарни скуп савета Европе. Он је био аутор, коаутор и члан редакцијских савета званичних публикација УНЕСКО-а, УНИЦЕФ-а, других докумената који су одређивали глобалну политику - на пример „Званичног истражног извештаја УН о насиљу над децом“.

Њуел је такође дуго времена био члан савета директора утицајне међународне организације „Информативна мрежа  за права детета“(CRIN, Child Rights Information Network) са којом су сарађивале многобројне повезане организације за „заштиту деце“ и државне структуре у многим државама света, укључујући и Русију. У оквирима те организације, он је био један од оснивача и две руководилачке лобистичке коалиције, које су укључивале 80 организација из различитих страна света, чији су напори одиграли  одлучујућу улогу у приспајању изборног протокола Конвенцији УН за права детета, који је дао права деци да се жале за кршење својих права директно у профилни комитет УН.

Активна делатност Њуела и повезаних структура са њим није само легла у основу захтева за забрану родитељских кажњавања од стране међународних структура. Она је фактички постала основа на којој су се градили и многи други међународни „стандарди“ у области „заштите права деце“.

На пример, 2007 он је био један од два коаутора (други је била његов „домаћи партнер“ Рејчел Хоџкин) званичног „Приручника за остваривање Конвенције о правима детета“, који је издао УНИЦЕФ. Он се такође активно бавио „гурањем“ идеје увођења специјалног Комисара за права деце (томе је и посвећена његова књига, објављена 2000.године), оснивања „дечијих“ управљачких структура. Управо је он обучавао невладине организације како треба да посматрају испуњавање савета према ставкама специјалног извештаја УН о насиљу над децом (написани приручник на ову тему је објављен 2008.године од стране утицајне међународне организације «Save the Children»).

После хапшења и осуђивања Питра Њуела као доказаног педофила, представник УНИЦЕФ-а, како објављује БиБиСи (BBC), је изјавио: „Ми смо дубоко шокирани, сазнавши за хапшење Питера Њуела. Ми нисмо знали за те преступе, док је он радио као саветник УНИЦЕФ-а пре 10 година. Од тада УНИЦЕФ је увео строге процедуре провере својих сарадника и саветника“¹.

Али, као што смо видели, не говори се само о једном од многобројних саветника УНИЦЕФ-а. Ради се о човеку који се без преувеличавања може назвати кључном фигуром у формирању многих међународних стандарда у области права деце, управо у захтевима да се законодавно забрани физичко кажњавање деце у породици. Како је показано у извештају АЦ “Породична политика.рф“ тај захтев, као и многи други слични „стандарди“ немају никакве реалне основе у нормама међународног права и фактички су „измишљени“. Он се не заснива ни на научним подацима, ни на праву, будући да је чисто идеолошки.

„Ово што се догодило врло добро показује колико су многи међународни захтеви и норме у области права детета и уопште права човека лажни и опасни“, изјавио је председник АЦ “Породична политика.рф“, Алексеј Комов. „Ми и у својим материјалима већ одавно обраћамо пажњу на то да се многи такви захтеви ослањају на радикалне, опасне за друштво  идеологије и у буквалном смислу се стварају ни из чега. Ова прича је врло илустративна. Она показује да су се поред формирања целог система стандарда нелазиле не просто апстрактне идеологије - већ реални педофил и структуре којима је управљао. Држава мора да из оваквих догађаја извуче озбиљне закључке!“

„Ми одавно знамо да су извори покрета за забрану физичких кажњавања деце у породици повезани са делатношћу педофила, као и о кључној важности Питера Њуела у тој области“, -говори директор АЦ “Породична политика.рф“, Павле Парфентјев. „Материјале о овој теми смо користили у свом раду и консултујући колеге. Али сада сматрамо да је неопходно да их предамо јавности. Друштво мора да зна ко и како се формирају „међународни стандарди“ који су као позвани да штите дете, а у ствари најчешће су усмерени на рушење породице и на друге крајње лоше циљеве“.

2014.године УНИЦЕФ је објавио позициони документ у коме је подржао законодавно признавање истополних парова, позвао је да се укину закони  који ограничавају пропаганду хомосексуализма међу децом и да се реализују „промене социјалних норми“ ка хомосексуализму - и све то не би ли као „заштитили“ права и интересе деце света. Та позиција Дечијег Фонда УН је осуђена у званичној изјави Патријаршијске комисије за питања порродице, заштите материнства и детињства, а само обраћање на међународном догађајуCitizenGO, које је позвало УНИЦЕФ да промени свој став, сакупило је више од 112 хиљада потписа људи из различитих држава света.

Са извештајем аналитичког центра „породична политика.рф“ о изворима, методама и резултатима међународног покрета за забрану телесних кажњавања у породици, можете се упознати на сајту центра, на којем се налази у слободном доступу: http://www.familypolicy.ru/rep/int-18-070.pdf

[1] http://www.bbc.com/news/uk-43075546 , превод АЦ «Семейная Политика.РФ».

Извор: http://www.familypolicy.ru/read/2291

Превод: Душка Здравковић, подвлачење наше, „Православна породица“, фебруар 2018.

Повезано: Уједињене нације и УНИЦЕФ открили своје право лице и намену