header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Богу Божије, цару царево Штампај Е-пошта
понедељак, 02 април 2018
         Дана 28.3.2018 године је требао митрополит Загребачко-љубљански Порфирије да се појави на суду у Љубљани у поступку због мобинга и прогона свештеника Жељка Лубарде, наравно да се није појавио. Своје избјегавање на суду је оправдао медицинском документацијом о својој болести и неспособности путовањима и било каквом активношћу.

Истовремено митрополит одржава Сједницу Епархијског савјета,служи литургију,појављује се у Екумени ,емисији загребачке телевизије,путује у Београд на Славу г.Патријарха Иринеја.Све то се брижно објављује на сајту митрополије а све то ревносно прате адвокатске канцеларије и наравно Суд у Љубљани.

Арчење црквеног новца  у нашој митрополији се наставља,прича се о хиљадама  еура казни од стране пореских инспектора за разне пореске прекршаје,смењује се архијерејски намјесник чак и са парохије у којој је служио више дестина година,у парохији га замјењује свештеник "сумњивог морала"....

У Ново Месту се причешћује по католичком обичају и Курта и Мурта, не треба се припремати за Свето Причешће, не треба постити, не треба се исповиједати што се стотинама година чинило у нашој Цркви.

У дневнику Дело, 31.3.2018 читам да је осуђени прота постао прокуриста за некаква хрватска вина, да је основао фирму за Пословно свјетовање,обзиром на пресуду Окружног суда у Љубљани, посједује бар потребно искуство, да не спомињем Службени лист Републике Словеније од јула 2017 године гдје црно на бијело пише о 800 000 е имовине непознатог поријекла које ће вјероватно прећи у власт државе Словеније, наша Црква се одрекла одштети изјавом да није оштећена а Специјално тужилаштво Словеније је то прихватило.

Или се неко прави луд или фотографија забринутих лица Патријарха и митрополита Порфирија објављена на сајту на патријарховој Слави говори много тога.

Увијек се на српској Слави веселило и пјевало, овдје се очито туговало. Можда софра није права, српска Слава се увијек славила за српском софром а не шведским столовима. Али вјероватно се испоштовао почасни гост епископ бачки, римски ђак са бечким манирама па рјешили Срби да се модернизују и оновотаре.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 02 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.