header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Миро Рајлић: Богу Божије, цару царево Штампај Е-пошта
понедељак, 02 април 2018
         Дана 28.3.2018 године је требао митрополит Загребачко-љубљански Порфирије да се појави на суду у Љубљани у поступку због мобинга и прогона свештеника Жељка Лубарде, наравно да се није појавио. Своје избјегавање на суду је оправдао медицинском документацијом о својој болести и неспособности путовањима и било каквом активношћу.

Истовремено митрополит одржава Сједницу Епархијског савјета,служи литургију,појављује се у Екумени ,емисији загребачке телевизије,путује у Београд на Славу г.Патријарха Иринеја.Све то се брижно објављује на сајту митрополије а све то ревносно прате адвокатске канцеларије и наравно Суд у Љубљани.

Арчење црквеног новца  у нашој митрополији се наставља,прича се о хиљадама  еура казни од стране пореских инспектора за разне пореске прекршаје,смењује се архијерејски намјесник чак и са парохије у којој је служио више дестина година,у парохији га замјењује свештеник "сумњивог морала"....

У Ново Месту се причешћује по католичком обичају и Курта и Мурта, не треба се припремати за Свето Причешће, не треба постити, не треба се исповиједати што се стотинама година чинило у нашој Цркви.

У дневнику Дело, 31.3.2018 читам да је осуђени прота постао прокуриста за некаква хрватска вина, да је основао фирму за Пословно свјетовање,обзиром на пресуду Окружног суда у Љубљани, посједује бар потребно искуство, да не спомињем Службени лист Републике Словеније од јула 2017 године гдје црно на бијело пише о 800 000 е имовине непознатог поријекла које ће вјероватно прећи у власт државе Словеније, наша Црква се одрекла одштети изјавом да није оштећена а Специјално тужилаштво Словеније је то прихватило.

Или се неко прави луд или фотографија забринутих лица Патријарха и митрополита Порфирија објављена на сајту на патријарховој Слави говори много тога.

Увијек се на српској Слави веселило и пјевало, овдје се очито туговало. Можда софра није права, српска Слава се увијек славила за српском софром а не шведским столовима. Али вјероватно се испоштовао почасни гост епископ бачки, римски ђак са бечким манирама па рјешили Срби да се модернизују и оновотаре.

Опрости ми Боже ако гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 02 април 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.