Увод

Догађајима најгоре врсте, недостојним епископу и свештеницима Српске Православне Цркве (СПЦ), никад краја у Канадској Епархији. После бесрамних оптужби и неканонског смењивања владике Георгија са трона Канадске Епархије, у време Великог Поста 2015. године, поново почињу да се дешавају ствари достојне најозоглашенијих комунистичких комесара из 1944. и 1945. године, њиховог јуриша на Дедиње и отимачине дедињских вила, убијања и протеривања њихових законских власника без кривице.

У питању је врло скромна кућа, како за српске тако и за канадске услове, са две спаваће собе, малом канцеларијом, дневним боравком, кухињом и гаражом, која је претворена у капелу и коју владика Георгије користи за своје молитвене службе. Ова кућа се налази на земљишту површине око 50 ари и граничи се са манастирским имањем Канадске епархије у близини града по имену Милтон (Манастир Милтон). Без обзира на своју скромност, кућа са имањем је процењена на око 1.000.000 долара.

Предметна кућа је, одлуком Епархијског савета Канадске Епархије, по вољи и захваљујући донацијама Православних Срба у Канади, купљена да у њој владика Георгије проведе своје пензионерске дане, окружен људима са којима је радио и градио Цркве широм Канаде и којима је  био и остао духовни отац и учитељ. Власништво је подељено на једнаке делове између владике Георгија и Канадске Епархије (50% - 50%) с тиме да кућа у целости припадне Канадској Епархији после упокојења владике Георгија. Поред овога, владика Георгије се законски обавезао да сва његова покретна и непокретна имовина, после његове смрти, припадне Канадској Епархији, коју је он подигао и Манастиру који је он изградио и у којем је боравио и служио.

После избацивања из манастирског конака владика Георгије се преселио у ову кућу, која је била њему и намењена. Да ли је требало да владика Георгије заврши као бескућник на асфалту Торонта окружен наркоманима?

Срамоти нема краја

Крајем октобра 2017. године стиже писмо од адвоката владике Митрофана, у којем се захтева да владика Георгује у року од неколико дана пренесе свој део власништва на Епархију владике Митрофана и истог тренутка напусти дотичну кућу. У писму се захтева да сва кореспонденција треба да се води преко адвоката. Не лицем у лице. Не као брат са братом у Христу. Не као Србин са Србином, него само преко адвоката. Ко плаћа адвокате владике Митрофана? Он? Од своје плате од преко 100.000 долара? Наравно не. Владика Митрофан плаћа адвокате од пореза скупљених од парохија, прилога са сахрана, свадби, крштења.

Крајем новембра 2017. године стиже ново писмо од владике Митрофана у којем се захтева да владика Георгије пренесе власништво дотичне куће директно на владику Митрофана. Значи, не на Епархију владике Митрофана, него директно владики Митрофану и укњижи као његов, ничим заслужен, посед. Опет се користе скупи адвокати, које владика Митрофан плаћа из џепова Православних Срба.

Крајем децембра 2017. године у време Божићног Поста владика Георгије прима писмо од истих адвоката у којем се тражи да он, владика Георгије, пренесе власништво на ново-регистровану компанију под називом 2611775 Ontario Inc. и то у року од само неколико дана, значи брзо и тихо да нико не сазна. А када се сазна, све ће бити сређено, а приговори неважни. Прегледом регистра компанија брзо се утврђује да је оснивач и једини власник ове ново-регистроване компаније јереј Јован (Бернард) Марјанац, секретар владике Митрофана и љубимац Патријарха Иринеја. Ово је невиђени безоразлук којим се покушало да кућа, у којој Канадска Епархија има 50% власништва и са гарантованих 50% власништва после смрти владике Георгије или раније, пређе у приватно власништво јереја Јована (Бернарда) Марјанца. Хокус покус, јереј Јован Марјанац постаје богатији за 1.000.000 долара. Ово је достојно само највећих превараната јереја Јована (Бернарда) Марјанца и владике Митрофана, који о овом покушају наводно нема појма.

Владика Георгије је, наравно, одбио сва три недостојна покушаја и, по ко зна који пут, заштитио црквену имовину од лопова и превараната, који су овог пута, на жалост, у мантији.

Империја узвраћа ударац

Почетком априла 2018. године, значи поново у време Великог Поста и Страсне Недеље, владика Митрофан свим свештеницима и парохијским одборима шаље наредбу да не смеју да позивају и дочекују владику Георгија и ђакона др Горана Поповића, иначе професора реномираног Универзитета МекМастер у Хамилтону, да присуствију богослужењима и добротворним вечерама без његове писмене дозволе. Српски јасно речено, владики Георгију се забрањује да улази у Цркве и парохијске домове, које је он оснивао и подизао, без милости владике Митрофана, који ниједну Цркву није направио у Канадској Епархији. Ништа добро Православни Срби нису ни очекивали од владике Митрофана од када неканонски седи на трону канадске Епархије, али што је много, много, па и од владике Митрофана.

Питамо да ли је некоме, било у цивилу или у мантији, неки епископ од Светога Саве до ових дана, забранио да уђе у Цркву и помоли се Богу? И то у време Великог Поста и Страсне Недеље? Јесте, и то смо доживели, то је урадио владика Митрофан своме брату у Христу, владики Георгију. Да ли је Црква Божија или Митрофанова? Да ли су Цркве приватно власништво владике Митрофана, па, сходно, својој вољи и расположењу, одређује ко може да уђе у Цркву, ко не може, јер му није симпатичан?

Шта се ново спрема у кухињи владике Митрофана и јереја Јована Марјанца? Какав ће следећи ударац да смисле и када ће га задати?

У ово Орвелово време свеопштих лажи, превара и неморала, када је незнање постало знање, нечаст част, издаја патриотизам, понашање владике Митрофана и јереја Јована Марјанца се савршено уклапа.

А ми, Православни Срби, и даље ћутимо, као да се све ово догађа некоме другом.

Бог свима Србима само добро дао,

Братство Православних Срба,

Канада