Христос васкрсе! Поштована редакцијо,

Изградила сам једну навику да читам сајтове: светосавље.орг; борба за веру; спц.рс и хиландарски сајт, то ми је редовно штиво, уз молитве, Свето Писмо и Псалтир.

Као нововерница која је дуго живела у иностранству, неупућена у дешавања у Србији, ослањам се на ауторитете унутар наше Цркве и на писце као што су епископ Атанасије и други.

Међутим из праксе на неким пројектима у иностранству, научила сам да је од животне важности ЧУТИ шта мисли опозиција или пак шта мисле другомишљеници унутар наше Цркве.

И то је постала такође навика!

Кад један инжењер направи неку направу, он има референтну групу коју пита: Шта овде не ваља и шта је још потребно урадити? И ми смо дужни да му искрено кажемо шта то није добро и шта је пропустио и шта још ту недостаје. Референтна група се увек састоји од лаика и професионалаца, као и свих оних који на било који начин зависе или употребљавају ту направу. Увек се тражи да се врло оштро искритикује апсолутно све, јер је то гаранција да ће та направа или продукт тако бити доведен до савршенства.

Дакле велики, прави ствараоци кажу: Реците нам шта овде не ваља, молимо вас, како бисмо то могли да усавршимо.

Сад замислите тај шок за мене, када одједном овде и код неког спонтаног критиковања чујем: Ма ко си ти и ко тебе пита, и шта ти знаш... ( пљуне на човека и залепи му етикету, како то др. Димитријевић каже...)

Ја мислим да је потребно изградити културу општења и полемике, јер је врло тешко да се прате два ауторитете као што су др. Димитријевић и еп. Атанасије, а да се задржи љубав и поштовање за обојицу.

Обојица су интелектуалци, продуктивни, врло утицајни градитељи јавног мњења и то би требало урадити због нас читалаца...погрешним тоном се дискутују животно важне ствари за све нас, погрешно је и то што се не држе теме. Еп. Атанасије напада личност човека и покушава да га унизи, умањи, тако да се човек не може више да препозна ( врана, гавран, итд.). Самим тим понижава и нас, своје поштоваоце и читаоце.

Можете ли молим вас уложити мало труда ту и исправити нешто?

Мене је непријатно изненадила писанија епископа Атанасија, непоштене су ту неке битке и воде се на штету свих нас...жао ми је због тога. Сви смо ми Димитријевићи и Јефтићи, не заборавити то, јер се зна снага писане и објављене речи! Православни интелектуалци  имају велику одговорност пред свима, не губите то из вида никада, побогу! Сачувајте и ваше и наше достојанство тиме што ће те забранити да се у текстовима унижава личност човека, ма ко он био.

Исте ствари могу се рећи на хиљаду начина, изабрати пристојност приличи једном епископу, јер како га можемо иначе волети? Док др. Димитријевић има, иако не злоупотребљава често, једну већу слободу израза. Или кад то ради онда је то врло симпатично. ( негде је једном полемисао и цитирао некога ко му је изузетно ишао на живце, па је цитат остао недоречен, за закључком др. Димитријевића: трт, трт....

Хвала за важне текстове на вашем сајту и за ваш озбиљан рад на њему.

Опростите.

Поздрав од Росе Петровић