Ако су се у претходним временима јеретици показивали јавно, Црква је сада испуњена тајним јеретицима. То су сви они који долазе у Цркву, али неправилно размишљају и о њој, и о вери, и о Богу. Колико је омладине сада приступило Цркви долазећи са животних беспућа, након што су прошли кроз окултизам, индијску филозофију или јогу! Те демонске спознаје они су донели и у Цркву.

Немајући ни снаге, ни времена а често ни жеље да се ослободе тог страшног знања зла, они почињу да на хришћанском тлу измишљају своју нову, невиђену веру, где подједнако достојанство имају и истина и лаж. Међутим, према речима апостола Петра, боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповести (2. Петр. 2; 21).

Непријатељ људског рода, активни помоћник и инспиратор тих несрећника, овога пута радије остаје у сенци. Самосталним верама, измишљеним по његовом диктату, већ сада нема ни броја, а биће их још више: свако царство ће имати своје исповедање; то неће бити довољно, па ће своје исповедање имати свака област и сваки град. Наступиће, међутим, и тако страшно време кад ће сваки човек, сваки појединац имати своју веру!

Тамо, где самима себи граде веру, не прихватајући ону која је од Бога дата, не може ни да буде другачије. Неверје не жели да равнодушно гледа на веру, не жели да се задовољи својим неверјем. Њему је потребно да коначно уништи све што другачије мисли, а посебно у питањима вере, постојања Божијег и бесмртног живота.

У садашњем времену, најстрашнији вид богоборства и уништења Православне Цркве јесте изопачење истинског хришћанства и његова замена лажним. Еванђеље, које је сада свима познато, постаје предмет личног тумачења, изопачења и свакаквих измишљотина на основу речи Божије.
Управо сада, кад се црквене књиге и тумачења која су изрекли свети Божији људи руковођени Духом Светим, могу добити лакше него хлеб насушни, дакле, управо сада се на Цркву обрушавају јеретички служитељи сатанини, који присвајају име хришћана. Изговарајући се вером, они обзнањују вероломство, антихриста уместо Христа и, прикривајући лаж и лукавство сличношћу са истином, они нам уништавају истину: А Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи (Лк. 18; 8)?
Сада настају такви дани да се свугде помиње хришћанство, отвара се више храмова, него што има верујућих. Међутим, нећемо пожурити да се радујемо. Често се догађа да је то само привид, јер изнутра нема хришћанског духа љубави, Духа Божијег, који ствара и даје живот. Напротив, тамо царује дух овога века – дух подозрења, злобе и раздора. Духови-преваранти и демонски ученици већ су отворено продрли и у црквену средину. Свештенослужитељи, црквени људи, који себи допуштају да у животу следе пожуде свога срца, истовремено се молећи Богу и служећи греху, добиће за то заслужену плату. Бог их не слуша, а ђаво, будући да није свезан силом Божијом, кроз оне које је обмануо извршава своја непотребна дела.

Дух Божији је још у првим вековима хришћанства упозоравао све живе да ће у последња времена одступити неки од вере, слушајући духове преваре и науке демонске (1. Тим. 4; 1). Сада се по земљи шири одступање од Бога и вере. Одбацујући добро и одабирајући зло, човек постаје саучесник мрачне силе у борби против дела Божијег стварања живота на земљи.

Ми видимо да се то догађа.

Ето каква страшна опасност прети свету! Како да живимо на тој земљи, избезумљеној од зла? Пажљиво слушајте.

Светитељ Божији Игњатије одговара нам овако: „Они, који уистину буду служили Богу, разборито ће се сакрити од људи и неће међу њима савршавати знамења и чудеса. Они ће поћи путем делања, ублаженог смирењем и у Царству Небеском показаће се као већи од отаца, који су творили чудеса.“

Драги моји, ово је веома важно за нас! Чувајте се гласина, чувајте се јавног делања, чувајте се свега онога, што вас лишава смирења. Тамо, где нема смирења, нема и не може ни бити истинског угађања Богу.

Сада је време, када оскудевамо у благодатним руководитељима уистину духовног живота.
Књиге истински духоносних Отаца поново су угледале свет, поново су дошле до верујућих. Читајте светог Теофана Затворника, и обратите пажњу на прочитано. Уколико следите његове савете, ћаволске подвале неће моћи да вас додирну.

Ево и последњих речи упућених нама, који живимо у тако тешким временима: „Отпадништво је допуштено од Бога: не покушавај да га зауставиш својом слабом руком… Удаљи се, и самога себе чувај од њега. То је од тебе довољно. Препознај дух времена и проучи га, да би могао да избегнеш његов утицај.“

Драги моји! Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6; 1112). Господ ће бити с нама, Господ ће бити наш помоћник.

Научимо се вери, драги моји! У Цркви се, од еванђелског губавца, научимо да живимо по вери! Од нас ће се удаљити губавост душе, и уклониће се телесна слабост. Тада ћемо одухотвореним душама и васцелим својим бићем похитати ка најслађем Извору живота, ка Богу. Када Му предано припаднемо, зачућемо Његов глас, који нас љуби и призива: „Устани, устани од губавости греха, вера твоја спасла те је…“ И устаћемо оправдани, и остаћемо са својим Спаситељем у векове векова. Амин.