Поштовано уредништво, обраћавам Вам се поводом објављеног текста на Вашем сајту а у вези са чињеницом да многи високи функционери ЕУ немају децу (овде:).

Текст је квалитетан и уравнотежен и у њему су изнети различити ставови, што је веома важно.

Овде бих желео да изнесем свој а и став великог броја људи који се односи на некадашње и садашње функционере наше земље и земаља у окружењу.

Свакако је лепа слика видети угледног, високо рангираног политичара, окруженог бројном породицом-брачни другом, децом и унуцима. Сви ћемо се сложити да је породица непроцењиво богатство са којим се ништа не може упоредити.

Међутим, у тзв.  "земљама у транзицији" је нередак случај да политичари користе своје позиције за лично богаћење и материјелно обезбеђивање својих потомака. Та иста поменута деца и унучад су, за кратко време, финансијски потпуно збринута. Нека од њих су и иначе вредна и успешна... Међутим кренула су у живот са "одличне стартне позиције" коју им је, на непоштен начин, обезбедио деда или тата/мама на високој функцији.

Мишљење је неких психолога да политичарима без деце будуће генерације нису приоритет. Томе могу да супротставим мишљење да је неким политичарима са децом приоритет искључиво збрињавање сопствене деце а никако  општа добробит будућих покољења. Дакле, никако не смемо генерализовати ствари и бити једнострани.

Имамо, у нашој историји, случај Николе Пашића, истакнутог и контроверзног државника који је омогућио свом сину незаконито и некажњено богаћење. "Обичан народ" уме да каже - "можда је боље што тај и тај на власти нема децу, бар неће красти!"

Срдачан поздрав и свако добро од Господа!

Михаило Марковић