header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Попоцентризам у Московској патријаршији Штампај Е-пошта
недеља, 27 мај 2018

 Под кукавичким ћутањем и млакошћу у вери већине припадника Руске Цркве (епископата, свештенства и мирјана), отпадници од вере увелико уврђују папизам у њој.

         На званичном сајту РПЦ читамо: „24. маја 2018. године, на празник Светих Равноапостолних Кирила и Методија, учитеља Словенских и Дана словенске писмености и културе, по благослову Свјатјешјег Патријарха московског и целе Русије Кирила, архиепископ елистински и калмицки Јустинијан извршио је у Елисту  чин освећења камена темељца за изградњу саборне цркве у част солунске браће.“

 И овде се поставља питање: од када је то надлежном архијереју Калмикије, или било које друге епархије, потребан благослов и дозвола патријарха московског за изградњу храма?

Али, то није све. На немосковским антиминсима сада су почели да пишу: „По благослову патријарха, антиминс је освештао митрополит...“!

 Ово је недвосмилено увођење патријарха у чин „папе московског“, по узору на римске паписте. Ово је такође његово јавно и невосмислено увођење у „четврти чин“, чин надепископа. Ко има ум, да разуме!

И док свештенство и верници ћуте, отпадници од вере у Московској патријаршијии и узурпатори све власти у њој, укидају темељни принцип постојања Цркве – њену саборност.

 

По материјалу са: "Москва Трећи Рим"

Приређивач: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( недеља, 27 мај 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.