header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Цариградска патријаршија одлучила да се позабави статусом „расколничке Цркве Скопља”
Цариградска патријаршија одлучила да се позабави статусом „расколничке Цркве Скопља” Штампај Е-пошта
понедељак, 04 јун 2018

   Цариградска патријаршија објавила је да је одлучаила да се умеша у унутрашње ствари Српске православне цркве.

На свом званичном сајту тај корак је образложила овако:

        „Свети Синод, који се састао под председавањем Његове Свесветости, размотрио је молбу расколничке Цркве Скопља, о којој се такође говори и у писму премијера Бивше југословенске Републике Македоније Његове Ексленције г-на Зорана Заева, да Васељенска Патријаршија буде иницијатор повратка те Цркве у канонске оквире под именом Охридска архиепископија. Одлучено је да се ова иницијатива искористи и да се учини оно што је неопходно у постојећим историјско-канонским условима захваљујући прерогативима Васељенске Патријаршије као престола који има првенство”.

Пре пола године (27. новембра 2017-те) и Синод Бугарске православне цркве је обнародовао да је спреман да помогне „Македонској цркви” да добије „канонски статус”. Под условом да БПЦ призна за своју „Мајку-цркву”:

Ради тога је чак и формирао „Сонодалну архијерејску комисију” која се први пут састала у децембру прошле године. Само, преговори су запели већ на првом кораку, а одмах потом су се појавиле непријатности за БПЦ.

Синод Цариградске Патријаршије, који је заседао од 7. до 9. фебруара, оценио је да се Бугарска православна црква меша у унутрашње ствари Српске православне цркве и упозорио да је то недопустиво јер нарушава „канонски поредак” унутар Православља.

Нејасно је хоће ли Цариградска Патријаршија себи дозволити „недопустиво мешање” у унутрашње ствари Српске православне цркве које је осудила код БПЦ...

 

Извор: „Факти“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 04 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 52 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.